To tako rečeno zaista zvuči strašno. Ono što sam htela reći je da se treba postići kompromis između onog što želimo, onoga što je na raspolaganju i vremena čekanja. Nekada nije loše imati drugi izbor ili rezervni plan.

Verujem da svako od nas ima bar 2-3 oblasti koje su mu interesantne i da bi često mogao da napravi neki kompromis.

Koji je tvoj dr.Nikola?
I koje je tvoj dr.Anita?
Pitam zbog toga da li ima neke veze sa onim sto vec radite sa tom oblascu ili ne.

Bila mi je zanimljiva grudna hirurgija,a i neke bazicne nauke, kao sto su imunologija i histologija. Ali onda bi to bio samo institutski rad.

Hvala ti na odgovoru,jos samo dr.Anita da nam kaze sta je jos moglo doci u obzir kod nje i zasto.

Kod mene nije bilo srodno pošto psihijatrija i nema baš nešto srodnih grana. Recimo da mi je sportska medicina bila još izbor ili fizikalna, kao približna sportskoj. Inače šta god da su mi dali bila sam spremna da prihvatim iako sam se u prvom mahu odlučila da sačekam par godina da dobijem ono što mi najbolje leži.

To tako rečeno zaista zvuči strašno. Ono što sam htela reći je da se treba postići kompromis između onog što želimo, onoga što je na raspolaganju i vremena čekanja. Nekada nije loše imati drugi izbor ili rezervni plan.

Interesantno je za rezervni plan sam poceo imati tek pre par godina.Dotle sam to smatrao samo izgovorom ili necim ako nisi postigao ono sto si hteo pa onda prihvatas ono sto moras,ali sada vec shvatam da ne mora bas da bude tako i u pravu si u nekim situacijama je dobro imati plan B.

Hvala, nekada jednostavno treba da se snalazimo i improvizujemo.

Ja mislim da je ceo svet/zivot snalazenje i improvizacija.

Uglavnom jeste. Oni koji dobro plivaju generalno u životu su i dobri improvizatori, slično kao glumci na sceni.

I ja sam hteo da navedem glumce kao dobar primer i onda se setih Robina Williamsa,glumca kojeg obozavam,koji je izvrsio samoubistvo....a niko ne bi pomislio da bas on....Uvek je bio toliko pozitivian....izgleda da je sve zadrzavao za sebe i na kraju je pukao....

Gluma nosi neke svoje psihološke posledice, to je već druga priča. Naravno kod vrhunskih profesionalaca se to ne vidi.

To tako rečeno zaista zvuči strašno. Ono što sam htela reći je da se treba postići kompromis između onog što želimo, onoga što je na raspolaganju i vremena čekanja. Nekada nije loše imati drugi izbor ili rezervni plan.

Interesantno je za rezervni plan sam poceo imati tek pre par godina.Dotle sam to smatrao samo izgovorom ili necim ako nisi postigao ono sto si hteo pa onda prihvatas ono sto moras,ali sada vec shvatam da ne mora bas da bude tako i u pravu si u nekim situacijama je dobro imati plan B.

Hvala, nekada jednostavno treba da se snalazimo i improvizujemo.

Ja mislim da je ceo svet/zivot snalazenje i improvizacija.

Jeste. Citav zivot nam prodje u nekom snalazenju. Zanimljivo je igrati ovu igru zvanu zivot

Tako treba da se posmatra, više kao nešto zanimljivo, ne baš igru. 😁

To tako rečeno zaista zvuči strašno. Ono što sam htela reći je da se treba postići kompromis između onog što želimo, onoga što je na raspolaganju i vremena čekanja. Nekada nije loše imati drugi izbor ili rezervni plan.

Verujem da svako od nas ima bar 2-3 oblasti koje su mu interesantne i da bi često mogao da napravi neki kompromis.

Koji je tvoj dr.Nikola?
I koje je tvoj dr.Anita?
Pitam zbog toga da li ima neke veze sa onim sto vec radite sa tom oblascu ili ne.

Bila mi je zanimljiva grudna hirurgija,a i neke bazicne nauke, kao sto su imunologija i histologija. Ali onda bi to bio samo institutski rad.

Hvala ti na odgovoru,jos samo dr.Anita da nam kaze sta je jos moglo doci u obzir kod nje i zasto.

