I cim ljudi to shvate brze i bolje ce napredovati jer nece celo vreme da se nerviraju oko toga.

Naravno. Od nerviranja ne moze nista da se dobije. Osim bolesti.

E, upravo tako. ALi dok ljudi to shvate, bude kasno....

Najcesce je tako. Kada se razbole,onda se kaju sto su se celog zivota nervirali.

ooo daaaa, cak i sa manje ozbiljnim zdravstvenim problemima...

Zato treba na vreme da se razmislja o svom zdravlju. Da ne bude posle problema.

Slazem se,ali po mom misljenju ima stvari na koje ne mozes uticati....
[/quote]
Jeste. Postoje osobe koje vode striktno računa o svom zdravlju, pa dobiju neku tešku bolest. Nije sve pod ljudskom kontrolom.
[/quote]
Upravo sam na to mislio.

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Pa vecina ne shvata, jer ne zna bolje. Verovatno su i oni isto doziveli...

Bas bih zato i menjao jer znam da je meni bilo lose onda necu to isto lose raditi mom detetu ili mojoj deci....

To je najteže- prekinuti taj prenos sa generacije na generaciju.

Sve zavisi kako si ga doziveo.Jer ako smatras normalnim i ti ces preneti a ako si saznao ili uvideo da je to lose onda naravno neces preneti.
Mi cemo preneti mozda nesto drugo.

I to stoji. Ne mozemo biti savrseni. Niko od nas nije. Svi mi pogresimo u necemu.

U jednom americkom filmu sam cuo kao klinac jednu odlicnu recenicu na engleskom,mada od onda nisam uspeo da saznam koji je to film u pitanju.Uglavnom recenica zvuci ovako:nobody is perfect.But who wants to be nobody?
I to mi je od onda ostalo u pamcenju.

Lepa rečenica, lepota jeste u nesavršenosti, ali i u radu da budemo što bolji.

Lepo si rekla. A jesmo svi nesavrseni. Samo je dobro teziti da budemo sto bolji,iako idealno ne postoji. Ali ako ne napredujemo,onda sustinski idemo unazad. Zato svaki dan treba da uradimo nesto za sebe.

Da,ali da li raditi svaki dan na sebi dovodi do savrsenstva?Ja mislim da ne i nije to ni cilj,nego da se svaki dan radi nesto na sebi.

Apsolutno, cilj je raditi na sebi i zadovoljstvu u procesu samo izgradnje, a ne savršenstvo.

To je najvaznije. Sam proces napredovanja. A obicno su ljudi fokusirani na cilj. To je greska. Treba uzivati u svakom trenutku svog napretka.

I cim ljudi to shvate brze i bolje ce napredovati jer nece celo vreme da se nerviraju oko toga.

Pa naravno , ali nije lako...

Niko nije ni rekao da je lako.

U zivotu najcesce nista i nije lako. Ali nema potrebe da gledamo tako na stvar. Sami sebi olaksamo.

Sve samo pozitivno.Ako ti zivot baci limun ti napravi limunadu.

Tako je. Inace taj izraz je jednom upotrebljen i u seriji Dva ipo muskarca. Prakticno si citirao Carlija

Znam za tu seriju ali ga nisam gledao.Eto vidis citiram ljude a da nisam ni svestan toga.

Nisi citirao. Bavis se plagiranjem sadrzaja

Ali nisam svesno,kao neki da diplomom......

Da li svesno ili ne, to ti objašnjavaj posle 

Nema potrebe da objasnjavam,ko mi veruje veruje a ko ne dzabe bilo kakvo objasnjenje.

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Pa vecina ne shvata, jer ne zna bolje. Verovatno su i oni isto doziveli...

Bas bih zato i menjao jer znam da je meni bilo lose onda necu to isto lose raditi mom detetu ili mojoj deci....

To je najteže- prekinuti taj prenos sa generacije na generaciju.

Sve zavisi kako si ga doziveo.Jer ako smatras normalnim i ti ces preneti a ako si saznao ili uvideo da je to lose onda naravno neces preneti.
Mi cemo preneti mozda nesto drugo.

I to stoji. Ne mozemo biti savrseni. Niko od nas nije. Svi mi pogresimo u necemu.

U jednom americkom filmu sam cuo kao klinac jednu odlicnu recenicu na engleskom,mada od onda nisam uspeo da saznam koji je to film u pitanju.Uglavnom recenica zvuci ovako:nobody is perfect.But who wants to be nobody?
I to mi je od onda ostalo u pamcenju.

