Koja god bolest da je u pitanju higijensko dijetetski režim je prva stavka u lečenju. U slučaju hipertenzije unos soli mora da bude manji od 5 grama dnevno. Neophodna je i fizička aktivnost - i to dinamska aktivnost. Telo mora da menja svoj položaj u prostoru i da aktivnost traje 30 do 45 minuta, 4 do 5 puta nedeljno. Samo, na primer, dizanje tegova nije dovoljno u smislu da može da podiže krvni pritisak a ne utiče na fizičku kondiciju. Prema tome u najmanju ruku brzi hod u preporučenom trajanju i učestalosti.

To je nešto što je prvo i obavezno. I izuzetno značajno da se primenjuje. A pitanje je koliki procenat pacijenata to praktikuje.

Mislim da su baš retki... I to oni koji se mnogo uplaše za zdravlje.

Delim tvoje mišljenje. Mali je procenat pacijenata koji će sve to primenjivati. A to da. Kada se uplaše za svoje zdravlje, onda neki kreću sa potpunom promenom životnih navika. Dobro bi bilo da su to ranije učinili.

Recimo osobe kod kojih je zdravlje kardiovaskularnog sistema ugroženo među prvima kreću da menjaju navike.

Oni su definitivno najviše uplašeni.

Da, strah od smetnji u radu srca je jedan od najvećih.

Ipak je to organ koji obezbedjuje svim ostalima mogucnost za rad. Podsetila si me na jednu od zanimljivih cinjenica iz embriologije- srce je prvi organ koji pocinje sa radom. Jasno je onda koliko je znacajan. Jer se uspostavljanjem kontrakcija srcanih celija i zatim i cirkulacije,omogucava i dalji rast i razvoj pde rodjenja, a zatim i nakon rodjenja.

Naravno, veoma je značajan ali ima tu i kulturološkog faktora- svi ga shvataju kao najbitnije iako su i svi drugi jednako bitni.

Slažem se. Svi organi su važni. Ali kao što kažeš, kod nas se srce smatra najvažnijim. A i dosta su česte bolesti srca na ovim prostorima.

To da, verovatno najčešće hronične bolesti su bolesti srca.

Kada bi se promenile zivotne navike,onda bi bila mnogo bolja situacija po tom pitanju.

I da se malo uspori ovaj tempo.....

To je najteze uraditi. Posto se i po manjim mestima uvek negde zuri.

Da,i tamo je stigao internet,televizija i ovaj brz tempo zivota.

Mene uvek odusevi kada vidim neku porodicu mladih sa decom,kako zive negde na selu. I to su otisli iz grada i ne zele vise da se vracaju. I to bude neko planinsko selo. Skoro je opet bila neka emisija sa tako nekom porodicom.

Jeste predivno. Prvenstevno zdravo.

Tako je. Mozda nije lako odreci se zivota u gradu. Ali opet je pitanje sta nam takav zivot donosi i koje su moguce posledice,a koje koristi. Svako ima svoju filozofiju zivota.

Mozda zato sto zivim u manjem gradicu ja bih se lako odrekao zivota u nekem vecem gradu.
Naravno i jedan i drugi ima svojih dobrih i losih stvari.

Isto kao i većina stvari u životu. Uvek postoje prednosti i mane. Zato izvagamo, pa se odlučimo za neku opciju. Tako stalno tokom života.

Najbolje je kada neko ima obe opcije pa može da posećuje i urbane i manje urbane sredine, tj malo da bude u gradu, malo na selu.

Slažem se. To je dobar balans. Posao u gradu, a vikendom se ide negde na selo.

Da, ali onda vikendom imas mnogo posla oko kuce....

I to jeste tako. Ali ne smeta svakome.

Ne da ne smeta,nego se neko tako iskljucuje,odmara.

Dobro, naravno. ALi ne odmaramo svi na isti nacin.

Koja god bolest da je u pitanju higijensko dijetetski režim je prva stavka u lečenju. U slučaju hipertenzije unos soli mora da bude manji od 5 grama dnevno. Neophodna je i fizička aktivnost - i to dinamska aktivnost. Telo mora da menja svoj položaj u prostoru i da aktivnost traje 30 do 45 minuta, 4 do 5 puta nedeljno. Samo, na primer, dizanje tegova nije dovoljno u smislu da može da podiže krvni pritisak a ne utiče na fizičku kondiciju. Prema tome u najmanju ruku brzi hod u preporučenom trajanju i učestalosti.