To tako rečeno zaista zvuči strašno. Ono što sam htela reći je da se treba postići kompromis između onog što želimo, onoga što je na raspolaganju i vremena čekanja. Nekada nije loše imati drugi izbor ili rezervni plan.

Interesantno je za rezervni plan sam poceo imati tek pre par godina.Dotle sam to smatrao samo izgovorom ili necim ako nisi postigao ono sto si hteo pa onda prihvatas ono sto moras,ali sada vec shvatam da ne mora bas da bude tako i u pravu si u nekim situacijama je dobro imati plan B.

Hvala, nekada jednostavno treba da se snalazimo i improvizujemo.

Ja mislim da je ceo svet/zivot snalazenje i improvizacija.

Jeste. Citav zivot nam prodje u nekom snalazenju. Zanimljivo je igrati ovu igru zvanu zivot

Moramo,jer recimo one vrednosti sto su mene ucili toga sad nema vise,to samo iskoriscavaju....zato sam i rekao da je zivot snalazenje.

To tako rečeno zaista zvuči strašno. Ono što sam htela reći je da se treba postići kompromis između onog što želimo, onoga što je na raspolaganju i vremena čekanja. Nekada nije loše imati drugi izbor ili rezervni plan.

Interesantno je za rezervni plan sam poceo imati tek pre par godina.Dotle sam to smatrao samo izgovorom ili necim ako nisi postigao ono sto si hteo pa onda prihvatas ono sto moras,ali sada vec shvatam da ne mora bas da bude tako i u pravu si u nekim situacijama je dobro imati plan B.

Hvala, nekada jednostavno treba da se snalazimo i improvizujemo.

Ja mislim da je ceo svet/zivot snalazenje i improvizacija.

Uglavnom jeste. Oni koji dobro plivaju generalno u životu su i dobri improvizatori, slično kao glumci na sceni.

I ja sam hteo da navedem glumce kao dobar primer i onda se setih Robina Williamsa,glumca kojeg obozavam,koji je izvrsio samoubistvo....a niko ne bi pomislio da bas on....Uvek je bio toliko pozitivian....izgleda da je sve zadrzavao za sebe i na kraju je pukao....

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Pa vecina ne shvata, jer ne zna bolje. Verovatno su i oni isto doziveli...

Bas bih zato i menjao jer znam da je meni bilo lose onda necu to isto lose raditi mom detetu ili mojoj deci....

To je najteže- prekinuti taj prenos sa generacije na generaciju.

Sve zavisi kako si ga doziveo.Jer ako smatras normalnim i ti ces preneti a ako si saznao ili uvideo da je to lose onda naravno neces preneti.
Mi cemo preneti mozda nesto drugo.

I to stoji. Ne mozemo biti savrseni. Niko od nas nije. Svi mi pogresimo u necemu.

U jednom americkom filmu sam cuo kao klinac jednu odlicnu recenicu na engleskom,mada od onda nisam uspeo da saznam koji je to film u pitanju.Uglavnom recenica zvuci ovako:nobody is perfect.But who wants to be nobody?
I to mi je od onda ostalo u pamcenju.

Lepa rečenica, lepota jeste u nesavršenosti, ali i u radu da budemo što bolji.

Lepo si rekla. A jesmo svi nesavrseni. Samo je dobro teziti da budemo sto bolji,iako idealno ne postoji. Ali ako ne napredujemo,onda sustinski idemo unazad. Zato svaki dan treba da uradimo nesto za sebe.

Da,ali da li raditi svaki dan na sebi dovodi do savrsenstva?Ja mislim da ne i nije to ni cilj,nego da se svaki dan radi nesto na sebi.

To sam i mislio. Mi tezimo da budemo sto bolji. Ali idealno ne postoji. To svako kada shvati,onda ce biti mnogo lakse.

Samo puno ljudi ima koji to nikad nece shvatiti!!!!

Pa ni ne moraju....Svako sebi bira.

Bas zbog toga i moraju.Jer ako sam sebi biras onda gledas da biras ono sto je bolje za tebe ne?

Imam utisak da se ti uvek vodis time da su svi ljudi inteligentni npr.

Voleo bih da je tako,ali sam realan,medutim vodim se sa time da je svaki covek dobar i sve ce  uraditi da njemu i ljudima okolo sebi ucini dobro.
Naivan sam je li?