Lepa rečenica, lepota jeste u nesavršenosti, ali i u radu da budemo što bolji.

Lepo si rekla. A jesmo svi nesavrseni. Samo je dobro teziti da budemo sto bolji,iako idealno ne postoji. Ali ako ne napredujemo,onda sustinski idemo unazad. Zato svaki dan treba da uradimo nesto za sebe.

Da,ali da li raditi svaki dan na sebi dovodi do savrsenstva?Ja mislim da ne i nije to ni cilj,nego da se svaki dan radi nesto na sebi.

To sam i mislio. Mi tezimo da budemo sto bolji. Ali idealno ne postoji. To svako kada shvati,onda ce biti mnogo lakse.

Samo puno ljudi ima koji to nikad nece shvatiti!!!!

Pa ni ne moraju....Svako sebi bira.

Bas zbog toga i moraju.Jer ako sam sebi biras onda gledas da biras ono sto je bolje za tebe ne?

Imam utisak da se ti uvek vodis time da su svi ljudi inteligentni npr.

Voleo bih da je tako,ali sam realan,medutim vodim se sa time da je svaki covek dobar i sve ce  uraditi da njemu i ljudima okolo sebi ucini dobro.
Naivan sam je li?

Dobro bi bilo kada bi svet tako funkcionisao.

Znam da ne funkcionise tako,ali kada bih stalno bio negativan jer bi bila bolja situacija?Ne bi,cak vise i ja bi se osecao lose,a ovako mozda sa svojom pozitivnoscu i "zarazim" nekog.

Ma naravno. Bolje je biti dobro raspolozen,nego stalno nadrndan,da se zargonski izrazim

Zato ja uvek u svemu i u svakoj situaciji probam da gledam pozitivno.Naravno ima trenutaka kada ni ja ne umem,ali se trudim da sto manje takvih trenutaka imam.

Naravno. Mada dosta puta je teško biti i pozitivan. Ne može uvek. Nije sve tako lako.

Desava se jako retko da me sustigne sva negativa ovog sveta,onda mi je potrebno provedeno vreme sa svojim najblizima ili jedna velika setnja i onda mozemo krenuti ispocetka!

To tako rečeno zaista zvuči strašno. Ono što sam htela reći je da se treba postići kompromis između onog što želimo, onoga što je na raspolaganju i vremena čekanja. Nekada nije loše imati drugi izbor ili rezervni plan.

Verujem da svako od nas ima bar 2-3 oblasti koje su mu interesantne i da bi često mogao da napravi neki kompromis.

Slažem se... Par opcija pa će se bar jedna uskladiti sa mogućnošću.

I onda su svi zadovoljni. Ustanova dobije što joj treba i čovek dobio neku od željene specijalnosti.

To tako rečeno zaista zvuči strašno. Ono što sam htela reći je da se treba postići kompromis između onog što želimo, onoga što je na raspolaganju i vremena čekanja. Nekada nije loše imati drugi izbor ili rezervni plan.

Verujem da svako od nas ima bar 2-3 oblasti koje su mu interesantne i da bi često mogao da napravi neki kompromis.

Slažem se... Par opcija pa će se bar jedna uskladiti sa mogućnošću.

To tako rečeno zaista zvuči strašno. Ono što sam htela reći je da se treba postići kompromis između onog što želimo, onoga što je na raspolaganju i vremena čekanja. Nekada nije loše imati drugi izbor ili rezervni plan.

Verujem da svako od nas ima bar 2-3 oblasti koje su mu interesantne i da bi često mogao da napravi neki kompromis.

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Uglavnom i treba raditi na stavovima roditelja, a ne dece.

Ko da radi?

Svi mi!

Znas kako...nezahvalno je roditeljima govoriti kako ti mislis da treba...dosta njih bi se i uvredilo.

Znas ko bi se uvredio?Onaj koji je nesiguran,nedovoljno obrazovan....njih ne bih ni savetovao.Onaj kome je stalo taj ce te poslusati budi siguran.
A i sve zavisi i od pristupa.Kako ces prici,kako ces reci itd....
Zato bi najbolja bila neka predavanja.

Pristup ljudima je veoma bitan. Ko ima blag i pravilan pristup posle nekoliko pokušaja će dopreti do čoveka.

I to treba znati,imati osecaja za to.Nije to za svakoga.

Najteze je u radu sa ljudima. Ne ume to svako.

Pricali smo o tome vec o mojoj profesorici hemije kako je odlicno znala svoju struku ali nije bila za profesora.