To je nešto što je prvo i obavezno. I izuzetno značajno da se primenjuje. A pitanje je koliki procenat pacijenata to praktikuje.

Mislim da su baš retki... I to oni koji se mnogo uplaše za zdravlje.

Delim tvoje mišljenje. Mali je procenat pacijenata koji će sve to primenjivati. A to da. Kada se uplaše za svoje zdravlje, onda neki kreću sa potpunom promenom životnih navika. Dobro bi bilo da su to ranije učinili.

Recimo osobe kod kojih je zdravlje kardiovaskularnog sistema ugroženo među prvima kreću da menjaju navike.

Oni su definitivno najviše uplašeni.

Da, strah od smetnji u radu srca je jedan od najvećih.

Ipak je to organ koji obezbedjuje svim ostalima mogucnost za rad. Podsetila si me na jednu od zanimljivih cinjenica iz embriologije- srce je prvi organ koji pocinje sa radom. Jasno je onda koliko je znacajan. Jer se uspostavljanjem kontrakcija srcanih celija i zatim i cirkulacije,omogucava i dalji rast i razvoj pde rodjenja, a zatim i nakon rodjenja.

Naravno, veoma je značajan ali ima tu i kulturološkog faktora- svi ga shvataju kao najbitnije iako su i svi drugi jednako bitni.

Slažem se. Svi organi su važni. Ali kao što kažeš, kod nas se srce smatra najvažnijim. A i dosta su česte bolesti srca na ovim prostorima.

To da, verovatno najčešće hronične bolesti su bolesti srca.

Kada bi se promenile zivotne navike,onda bi bila mnogo bolja situacija po tom pitanju.

I da se malo uspori ovaj tempo.....

To je najteze uraditi. Posto se i po manjim mestima uvek negde zuri.

Da,i tamo je stigao internet,televizija i ovaj brz tempo zivota.

Mene uvek odusevi kada vidim neku porodicu mladih sa decom,kako zive negde na selu. I to su otisli iz grada i ne zele vise da se vracaju. I to bude neko planinsko selo. Skoro je opet bila neka emisija sa tako nekom porodicom.

Jeste predivno. Prvenstevno zdravo.

Tako je. Mozda nije lako odreci se zivota u gradu. Ali opet je pitanje sta nam takav zivot donosi i koje su moguce posledice,a koje koristi. Svako ima svoju filozofiju zivota.

Mozda zato sto zivim u manjem gradicu ja bih se lako odrekao zivota u nekem vecem gradu.
Naravno i jedan i drugi ima svojih dobrih i losih stvari.

Isto kao i većina stvari u životu. Uvek postoje prednosti i mane. Zato izvagamo, pa se odlučimo za neku opciju. Tako stalno tokom života.

Najbolje je kada neko ima obe opcije pa može da posećuje i urbane i manje urbane sredine, tj malo da bude u gradu, malo na selu.

Slažem se. To je dobar balans. Posao u gradu, a vikendom se ide negde na selo.

Nekada su zato ljudi i gradili tzv vikendice....

To je bio dobar trend. Mada i sada ljudi počinju više da se okreću manjim sredinama.

Mislim da nije trend vec da neki ljudi jednostavno to vole i imaju,

Gresis Dusane,dr Nikola je bio u pravu kada je rekao da je to bio trend.Jer onda su to svi mogli sebi da dozvole,ne kao danas....

Priustiti sebi nesto i biti trend su dve razlicite stvari.

A da li osetis i alkohol?Ne kod coveka koji sedi i pije ispred prodavnice nego recimo neko je drmnuo casicu i prode pored tebe...
Pitam te jer ja i to osetim....kao radar.

I to se oseti. Samo što ti kao neko ko ne pije osetiš odmah i kažeš to, neko ko konzumira alkohol povremeno možda ne oseti odmah ili ne želi da primeti i prizna.

Kako da ne. Alkosima se npr. iz koze bukvalno oseti....

Miris, koža, izgled ili ponašanje... Odmah se ogleda.

