Sledeci vikend tojest sa subotu na nedelju pomeramo sat sa 02:00 na 03:00 i opet gubimo sat vremena.Kazu da je ovo zadnje pomeranje vremena,jer nisu mogli svi da se usaglase na kojem da ostanu,na zimskom ili letnjem racunanju vremena.Oko toga su se svi slozili da je bezpotrebno pomerati sat,ali sve mi govori da jos nije gotovo.No videcemo.Za sad sto je sigurno da za nedelju dana pomeramo kazaljke sat vremena unapred.....

Kakve su ovo promene vremena za ne poverovati.Prvi dan proleća pa ujutru skoro u minusu.

Kod nas je bilo -2 a iza NS su rekli da je bilo -1,ali od danas se ocekuje otopljenje a za petak i kisa.Sta ce od svega toga biti videcemo.Nadam se samo da ova drveca sto su procvetala nisu se smrzla....da rodi ove godine .

Evo sada vec kisu najavljuju za sutra,subotu.....i zahladenje,ali bez minusa.

Ni danas nije bila kisa i najtoplije zasad,bio sam u majici kratkih rukava napolju i osecao sam se prijatno.

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Uglavnom i treba raditi na stavovima roditelja, a ne dece.

Ko da radi?

Svi mi!

Znas kako...nezahvalno je roditeljima govoriti kako ti mislis da treba...dosta njih bi se i uvredilo.

Znas ko bi se uvredio?Onaj koji je nesiguran,nedovoljno obrazovan....njih ne bih ni savetovao.Onaj kome je stalo taj ce te poslusati budi siguran.
A i sve zavisi i od pristupa.Kako ces prici,kako ces reci itd....
Zato bi najbolja bila neka predavanja.

Pristup ljudima je veoma bitan. Ko ima blag i pravilan pristup posle nekoliko pokušaja će dopreti do čoveka.

I to treba znati,imati osecaja za to.Nije to za svakoga.

Najteze je u radu sa ljudima. Ne ume to svako.

Pricali smo o tome vec o mojoj profesorici hemije kako je odlicno znala svoju struku ali nije bila za profesora.

U lekarskoj profesiji neki odu da rade po laboratorijama- biohemija, mikrobiologija. Mada nije to uvek ni njihov izbor. Nekad samo dobiju tu specijalizaciju i ne mogu ni da biraju.

Od koga dobiju?Kako ne mogu da biraju?

Situacije su razlicite. Specijalizaciju dobiju od ustanove u kojoj rade i cesto to nije nesto sto im se svidja,ali su potrebe ustanove te koje jesu. Ali sam ja hteo da kazem da ako neko ne voli rad sa ljudima,onda moze u laboratoriji. I to je u medicini moguce.

Ja ovo nisam znao...bas zvuci ogranicavajuce. Nekako, ljude koje poznajem su mi u startu govorili sta zele za specijalizaciju i tako je i bilo...

To nista nije zagarantovano sta ce se dobiti. Dobro je kada oni ispune svoje zelje,da budu zadovoljni.

Ili jedino da cekas.....

Jeste. Ali godine prolaze.

Opet ponavljam, nekad se strpljenje i čekanje ipak isplate. Zavisno od situacije.

Dobro je biti strpljiv. Ali kada vidim i da sa 50 godina idu na specijalizaciju,onda ne znam sta da kazem.

Sta ti tacno tu smeta?

Da covek od 50 godina polako bi se trebao baviti sa penzijom a ne sa specijalizacijom po mom misljenju,ali ce ti dr.Nikola  reci sta njemu smeta.

Ima ljudi koji ne žele u penziju pa im je logično da se u toj dobi usavršavaju.

Naravno da ima i svaka im cast,ali opet sam misljenja da im je lakse to uraditi u tridesetima nego u pedesetima bez obzira da li zeli u penziju ili ne...ili kada zeli.ali ako recimo uradi specijalizaciju u pedesetima dok stekne iskustvo imace 70,pa iako ne zeli u penziju bice star.....

To se opet razlikuje od čoveka do čoveka. Kao što za tebe ne postoji nemoguće u sportu, tako u nečijem mindsetu ne postoji dovoljna starost za penziju i neučenje.

I sa tim se slazem,i ja volim da naucim nove stvari i ne stidim se toga!Ja samo sam mislio na to da covek sa 50 godina nije vitalan za neke poslove kao sto je bio u svojim tridesetim.Samo toliko.Bez da smo spominjali penziju ili neucenje.Nadam se da sam sad uspeo da ti objasnim na sta sam mislio.Ja i ti uglavnom na isto mislimo,siguran sam i sad samo mozda ne znam dovoljno da ti objasnim.
A tu mislim na jezicku razliku !!!

Da, da, razumem te. Samo eto, neko pokušava da održi mentalnu vitalnost. Možda je to više da ne žele da priznaju da stare... Šta znam, različiti su motivi. Elem, neko i sa 50 želi da se usavršava.

Kakve su ovo promene vremena za ne poverovati.Prvi dan proleća pa ujutru skoro u minusu.

Kod nas je bilo -2 a iza NS su rekli da je bilo -1,ali od danas se ocekuje otopljenje a za petak i kisa.Sta ce od svega toga biti videcemo.Nadam se samo da ova drveca sto su procvetala nisu se smrzla....da rodi ove godine .

Evo sada vec kisu najavljuju za sutra,subotu.....i zahladenje,ali bez minusa.

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Uglavnom i treba raditi na stavovima roditelja, a ne dece.

Ko da radi?

Svi mi!

Znas kako...nezahvalno je roditeljima govoriti kako ti mislis da treba...dosta njih bi se i uvredilo.