U lekarskoj profesiji neki odu da rade po laboratorijama- biohemija, mikrobiologija. Mada nije to uvek ni njihov izbor. Nekad samo dobiju tu specijalizaciju i ne mogu ni da biraju.

Od koga dobiju?Kako ne mogu da biraju?

Nekada se dodeljuju po tome koje su defcitarne, a ne po listi želja.

Nemam komentar...studiras x godina da bi ti neko nametnuo zanimanje

Situacija je bas takva. Ali ne mozemo to da promenimo. Moglo bi,ali nece to uraditi.

Na koji način na primer? A da pri tom neke grane ne ostanu baš defcitarne...

Svi mi imamo razlicita interesovanja. Valjda ce biti sve grane medicine pokrivene.

Ja baš nisam sigurna u to. Sve i da ima par osoba koje bi se time bavile potrebe su mnogo veće.

Jel imaš ti neku ideju šta bi moglo da se uradi?

Nemam, mislim da to i dalje treba na nivou ustanove i širih institucija da se rešava, a na ljudima je da li hoće ponuđeno da prihvate ili ne.

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Uglavnom i treba raditi na stavovima roditelja, a ne dece.

Ko da radi?

Svi mi!

Znas kako...nezahvalno je roditeljima govoriti kako ti mislis da treba...dosta njih bi se i uvredilo.

Znas ko bi se uvredio?Onaj koji je nesiguran,nedovoljno obrazovan....njih ne bih ni savetovao.Onaj kome je stalo taj ce te poslusati budi siguran.
A i sve zavisi i od pristupa.Kako ces prici,kako ces reci itd....
Zato bi najbolja bila neka predavanja.

Pristup ljudima je veoma bitan. Ko ima blag i pravilan pristup posle nekoliko pokušaja će dopreti do čoveka.

I to treba znati,imati osecaja za to.Nije to za svakoga.

Najteze je u radu sa ljudima. Ne ume to svako.

Pricali smo o tome vec o mojoj profesorici hemije kako je odlicno znala svoju struku ali nije bila za profesora.

U lekarskoj profesiji neki odu da rade po laboratorijama- biohemija, mikrobiologija. Mada nije to uvek ni njihov izbor. Nekad samo dobiju tu specijalizaciju i ne mogu ni da biraju.

Od koga dobiju?Kako ne mogu da biraju?

Situacije su razlicite. Specijalizaciju dobiju od ustanove u kojoj rade i cesto to nije nesto sto im se svidja,ali su potrebe ustanove te koje jesu. Ali sam ja hteo da kazem da ako neko ne voli rad sa ljudima,onda moze u laboratoriji. I to je u medicini moguce.

Ja ovo nisam znao...bas zvuci ogranicavajuce. Nekako, ljude koje poznajem su mi u startu govorili sta zele za specijalizaciju i tako je i bilo...

To nista nije zagarantovano sta ce se dobiti. Dobro je kada oni ispune svoje zelje,da budu zadovoljni.

Ili jedino da cekas.....

Jeste. Ali godine prolaze.

Opet ponavljam, nekad se strpljenje i čekanje ipak isplate. Zavisno od situacije.

Dobro je biti strpljiv. Ali kada vidim i da sa 50 godina idu na specijalizaciju,onda ne znam sta da kazem.

To je nekada i splet okolnosti, ne samo čekanje zbog sopstvene želje.

Samo mi znamo kako je to u našoj struci.

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Uglavnom i treba raditi na stavovima roditelja, a ne dece.

Ko da radi?

Svi mi!

Znas kako...nezahvalno je roditeljima govoriti kako ti mislis da treba...dosta njih bi se i uvredilo.

Znas ko bi se uvredio?Onaj koji je nesiguran,nedovoljno obrazovan....njih ne bih ni savetovao.Onaj kome je stalo taj ce te poslusati budi siguran.
A i sve zavisi i od pristupa.Kako ces prici,kako ces reci itd....
Zato bi najbolja bila neka predavanja.

Pristup ljudima je veoma bitan. Ko ima blag i pravilan pristup posle nekoliko pokušaja će dopreti do čoveka.

I to treba znati,imati osecaja za to.Nije to za svakoga.

Najteze je u radu sa ljudima. Ne ume to svako.

Pricali smo o tome vec o mojoj profesorici hemije kako je odlicno znala svoju struku ali nije bila za profesora.

U lekarskoj profesiji neki odu da rade po laboratorijama- biohemija, mikrobiologija. Mada nije to uvek ni njihov izbor. Nekad samo dobiju tu specijalizaciju i ne mogu ni da biraju.