Ja bih jos dodao i oci.Kroz oci mozes odmah da vidis....

Da,da, jeste, u pravu si.

Evo stize hladan talas.Od vikenda temperature nece prelaziti 0 stepeni,bice stalno minus,a u ponedeljak moguc sneg.Trajace desetak dana,barem tako najavljuju.Vreme mu je.
https://www.blic.rs/vremenska-prognoza/ruska-zima-stize-u-srbiju-preokret-tacno-na-bozic-temperatura-pada-bice-i-snega/bze6p75?utm_source=facebook&utm_medium=cpc&utm_campaign=blic.rs-campaign-blic-03januar&fbclid=IwAR0zjFmpEcx_E9rBhrF8XS4t3wyBavW-rrEnBLYKhgPnjg03Lon1lpMXkDo_aem_AYf7CWMwy3Hr8IOSs6mEyP8BnKPY2tGHZmYQIOBOGxgb0mF8GF6zL5Lf0dcx-TPcypsKfrriH9ZteiInjjsCgBy8

Sada je postalo pravo čudo kada temperatura padne ispod nule.

Evo stize hladan talas.Od vikenda temperature nece prelaziti 0 stepeni,bice stalno minus,a u ponedeljak moguc sneg.Trajace desetak dana,barem tako najavljuju.Vreme mu je.
https://www.blic.rs/vremenska-prognoza/ruska-zima-stize-u-srbiju-preokret-tacno-na-bozic-temperatura-pada-bice-i-snega/bze6p75?utm_source=facebook&utm_medium=cpc&utm_campaign=blic.rs-campaign-blic-03januar&fbclid=IwAR0zjFmpEcx_E9rBhrF8XS4t3wyBavW-rrEnBLYKhgPnjg03Lon1lpMXkDo_aem_AYf7CWMwy3Hr8IOSs6mEyP8BnKPY2tGHZmYQIOBOGxgb0mF8GF6zL5Lf0dcx-TPcypsKfrriH9ZteiInjjsCgBy8

Nama koji znamo sta hocemo i kako to da postignemo to su jednostavne odluke,ali za onog koji bas i nece to su vise izgovori...

Ovo si veoma lepo rekao i to me je asocirao sad na novogodišnje odluke koje su sve popularnije. Nekako ljudi koji znaju šta hoće oni uvek idu napred bez nekih beleški, planova, posebnih i spektakularnih odluka, kod njih je to prirodan svakodnevni proces. Ovi skloniji izgovorima uvek kreću od nekog posebnog datuma, od toga prave veliki događaj i slično...

Zaista je tako. Kako vi ostali radite? Ja nikada nisam imao običaj da pravim planove šta ću sve raditi u tom smislu, kao što je donošenje nekih odluka za Novu godinu i slično.

Kod mene sve ide kontinuirano, nekom svojim tokom, bez većih odskakanja. Planova i kad imam oni ne odudaraju od onoga što već radim, a više volim da neke stvari spontano dolaze.

Bolje je tako. Bar ja tako smatram. Sigurno da ima i onih koji rade drugačije.

Kako je u tvom slučaju?

Kao što sam rekao, nisam pravio striktne planove, u smislu nekih ciljeva u Novoj godini i slično. To mi je preterano. Više volim spontano.

Sad videh da si već napisao.  Eto za razliku od nas Miki ima definisane svakodnevne planove, a generalno uvek se složimo oko neke teme. Lepo je pokazati kako različitosti mogu da se slažu.

Naravno.

Nama koji znamo sta hocemo i kako to da postignemo to su jednostavne odluke,ali za onog koji bas i nece to su vise izgovori...

Ovo si veoma lepo rekao i to me je asocirao sad na novogodišnje odluke koje su sve popularnije. Nekako ljudi koji znaju šta hoće oni uvek idu napred bez nekih beleški, planova, posebnih i spektakularnih odluka, kod njih je to prirodan svakodnevni proces. Ovi skloniji izgovorima uvek kreću od nekog posebnog datuma, od toga prave veliki događaj i slično...

Zaista je tako. Kako vi ostali radite? Ja nikada nisam imao običaj da pravim planove šta ću sve raditi u tom smislu, kao što je donošenje nekih odluka za Novu godinu i slično.