Dobro bi bilo kada bi svet tako funkcionisao.

Znam da ne funkcionise tako,ali kada bih stalno bio negativan jer bi bila bolja situacija?Ne bi,cak vise i ja bi se osecao lose,a ovako mozda sa svojom pozitivnoscu i "zarazim" nekog.

Ma naravno. Bolje je biti dobro raspolozen,nego stalno nadrndan,da se zargonski izrazim

Zato ja uvek u svemu i u svakoj situaciji probam da gledam pozitivno.Naravno ima trenutaka kada ni ja ne umem,ali se trudim da sto manje takvih trenutaka imam.

Naravno. Mada dosta puta je teško biti i pozitivan. Ne može uvek. Nije sve tako lako.

Desava se jako retko da me sustigne sva negativa ovog sveta,onda mi je potrebno provedeno vreme sa svojim najblizima ili jedna velika setnja i onda mozemo krenuti ispocetka!

Napunis se pozitivnom energijom i onda samo napred.

Ali tih pola sata ili max pola dana da ne vidim nikog osim mojih i to je to,mozemo opet u nove radne pobede!!!

To tako rečeno zaista zvuči strašno. Ono što sam htela reći je da se treba postići kompromis između onog što želimo, onoga što je na raspolaganju i vremena čekanja. Nekada nije loše imati drugi izbor ili rezervni plan.

Verujem da svako od nas ima bar 2-3 oblasti koje su mu interesantne i da bi često mogao da napravi neki kompromis.

Koji je tvoj dr.Nikola?
I koje je tvoj dr.Anita?
Pitam zbog toga da li ima neke veze sa onim sto vec radite sa tom oblascu ili ne.

Bila mi je zanimljiva grudna hirurgija,a i neke bazicne nauke, kao sto su imunologija i histologija. Ali onda bi to bio samo institutski rad.

To tako rečeno zaista zvuči strašno. Ono što sam htela reći je da se treba postići kompromis između onog što želimo, onoga što je na raspolaganju i vremena čekanja. Nekada nije loše imati drugi izbor ili rezervni plan.

Interesantno je za rezervni plan sam poceo imati tek pre par godina.Dotle sam to smatrao samo izgovorom ili necim ako nisi postigao ono sto si hteo pa onda prihvatas ono sto moras,ali sada vec shvatam da ne mora bas da bude tako i u pravu si u nekim situacijama je dobro imati plan B.

Hvala, nekada jednostavno treba da se snalazimo i improvizujemo.

Ja mislim da je ceo svet/zivot snalazenje i improvizacija.

Jeste. Citav zivot nam prodje u nekom snalazenju. Zanimljivo je igrati ovu igru zvanu zivot

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Pa vecina ne shvata, jer ne zna bolje. Verovatno su i oni isto doziveli...

Bas bih zato i menjao jer znam da je meni bilo lose onda necu to isto lose raditi mom detetu ili mojoj deci....

To je najteže- prekinuti taj prenos sa generacije na generaciju.

Sve zavisi kako si ga doziveo.Jer ako smatras normalnim i ti ces preneti a ako si saznao ili uvideo da je to lose onda naravno neces preneti.
Mi cemo preneti mozda nesto drugo.

I to stoji. Ne mozemo biti savrseni. Niko od nas nije. Svi mi pogresimo u necemu.

U jednom americkom filmu sam cuo kao klinac jednu odlicnu recenicu na engleskom,mada od onda nisam uspeo da saznam koji je to film u pitanju.Uglavnom recenica zvuci ovako:nobody is perfect.But who wants to be nobody?
I to mi je od onda ostalo u pamcenju.

Lepa rečenica, lepota jeste u nesavršenosti, ali i u radu da budemo što bolji.

Lepo si rekla. A jesmo svi nesavrseni. Samo je dobro teziti da budemo sto bolji,iako idealno ne postoji. Ali ako ne napredujemo,onda sustinski idemo unazad. Zato svaki dan treba da uradimo nesto za sebe.

Da,ali da li raditi svaki dan na sebi dovodi do savrsenstva?Ja mislim da ne i nije to ni cilj,nego da se svaki dan radi nesto na sebi.

Apsolutno, cilj je raditi na sebi i zadovoljstvu u procesu samo izgradnje, a ne savršenstvo.