Od koga dobiju?Kako ne mogu da biraju?

Nekada se dodeljuju po tome koje su defcitarne, a ne po listi želja.

Nemam komentar...studiras x godina da bi ti neko nametnuo zanimanje

Situacija je bas takva. Ali ne mozemo to da promenimo. Moglo bi,ali nece to uraditi.

Na koji način na primer? A da pri tom neke grane ne ostanu baš defcitarne...

Svi mi imamo razlicita interesovanja. Valjda ce biti sve grane medicine pokrivene.

Ja baš nisam sigurna u to. Sve i da ima par osoba koje bi se time bavile potrebe su mnogo veće.

Jel imaš ti neku ideju šta bi moglo da se uradi?

Mora mnogo više da se poradi na tome.

Jedno vreme su reklamirali školu roditeljstva ali to je bilo samo za najraniji uzrast, tj za odojče. Ne bi bilo loše da postoji i za stariji uzrast dece.

Postoje seminari NTC ucenja npr. ALi verujem da je sramota edukovati se kao i otici kod psihologa.

To ja ne mogu da shvatrim,zastoo je to sramota!!!

Jel znate da je sramota neke žene da idu kod muškarca ginekologa? U sred Beograda. Šta dalje da kažem. To sam skoro saznao. Ne znam u kom veku živimo.

A da li si znao da je dobar broj muskih akusera pervezan npr?

Ja nisam znao....naopako....takve treba prijaviti!!!!

Slazem se. Toga ima u svim profesijama.

Ja iskreno nisam čula da je to češće u toj profesiji nego u opštoj populaciji.

Ni ja,ali dobro ja nisam toliko ni merodavan jer niti sam zensko niti sam bio kod ginekologa...

Pa ok, ali ovde je neko direktno povezan sa necijim intimnim delom.

Jesi bio na pregledu prostate?
Samo pitam....

Pitas za druga.

Ne,jer ja sam bio i znam kakav je....a prica se da i medu njima takvih kao sto si ti naveo ginekologa.....samo kazem...

Da niste gledali neke filmove

Molim da mi ovo pojasnis malo...
Na sta je pesnik mislio sam ovom recenicom?

Da, vidis ovo....neke filmove...koje filmove?

To i mene interesuje,ali ne odgovara.

Rekao sam sada. Mogu slikovito da objasnim,mada ipak ne bih

Video sa,sve mi je jasno.

Trudim se da budem što jasniji

Problem je sto se najcesce sve to stavlja pod tepih. I na kraju se nista ne resava.

Vecina stvari...nemaju ljudi vremena da se bave sobom.

To je najobicniji izgovor da nemaju vremena da se bave sa sobom!!!!

Za sta onda imaju vremena? To se cesto cuje da se nema vremena za sebe.

Izvinite na recniku ali samo glup covek moze to da kaze!!!!
[/quote]
Ljudi samo u nekim specifičnim situacijama mogu da kažu da nemaju vremena za sebe. Ovako je sve diskutabilno. Nema potrebe da se izvinjavaš. Imaš pravo da daš svoje mišljenje.

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Pa vecina ne shvata, jer ne zna bolje. Verovatno su i oni isto doziveli...

Bas bih zato i menjao jer znam da je meni bilo lose onda necu to isto lose raditi mom detetu ili mojoj deci....

To je najteže- prekinuti taj prenos sa generacije na generaciju.

Sve zavisi kako si ga doziveo.Jer ako smatras normalnim i ti ces preneti a ako si saznao ili uvideo da je to lose onda naravno neces preneti.
Mi cemo preneti mozda nesto drugo.

I to stoji. Ne mozemo biti savrseni. Niko od nas nije. Svi mi pogresimo u necemu.

U jednom americkom filmu sam cuo kao klinac jednu odlicnu recenicu na engleskom,mada od onda nisam uspeo da saznam koji je to film u pitanju.Uglavnom recenica zvuci ovako:nobody is perfect.But who wants to be nobody?
I to mi je od onda ostalo u pamcenju.

Lepa rečenica, lepota jeste u nesavršenosti, ali i u radu da budemo što bolji.

Lepo si rekla. A jesmo svi nesavrseni. Samo je dobro teziti da budemo sto bolji,iako idealno ne postoji. Ali ako ne napredujemo,onda sustinski idemo unazad. Zato svaki dan treba da uradimo nesto za sebe.

Da,ali da li raditi svaki dan na sebi dovodi do savrsenstva?Ja mislim da ne i nije to ni cilj,nego da se svaki dan radi nesto na sebi.