Ja za svaki dan imam plan,ne kazem da uvek i ostvarim sve sto zacrtam,ali se trudim.Zato ja ne pravim poseban plan za nbovu godinu.Meni je svaki dan nova godina.

To je lepo kada se isplanira nešto. Ali ne treba biti ni opterećen.

U pocetku kada sam pocinjao sportsku karijeru ozbiljnije da shvatam bio sam opterecen sa tim planovima,a rezultati su poceli da dolaze tek kada sam shvatio da ne treba biti opterecen sa tim.Treba da bude vazno,nemojte me pogresno shvatiti ali ako se desi dan kasnije ili par dana kasnije nego sto sam zacrtao nije smak sveta!

Koja god bolest da je u pitanju higijensko dijetetski režim je prva stavka u lečenju. U slučaju hipertenzije unos soli mora da bude manji od 5 grama dnevno. Neophodna je i fizička aktivnost - i to dinamska aktivnost. Telo mora da menja svoj položaj u prostoru i da aktivnost traje 30 do 45 minuta, 4 do 5 puta nedeljno. Samo, na primer, dizanje tegova nije dovoljno u smislu da može da podiže krvni pritisak a ne utiče na fizičku kondiciju. Prema tome u najmanju ruku brzi hod u preporučenom trajanju i učestalosti.

To je nešto što je prvo i obavezno. I izuzetno značajno da se primenjuje. A pitanje je koliki procenat pacijenata to praktikuje.

Mislim da su baš retki... I to oni koji se mnogo uplaše za zdravlje.

Delim tvoje mišljenje. Mali je procenat pacijenata koji će sve to primenjivati. A to da. Kada se uplaše za svoje zdravlje, onda neki kreću sa potpunom promenom životnih navika. Dobro bi bilo da su to ranije učinili.

Recimo osobe kod kojih je zdravlje kardiovaskularnog sistema ugroženo među prvima kreću da menjaju navike.

Oni su definitivno najviše uplašeni.

Da, strah od smetnji u radu srca je jedan od najvećih.

Ipak je to organ koji obezbedjuje svim ostalima mogucnost za rad. Podsetila si me na jednu od zanimljivih cinjenica iz embriologije- srce je prvi organ koji pocinje sa radom. Jasno je onda koliko je znacajan. Jer se uspostavljanjem kontrakcija srcanih celija i zatim i cirkulacije,omogucava i dalji rast i razvoj pde rodjenja, a zatim i nakon rodjenja.

Naravno, veoma je značajan ali ima tu i kulturološkog faktora- svi ga shvataju kao najbitnije iako su i svi drugi jednako bitni.

Slažem se. Svi organi su važni. Ali kao što kažeš, kod nas se srce smatra najvažnijim. A i dosta su česte bolesti srca na ovim prostorima.

To da, verovatno najčešće hronične bolesti su bolesti srca.

Kada bi se promenile zivotne navike,onda bi bila mnogo bolja situacija po tom pitanju.

I da se malo uspori ovaj tempo.....

To je najteze uraditi. Posto se i po manjim mestima uvek negde zuri.

Da,i tamo je stigao internet,televizija i ovaj brz tempo zivota.

Mene uvek odusevi kada vidim neku porodicu mladih sa decom,kako zive negde na selu. I to su otisli iz grada i ne zele vise da se vracaju. I to bude neko planinsko selo. Skoro je opet bila neka emisija sa tako nekom porodicom.

Jeste predivno. Prvenstevno zdravo.

Tako je. Mozda nije lako odreci se zivota u gradu. Ali opet je pitanje sta nam takav zivot donosi i koje su moguce posledice,a koje koristi. Svako ima svoju filozofiju zivota.

Mozda zato sto zivim u manjem gradicu ja bih se lako odrekao zivota u nekem vecem gradu.
Naravno i jedan i drugi ima svojih dobrih i losih stvari.

Isto kao i većina stvari u životu. Uvek postoje prednosti i mane. Zato izvagamo, pa se odlučimo za neku opciju. Tako stalno tokom života.

Najbolje je kada neko ima obe opcije pa može da posećuje i urbane i manje urbane sredine, tj malo da bude u gradu, malo na selu.

