Stezanje mišića usled ponavljanih stresnih situacija ili usled ponovnog ili dugotrajnog zauzimanja nepravilnog položaja dovode do skraćivanja mišića koje izaziva osećaj bola i neprijatnosti u pomenutom području.

Osim fizičkog aspekta veliki uticaj na napetost u ramenima i vratu ima i STRES kao glavni neprijatelj modernog čoveka. Jedan od primarnih skladišta stresa, koji stezanjem mišića reaguje gotovo momentalno su predeli vrata i ramena. Već u prve 2-3 sekunde nakon stresne situacije javljaju se napetost i bol u vratu i ramenima.

Sedentarni način života stvara napetost u području ramena i vrata prilikom:
– izostanaka dovoljno kretanja i fizičke aktivnosti
– ograničavanja opsega pokreta ramenog i skapulotorakalnog zgloba
– dugih perioda u kojima su nam ruke oslonjene na neku podlogu (npr. sto).
Sve tri opisane situacije našem mozgu u takvom momentu šalju poruku da nam potpuni opseg pokreta i funkcionalnost tog područja nije od primarne važnosti. Ukoliko se takve situacije ponavljanju iz dana u dan mozak “zaboravi” na te mišiće i tkiva. To u praksi znači da se smanjuje cirkulacija i protok kiseonika u našim ramenima i vratu – što za posledicu ima krutost našeg tkiva i mišića vrata i ramena i osećaj stalne napetosti.

Ljutsko telo je konstruisano za kretanje. Svaki mišić obavlja motornu funkciju i omogućava nam da se krećemo. Međutim, vekovima unazad ljudi su počeli da fizičku aktivnost zamenjuju mentalnim radom. Iako je to dovelo do napretka u domenu tehnologije, sa sobom ponelo je i sedeći način života.