To je najvaznije. Sam proces napredovanja. A obicno su ljudi fokusirani na cilj. To je greska. Treba uzivati u svakom trenutku svog napretka.

I cim ljudi to shvate brze i bolje ce napredovati jer nece celo vreme da se nerviraju oko toga.

Pa naravno , ali nije lako...

Niko nije ni rekao da je lako.

U zivotu najcesce nista i nije lako. Ali nema potrebe da gledamo tako na stvar. Sami sebi olaksamo.

Sve samo pozitivno.Ako ti zivot baci limun ti napravi limunadu.

Tako je. Inace taj izraz je jednom upotrebljen i u seriji Dva ipo muskarca. Prakticno si citirao Carlija

Znam za tu seriju ali ga nisam gledao.Eto vidis citiram ljude a da nisam ni svestan toga.

Nisi citirao. Bavis se plagiranjem sadrzaja

Ali nisam svesno,kao neki da diplomom......

Da li svesno ili ne, to ti objašnjavaj posle 

Nema potrebe da objasnjavam,ko mi veruje veruje a ko ne dzabe bilo kakvo objasnjenje.

Jeste. Nekada ne vredi objasnjavati bilo sta

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Pa vecina ne shvata, jer ne zna bolje. Verovatno su i oni isto doziveli...

Bas bih zato i menjao jer znam da je meni bilo lose onda necu to isto lose raditi mom detetu ili mojoj deci....

To je najteže- prekinuti taj prenos sa generacije na generaciju.

Sve zavisi kako si ga doziveo.Jer ako smatras normalnim i ti ces preneti a ako si saznao ili uvideo da je to lose onda naravno neces preneti.
Mi cemo preneti mozda nesto drugo.

I to stoji. Ne mozemo biti savrseni. Niko od nas nije. Svi mi pogresimo u necemu.

U jednom americkom filmu sam cuo kao klinac jednu odlicnu recenicu na engleskom,mada od onda nisam uspeo da saznam koji je to film u pitanju.Uglavnom recenica zvuci ovako:nobody is perfect.But who wants to be nobody?
I to mi je od onda ostalo u pamcenju.

Lepa rečenica, lepota jeste u nesavršenosti, ali i u radu da budemo što bolji.

Lepo si rekla. A jesmo svi nesavrseni. Samo je dobro teziti da budemo sto bolji,iako idealno ne postoji. Ali ako ne napredujemo,onda sustinski idemo unazad. Zato svaki dan treba da uradimo nesto za sebe.

Da,ali da li raditi svaki dan na sebi dovodi do savrsenstva?Ja mislim da ne i nije to ni cilj,nego da se svaki dan radi nesto na sebi.

To sam i mislio. Mi tezimo da budemo sto bolji. Ali idealno ne postoji. To svako kada shvati,onda ce biti mnogo lakse.

Samo puno ljudi ima koji to nikad nece shvatiti!!!!

Pa ni ne moraju....Svako sebi bira.

Bas zbog toga i moraju.Jer ako sam sebi biras onda gledas da biras ono sto je bolje za tebe ne?

Imam utisak da se ti uvek vodis time da su svi ljudi inteligentni npr.

Voleo bih da je tako,ali sam realan,medutim vodim se sa time da je svaki covek dobar i sve ce  uraditi da njemu i ljudima okolo sebi ucini dobro.
Naivan sam je li?

Dobro bi bilo kada bi svet tako funkcionisao.

Znam da ne funkcionise tako,ali kada bih stalno bio negativan jer bi bila bolja situacija?Ne bi,cak vise i ja bi se osecao lose,a ovako mozda sa svojom pozitivnoscu i "zarazim" nekog.

Ma naravno. Bolje je biti dobro raspolozen,nego stalno nadrndan,da se zargonski izrazim

Zato ja uvek u svemu i u svakoj situaciji probam da gledam pozitivno.Naravno ima trenutaka kada ni ja ne umem,ali se trudim da sto manje takvih trenutaka imam.

Naravno. Mada dosta puta je teško biti i pozitivan. Ne može uvek. Nije sve tako lako.

Desava se jako retko da me sustigne sva negativa ovog sveta,onda mi je potrebno provedeno vreme sa svojim najblizima ili jedna velika setnja i onda mozemo krenuti ispocetka!