Slažem se. To je dobar balans. Posao u gradu, a vikendom se ide negde na selo.

Nekada su zato ljudi i gradili tzv vikendice....

To je bio dobar trend. Mada i sada ljudi počinju više da se okreću manjim sredinama.

To sam i ja primetio,doduse trenutno to rade vise imucni,ali se nadam da ce to opet biti svima dostupno.

To si u potpunosti u pravu. Danas je luksuz imati neku vikendicu. Ali opet ona nije na nekom selu i ne služi svrsi održavanja imanja već relaksaciji. Nije ista poenta.

Tako je. Zavisi gde je ta kuća. Zna se šta je prava vikendica, i za odmor, a i da se uradi nešto po placu. Naravno, svako od nas ima drugačije viđenje. Neko želi samo opuštanje, ništa drugo.

Moze i tako,onda kupis neki plac,izgradis neku vikendicu sa bazenom,izbetoniras sve da ne moras da kosis travu i da ne mozes da zasadis drvo od koje bi posle eventualno pored dzemova i raznih drugih dakonija i pravio rakiju....

Svako ima svoju filozofiju života.

Zato sam i naveo oba primera pa ko hoce nek izvoli.
Ko hoce samo da uziva ima varijaciju B.
Ko hoce da radi pa tokom rada da se iskljuci njemu varijacija A.
Svako ima mogucnost da izabere sta hoce.
Stavise ako hoce moze i kombinacija C a to je kombinacija A i B.

Da,ali to nije posao kao na poslu,to je opustajuci posao koje radis sa zadovoljstvom i da bi iskljucio mozak.

Mislim da, na žalost, većina ljudi ne bi videla zadovoljstvo u tome jer nije ništa instant.

Znam,ali zasto mora bas sve da bude instant?

Zato što se danas tako funkcioniše i tako im se predstavlja, brzo se živi i svi traže brza rešenja.

Za neke stvari ok,ali za neke uopste ne.Recimo niko nece postati sampion za dan.Ni za mesec dana,pa makar  ne znam koga imao za trenera.....to treba godine i godine rada i hetloitre prolivenog znoja da bi se stiglo dotle,ako se stigne,jer mnogi i ne stignu....

Naravno još uvek ima ljudi koji tako rade ali mnogo je više onih koji bi da se proslave/obogate preko noći.

Svi bi mi tako,ali svesno smo da ima stvari gde ne treba zuriti.

Nama koji znamo sta hocemo i kako to da postignemo to su jednostavne odluke,ali za onog koji bas i nece to su vise izgovori...

Ovo si veoma lepo rekao i to me je asocirao sad na novogodišnje odluke koje su sve popularnije. Nekako ljudi koji znaju šta hoće oni uvek idu napred bez nekih beleški, planova, posebnih i spektakularnih odluka, kod njih je to prirodan svakodnevni proces. Ovi skloniji izgovorima uvek kreću od nekog posebnog datuma, od toga prave veliki događaj i slično...

Zaista je tako. Kako vi ostali radite? Ja nikada nisam imao običaj da pravim planove šta ću sve raditi u tom smislu, kao što je donošenje nekih odluka za Novu godinu i slično.

Kod mene sve ide kontinuirano, nekom svojim tokom, bez većih odskakanja. Planova i kad imam oni ne odudaraju od onoga što već radim, a više volim da neke stvari spontano dolaze.

Bolje je tako. Bar ja tako smatram. Sigurno da ima i onih koji rade drugačije.

Kako je u tvom slučaju?

Kao što sam rekao, nisam pravio striktne planove, u smislu nekih ciljeva u Novoj godini i slično. To mi je preterano. Više volim spontano.

Sad videh da si već napisao.  Eto za razliku od nas Miki ima definisane svakodnevne planove, a generalno uvek se složimo oko neke teme. Lepo je pokazati kako različitosti mogu da se slažu.

Nama koji znamo sta hocemo i kako to da postignemo to su jednostavne odluke,ali za onog koji bas i nece to su vise izgovori...

Ovo si veoma lepo rekao i to me je asocirao sad na novogodišnje odluke koje su sve popularnije. Nekako ljudi koji znaju šta hoće oni uvek idu napred bez nekih beleški, planova, posebnih i spektakularnih odluka, kod njih je to prirodan svakodnevni proces. Ovi skloniji izgovorima uvek kreću od nekog posebnog datuma, od toga prave veliki događaj i slično...

