Ja se nadam da će se rešiti to da ne pomeramo kazaljke na satu i da se više ne zezamo. Ranije se nije pomeralo, pa su ljudi živeli. Ne znam šta se više na ovome insistira.

Ja bih to najvise voleo.
Evropski parlament je u martu 2019. godine izglasao da se naredne, 2020. godine ukine pomeranje vremena dvaput godišnje, a države članice dobile su rok do aprila 2020. godine da se izjasne da li će koristiti letnje ili zimsko računanje vremena.
Plan je bio da države koje izaberu da ostanu na letnjem računanju vremena nakon toga više ne pomeraju satove, dok bi one koje su izabrale zimsko računanje vremena 31. oktobra 2020. godine pomerile sat još jednom, nakon čega bi ukinuli tu praksu.
Međutim, to se nikada nije obistinilo. U martu 2020. godine proglašena je pandemija korona virusa, u većini država Evrope uvedene su stroge epidemiloške mere, a izjašnjavanje o ovom pitanju nije nametnuto kao jedan od prioriteta. Do danas, odluka o tome da li će koristiti letnje ili zimsko računanje vremena nije doneta.

Ja se nadam da će se rešiti to da ne pomeramo kazaljke na satu i da se više ne zezamo. Ranije se nije pomeralo, pa su ljudi živeli. Ne znam šta se više na ovome insistira.

Dr Majkl Terman, direktor Centra za svetlosnu terapiju i biološke ritmove u Medicinskom centru Univerziteta Kolumbija, rekao je da oko 15 miliona ljudi (tri četvrtine su žene) pati od depresivnog stanja koje se naziva sezonski afektivni poremećaj (SAD), gde simptomi uključuju nisku energiju, žudnju za ugljenim hidratima, povećanje telesne težine i smanjen seksualni nagon.

Zdravstveni stručnjaci navode da se ljudi generalno osećaju srećnije, energičnije i imaju nižu stopu bolesti tokom dužih i svetlijih letnjih dana, dok njihovo raspoloženje obično opada tokom kraćih i dosadnijih dana zime.

Naročito žene najviše osećaju sezonske promene.

Upravo ljudi od zdravstvenih tegoba najviše navode promene u raspoloženju i promene pritiska.

Zanimljivo poređenje si dao Miki, to donekle i jeste tako.

Zbog manje svetlosti nisam toliko raspolozen,recimo sada zimi kada se vracam kuci sa posla u mraku to bas i ne volem.Utice nekako na psihu u negativnom smislu,tako da meni osim treninga sve ostalo remeti.A i to sam primetio posle cetrdesete,dotle mi nije smetalo,niti sam ista primecivao.

Manje dnevnog svetla, manje aktivnosti
Ono što je interesantno kod zimskog računanja vremena je da manje „pristupačnog“ dnevnog svetla u jesen i zimu takođe može dovesti do gojaznosti i hroničnih bolesti zbog nedostatka motivisanosti za vežbanje.
Iako je većina ljudi svesna prednosti fizičke aktivnosti koja smanjuje rizik od koronarne bolesti srca, gojaznosti, dijabetesa, hipertenzije i nekih karcinoma – ova rutina se znatno smanjuje u svakodnevnom životu ljudi.

Ja svakako radim do 17 casova i zimi i posle treniram,od 18 casova,tako da se meni ne smanjuju aktivnosti,ali primetim da sam umorniji,da mi utice i na ishranu,na spavanje isto,ujutru ranije ustajem zimi jedno vreme dok se telo ne adaptira.Sto se samog treninga tice tu nisam primetio nikakve promene.

Promena časovnika ne stvara dodatno dnevno svetlo, što mnogi koriste kao oprao, već umesto toga pomera vreme izlaska i zalaska sunca. Ova promena vremena može izazvati poremećaje našeg telesnog sata, inače poznatog kao cirkadijalni ritam.

To su indijanci najbolje objasnili kada su rekli:samo belac moze da poveruje da ako sa jednog kraja cebeta odsece jedno parce i prisije ga na drugu stranu da ce mu cebe biti duze....mislim da je sa time sve receno....

A što se tiče uticaja na vežbanje- ja nisam primetio da meni nešto posebno utiče.

Interesantnu temu si izabrala. I ja sam razmišljao da pokrenem ovu temu. Mislim da ne treba vreme da se menja. I sama si navela da se može povećati rizik od nekih bolesti.

Postoje i druge zdravstvene posledice promene časovnika
Ali mene bi za početak interesovalo
Da li promena vremena utiče na vašu rutinu u vežbanju..?

Manje dnevnog svetla, manje aktivnosti
Ono što je interesantno kod zimskog računanja vremena je da manje „pristupačnog“ dnevnog svetla u jesen i zimu takođe može dovesti do gojaznosti i hroničnih bolesti zbog nedostatka motivisanosti za vežbanje.
Iako je većina ljudi svesna prednosti fizičke aktivnosti koja smanjuje rizik od koronarne bolesti srca, gojaznosti, dijabetesa, hipertenzije i nekih karcinoma – ova rutina se znatno smanjuje u svakodnevnom životu ljudi.

Čak iako se satovi menjaju unazad ili unapred za samo sat vremena, može doći do cirkadijalne neusklađenosti - razlike između vremena prirodnog unutrašnjeg sata osobe i njihovog potrebnog rasporeda rada ili spavanja/budjenja, što se pokazalo da povećava rizik od poremećaja raspoloženja, kardiovaskularne bolesti, dijabetes, moždanog udara i raka dojke.

Pomeranje sata za 1h unazad zove se i Zimskim računanjem vremena, dok promena sata za 1h unapred je Letnje računanje vremena. Svakom pojedincu jedno od ova dva modela više prija ali koje god da vam prija ili ne, pomeranje časovnika se i negativno može odraziti na vaše zdravlje.