Napunis se pozitivnom energijom i onda samo napred.

To tako rečeno zaista zvuči strašno. Ono što sam htela reći je da se treba postići kompromis između onog što želimo, onoga što je na raspolaganju i vremena čekanja. Nekada nije loše imati drugi izbor ili rezervni plan.

Interesantno je za rezervni plan sam poceo imati tek pre par godina.Dotle sam to smatrao samo izgovorom ili necim ako nisi postigao ono sto si hteo pa onda prihvatas ono sto moras,ali sada vec shvatam da ne mora bas da bude tako i u pravu si u nekim situacijama je dobro imati plan B.

Hvala, nekada jednostavno treba da se snalazimo i improvizujemo.

Ja mislim da je ceo svet/zivot snalazenje i improvizacija.

Uglavnom jeste. Oni koji dobro plivaju generalno u životu su i dobri improvizatori, slično kao glumci na sceni.

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Uglavnom i treba raditi na stavovima roditelja, a ne dece.

Ko da radi?

Svi mi!

Znas kako...nezahvalno je roditeljima govoriti kako ti mislis da treba...dosta njih bi se i uvredilo.

Znas ko bi se uvredio?Onaj koji je nesiguran,nedovoljno obrazovan....njih ne bih ni savetovao.Onaj kome je stalo taj ce te poslusati budi siguran.
A i sve zavisi i od pristupa.Kako ces prici,kako ces reci itd....
Zato bi najbolja bila neka predavanja.

Pristup ljudima je veoma bitan. Ko ima blag i pravilan pristup posle nekoliko pokušaja će dopreti do čoveka.

I to treba znati,imati osecaja za to.Nije to za svakoga.

Najteze je u radu sa ljudima. Ne ume to svako.

Pricali smo o tome vec o mojoj profesorici hemije kako je odlicno znala svoju struku ali nije bila za profesora.

U lekarskoj profesiji neki odu da rade po laboratorijama- biohemija, mikrobiologija. Mada nije to uvek ni njihov izbor. Nekad samo dobiju tu specijalizaciju i ne mogu ni da biraju.

Od koga dobiju?Kako ne mogu da biraju?

Nekada se dodeljuju po tome koje su defcitarne, a ne po listi želja.

Nemam komentar...studiras x godina da bi ti neko nametnuo zanimanje

Situacija je bas takva. Ali ne mozemo to da promenimo. Moglo bi,ali nece to uraditi.

Na koji način na primer? A da pri tom neke grane ne ostanu baš defcitarne...

Svi mi imamo razlicita interesovanja. Valjda ce biti sve grane medicine pokrivene.

Ja baš nisam sigurna u to. Sve i da ima par osoba koje bi se time bavile potrebe su mnogo veće.

Jel imaš ti neku ideju šta bi moglo da se uradi?

Nemam, mislim da to i dalje treba na nivou ustanove i širih institucija da se rešava, a na ljudima je da li hoće ponuđeno da prihvate ili ne.

Da,neki red ipak treba da postoji.Onako bi nastupio haos.

To tako rečeno zaista zvuči strašno. Ono što sam htela reći je da se treba postići kompromis između onog što želimo, onoga što je na raspolaganju i vremena čekanja. Nekada nije loše imati drugi izbor ili rezervni plan.

Verujem da svako od nas ima bar 2-3 oblasti koje su mu interesantne i da bi često mogao da napravi neki kompromis.

Koji je tvoj dr.Nikola?
I koje je tvoj dr.Anita?
Pitam zbog toga da li ima neke veze sa onim sto vec radite sa tom oblascu ili ne.

To tako rečeno zaista zvuči strašno. Ono što sam htela reći je da se treba postići kompromis između onog što želimo, onoga što je na raspolaganju i vremena čekanja. Nekada nije loše imati drugi izbor ili rezervni plan.

Interesantno je za rezervni plan sam poceo imati tek pre par godina.Dotle sam to smatrao samo izgovorom ili necim ako nisi postigao ono sto si hteo pa onda prihvatas ono sto moras,ali sada vec shvatam da ne mora bas da bude tako i u pravu si u nekim situacijama je dobro imati plan B.

Hvala, nekada jednostavno treba da se snalazimo i improvizujemo.

Ja mislim da je ceo svet/zivot snalazenje i improvizacija.