Zaista je tako. Kako vi ostali radite? Ja nikada nisam imao običaj da pravim planove šta ću sve raditi u tom smislu, kao što je donošenje nekih odluka za Novu godinu i slično.

Kod mene sve ide kontinuirano, nekom svojim tokom, bez većih odskakanja. Planova i kad imam oni ne odudaraju od onoga što već radim, a više volim da neke stvari spontano dolaze.

Bolje je tako. Bar ja tako smatram. Sigurno da ima i onih koji rade drugačije.

Kako je u tvom slučaju?

Kao što sam rekao, nisam pravio striktne planove, u smislu nekih ciljeva u Novoj godini i slično. To mi je preterano. Više volim spontano.

Nama koji znamo sta hocemo i kako to da postignemo to su jednostavne odluke,ali za onog koji bas i nece to su vise izgovori...

Ovo si veoma lepo rekao i to me je asocirao sad na novogodišnje odluke koje su sve popularnije. Nekako ljudi koji znaju šta hoće oni uvek idu napred bez nekih beleški, planova, posebnih i spektakularnih odluka, kod njih je to prirodan svakodnevni proces. Ovi skloniji izgovorima uvek kreću od nekog posebnog datuma, od toga prave veliki događaj i slično...

Zaista je tako. Kako vi ostali radite? Ja nikada nisam imao običaj da pravim planove šta ću sve raditi u tom smislu, kao što je donošenje nekih odluka za Novu godinu i slično.

Ja za svaki dan imam plan,ne kazem da uvek i ostvarim sve sto zacrtam,ali se trudim.Zato ja ne pravim poseban plan za nbovu godinu.Meni je svaki dan nova godina.

To je lepo kada se isplanira nešto. Ali ne treba biti ni opterećen.

Koja god bolest da je u pitanju higijensko dijetetski režim je prva stavka u lečenju. U slučaju hipertenzije unos soli mora da bude manji od 5 grama dnevno. Neophodna je i fizička aktivnost - i to dinamska aktivnost. Telo mora da menja svoj položaj u prostoru i da aktivnost traje 30 do 45 minuta, 4 do 5 puta nedeljno. Samo, na primer, dizanje tegova nije dovoljno u smislu da može da podiže krvni pritisak a ne utiče na fizičku kondiciju. Prema tome u najmanju ruku brzi hod u preporučenom trajanju i učestalosti.

To je nešto što je prvo i obavezno. I izuzetno značajno da se primenjuje. A pitanje je koliki procenat pacijenata to praktikuje.

Mislim da su baš retki... I to oni koji se mnogo uplaše za zdravlje.

Delim tvoje mišljenje. Mali je procenat pacijenata koji će sve to primenjivati. A to da. Kada se uplaše za svoje zdravlje, onda neki kreću sa potpunom promenom životnih navika. Dobro bi bilo da su to ranije učinili.

Recimo osobe kod kojih je zdravlje kardiovaskularnog sistema ugroženo među prvima kreću da menjaju navike.

Oni su definitivno najviše uplašeni.

Da, strah od smetnji u radu srca je jedan od najvećih.

Ipak je to organ koji obezbedjuje svim ostalima mogucnost za rad. Podsetila si me na jednu od zanimljivih cinjenica iz embriologije- srce je prvi organ koji pocinje sa radom. Jasno je onda koliko je znacajan. Jer se uspostavljanjem kontrakcija srcanih celija i zatim i cirkulacije,omogucava i dalji rast i razvoj pde rodjenja, a zatim i nakon rodjenja.

Naravno, veoma je značajan ali ima tu i kulturološkog faktora- svi ga shvataju kao najbitnije iako su i svi drugi jednako bitni.

Slažem se. Svi organi su važni. Ali kao što kažeš, kod nas se srce smatra najvažnijim. A i dosta su česte bolesti srca na ovim prostorima.

To da, verovatno najčešće hronične bolesti su bolesti srca.

Kada bi se promenile zivotne navike,onda bi bila mnogo bolja situacija po tom pitanju.

I da se malo uspori ovaj tempo.....