Apsolutno, cilj je raditi na sebi i zadovoljstvu u procesu samo izgradnje, a ne savršenstvo.

To je najvaznije. Sam proces napredovanja. A obicno su ljudi fokusirani na cilj. To je greska. Treba uzivati u svakom trenutku svog napretka.

I cim ljudi to shvate brze i bolje ce napredovati jer nece celo vreme da se nerviraju oko toga.

Pa naravno , ali nije lako...

Niko nije ni rekao da je lako.

U zivotu najcesce nista i nije lako. Ali nema potrebe da gledamo tako na stvar. Sami sebi olaksamo.

Sve samo pozitivno.Ako ti zivot baci limun ti napravi limunadu.

Tako je. Inace taj izraz je jednom upotrebljen i u seriji Dva ipo muskarca. Prakticno si citirao Carlija

Mnogi su to rekli....

E sad nemoj tako.Ja sam rekao i dr.Nikola je rekao da je Carli rekao u seriji Dva i po muskarca.

Dule nije naveo tacno ko je rekao Trazi se autor. Kako bismo sada naveli literaturu?

Tacno tako.Od nas trazi da sve objasnimo a posle ni on ne radi to.

Mora da postoji reciprocitet

I cim ljudi to shvate brze i bolje ce napredovati jer nece celo vreme da se nerviraju oko toga.

Naravno. Od nerviranja ne moze nista da se dobije. Osim bolesti.

E, upravo tako. ALi dok ljudi to shvate, bude kasno....

Najcesce je tako. Kada se razbole,onda se kaju sto su se celog zivota nervirali.

ooo daaaa, cak i sa manje ozbiljnim zdravstvenim problemima...

To je tipicno za coveka

Sve zavisi od osobe. Neko ce tesko podneti i obicnu kijavicu. A neko se i sa najtezim bolestima odlicno nosi.
[/quote]
Sad si me podsetio da je bio jedan covek u bolnici sa nama u sobi kada sam imao saobracajku i kada su me vec konacno pustili sa intenzivne nege u "normalnu" sobu  koji je stalno kako ga boli noga i stalno je trazio tablete protiv bolova a imao je nokat koji mu je zarastao i to su mu isekli.Kada je sestrama prekipelo rekli su mu kad je opet trazio tablete protiv bolova da nema vise tableta nego ce dobiti inekciju.Nikad vise nije trazio.
Pre toga su mu rekli sta kuka zbog zaraslog nokta,kada ja pored njega lezim "polumrtav" i nikad ne kukam(ja sam vec u glavi bio na svetskom prvenstvu osvajao medalju!!!)..Tako da stvarno nas ima svakakvih.
[/quote]
Jeste tako. I opet si potvrdio da je sve u glavi. Sve potiče od naše psihe.

Opet su oscilacije u vremena.
Ne znam za vas ali kod mene u teretani vezbaci se zale na vreme.

Dosta ljudi se žali. Evo da podelim i ja svoje iskustvo- meni se prvi put ove zime dešava da imam glavobolje i krvarenje iz nosa usled velikih promena vremena, što nema neki organski uzrok, tj. zdrava sam, a reagujem tako na klimatske promene.

meni oept ovo lici na trovanje... :/

I ti spadas medu ove sto veruju u teorije zavere?Da nas truju iz vazduha?

To nije teorija zavere.

Poenta mog pitanja je bila da li verujes u to da nas truju iz vazduha?

Vazduha, hrane, vode....

A dobro to je drugo,ako si na to mislio,sa tim se slazem.Mislio sam da si hteo da kazes da nas truju iz vazduha sa avionima itd....

Obicno se o tome govori kao o teorijama zavere. Postoji klasicno zagadjenje vazduha,jer i avioni ispustaju stetne gasove. Kao i automobili.

Hvala,hvala,barem je nekome jasno na sta sam mislio.

Da ilustrujemo avionom koji nam ispušta štetne gasove

To tako rečeno zaista zvuči strašno. Ono što sam htela reći je da se treba postići kompromis između onog što želimo, onoga što je na raspolaganju i vremena čekanja. Nekada nije loše imati drugi izbor ili rezervni plan.

Interesantno je za rezervni plan sam poceo imati tek pre par godina.Dotle sam to smatrao samo izgovorom ili necim ako nisi postigao ono sto si hteo pa onda prihvatas ono sto moras,ali sada vec shvatam da ne mora bas da bude tako i u pravu si u nekim situacijama je dobro imati plan B.

Hvala, nekada jednostavno treba da se snalazimo i improvizujemo.