To je najteze uraditi. Posto se i po manjim mestima uvek negde zuri.

Da,i tamo je stigao internet,televizija i ovaj brz tempo zivota.

Mene uvek odusevi kada vidim neku porodicu mladih sa decom,kako zive negde na selu. I to su otisli iz grada i ne zele vise da se vracaju. I to bude neko planinsko selo. Skoro je opet bila neka emisija sa tako nekom porodicom.

Jeste predivno. Prvenstevno zdravo.

Tako je. Mozda nije lako odreci se zivota u gradu. Ali opet je pitanje sta nam takav zivot donosi i koje su moguce posledice,a koje koristi. Svako ima svoju filozofiju zivota.

Mozda zato sto zivim u manjem gradicu ja bih se lako odrekao zivota u nekem vecem gradu.
Naravno i jedan i drugi ima svojih dobrih i losih stvari.

Isto kao i većina stvari u životu. Uvek postoje prednosti i mane. Zato izvagamo, pa se odlučimo za neku opciju. Tako stalno tokom života.

Najbolje je kada neko ima obe opcije pa može da posećuje i urbane i manje urbane sredine, tj malo da bude u gradu, malo na selu.

Slažem se. To je dobar balans. Posao u gradu, a vikendom se ide negde na selo.

Nekada su zato ljudi i gradili tzv vikendice....

To je bio dobar trend. Mada i sada ljudi počinju više da se okreću manjim sredinama.

To sam i ja primetio,doduse trenutno to rade vise imucni,ali se nadam da ce to opet biti svima dostupno.

To si u potpunosti u pravu. Danas je luksuz imati neku vikendicu. Ali opet ona nije na nekom selu i ne služi svrsi održavanja imanja već relaksaciji. Nije ista poenta.

Tako je. Zavisi gde je ta kuća. Zna se šta je prava vikendica, i za odmor, a i da se uradi nešto po placu. Naravno, svako od nas ima drugačije viđenje. Neko želi samo opuštanje, ništa drugo.

Moze i tako,onda kupis neki plac,izgradis neku vikendicu sa bazenom,izbetoniras sve da ne moras da kosis travu i da ne mozes da zasadis drvo od koje bi posle eventualno pored dzemova i raznih drugih dakonija i pravio rakiju....

Svako ima svoju filozofiju života.

Da,ali to nije posao kao na poslu,to je opustajuci posao koje radis sa zadovoljstvom i da bi iskljucio mozak.

Mislim da, na žalost, većina ljudi ne bi videla zadovoljstvo u tome jer nije ništa instant.

Znam,ali zasto mora bas sve da bude instant?

Zato što se danas tako funkcioniše i tako im se predstavlja, brzo se živi i svi traže brza rešenja.

Za neke stvari ok,ali za neke uopste ne.Recimo niko nece postati sampion za dan.Ni za mesec dana,pa makar  ne znam koga imao za trenera.....to treba godine i godine rada i hetloitre prolivenog znoja da bi se stiglo dotle,ako se stigne,jer mnogi i ne stignu....

Naravno još uvek ima ljudi koji tako rade ali mnogo je više onih koji bi da se proslave/obogate preko noći.

Nama koji znamo sta hocemo i kako to da postignemo to su jednostavne odluke,ali za onog koji bas i nece to su vise izgovori...

Ovo si veoma lepo rekao i to me je asocirao sad na novogodišnje odluke koje su sve popularnije. Nekako ljudi koji znaju šta hoće oni uvek idu napred bez nekih beleški, planova, posebnih i spektakularnih odluka, kod njih je to prirodan svakodnevni proces. Ovi skloniji izgovorima uvek kreću od nekog posebnog datuma, od toga prave veliki događaj i slično...

Zaista je tako. Kako vi ostali radite? Ja nikada nisam imao običaj da pravim planove šta ću sve raditi u tom smislu, kao što je donošenje nekih odluka za Novu godinu i slično.

Kod mene sve ide kontinuirano, nekom svojim tokom, bez većih odskakanja. Planova i kad imam oni ne odudaraju od onoga što već radim, a više volim da neke stvari spontano dolaze.

Bolje je tako. Bar ja tako smatram. Sigurno da ima i onih koji rade drugačije.

Kako je u tvom slučaju?