Znas ko bi se uvredio?Onaj koji je nesiguran,nedovoljno obrazovan....njih ne bih ni savetovao.Onaj kome je stalo taj ce te poslusati budi siguran.
A i sve zavisi i od pristupa.Kako ces prici,kako ces reci itd....
Zato bi najbolja bila neka predavanja.

Pristup ljudima je veoma bitan. Ko ima blag i pravilan pristup posle nekoliko pokušaja će dopreti do čoveka.

I to treba znati,imati osecaja za to.Nije to za svakoga.

Najteze je u radu sa ljudima. Ne ume to svako.

Pricali smo o tome vec o mojoj profesorici hemije kako je odlicno znala svoju struku ali nije bila za profesora.

U lekarskoj profesiji neki odu da rade po laboratorijama- biohemija, mikrobiologija. Mada nije to uvek ni njihov izbor. Nekad samo dobiju tu specijalizaciju i ne mogu ni da biraju.

Od koga dobiju?Kako ne mogu da biraju?

Situacije su razlicite. Specijalizaciju dobiju od ustanove u kojoj rade i cesto to nije nesto sto im se svidja,ali su potrebe ustanove te koje jesu. Ali sam ja hteo da kazem da ako neko ne voli rad sa ljudima,onda moze u laboratoriji. I to je u medicini moguce.

Ja ovo nisam znao...bas zvuci ogranicavajuce. Nekako, ljude koje poznajem su mi u startu govorili sta zele za specijalizaciju i tako je i bilo...

To nista nije zagarantovano sta ce se dobiti. Dobro je kada oni ispune svoje zelje,da budu zadovoljni.

Ili jedino da cekas.....

Jeste. Ali godine prolaze.

Opet ponavljam, nekad se strpljenje i čekanje ipak isplate. Zavisno od situacije.

Dobro je biti strpljiv. Ali kada vidim i da sa 50 godina idu na specijalizaciju,onda ne znam sta da kazem.

Sta ti tacno tu smeta?

Da covek od 50 godina polako bi se trebao baviti sa penzijom a ne sa specijalizacijom po mom misljenju,ali ce ti dr.Nikola  reci sta njemu smeta.

Ima ljudi koji ne žele u penziju pa im je logično da se u toj dobi usavršavaju.

Naravno da ima i svaka im cast,ali opet sam misljenja da im je lakse to uraditi u tridesetima nego u pedesetima bez obzira da li zeli u penziju ili ne...ili kada zeli.ali ako recimo uradi specijalizaciju u pedesetima dok stekne iskustvo imace 70,pa iako ne zeli u penziju bice star.....

To se opet razlikuje od čoveka do čoveka. Kao što za tebe ne postoji nemoguće u sportu, tako u nečijem mindsetu ne postoji dovoljna starost za penziju i neučenje.

I sa tim se slazem,i ja volim da naucim nove stvari i ne stidim se toga!Ja samo sam mislio na to da covek sa 50 godina nije vitalan za neke poslove kao sto je bio u svojim tridesetim.Samo toliko.Bez da smo spominjali penziju ili neucenje.Nadam se da sam sad uspeo da ti objasnim na sta sam mislio.Ja i ti uglavnom na isto mislimo,siguran sam i sad samo mozda ne znam dovoljno da ti objasnim.
A tu mislim na jezicku razliku !!!

Znam da ne funkcionise tako,ali kada bih stalno bio negativan jer bi bila bolja situacija?Ne bi,cak vise i ja bi se osecao lose,a ovako mozda sa svojom pozitivnoscu i "zarazim" nekog.

Ma naravno. Bolje je biti dobro raspolozen,nego stalno nadrndan,da se zargonski izrazim

Zato ja uvek u svemu i u svakoj situaciji probam da gledam pozitivno.Naravno ima trenutaka kada ni ja ne umem,ali se trudim da sto manje takvih trenutaka imam.

Naravno. Mada dosta puta je teško biti i pozitivan. Ne može uvek. Nije sve tako lako.

Ma nije prirodno. Pricajmo o tome.
[/quote]
Otvori temu na to i pricacemo.
Nije prirodno slazem se,ali isto tako nije ni prirodno stalno biti nadrkan zbog necega i uvek traziti izgovore zasto nisam ovo uradio li ono....
Svima nama se desavaju losi trenuci ili trenuci kada nam nije ni do cega,ili se nademo na podu,ali ustanemo otresemo prasinu sa sebe i idemo dalje a ne ostanemo na podu i smizdrimo kako je zivot ne fer prema nama....jer sa time apsolutno necemo nista postici....
[/quote]
To je najgora moguca opcija. To plakanje nad svojom sudbinom. Postoje ljudi koji imaju bas tezak zivot,ali znam da se bore svakog dana,kao da im je sve idealno.
[/quote]
Iskreno mi odgovorite:jel imaš od toga nešto ako te svi sažaljevaju?
Nemas!Zato zasuci rukave i od datih okolnosti napravi najbolje sto mozes!Ja tako radim.

Opet su oscilacije u vremena.
Ne znam za vas ali kod mene u teretani vezbaci se zale na vreme.

Dosta ljudi se žali. Evo da podelim i ja svoje iskustvo- meni se prvi put ove zime dešava da imam glavobolje i krvarenje iz nosa usled velikih promena vremena, što nema neki organski uzrok, tj. zdrava sam, a reagujem tako na klimatske promene.

meni oept ovo lici na trovanje... :/

I ti spadas medu ove sto veruju u teorije zavere?Da nas truju iz vazduha?

To nije teorija zavere.

Poenta mog pitanja je bila da li verujes u to da nas truju iz vazduha?

Vazduha, hrane, vode....

A dobro to je drugo,ako si na to mislio,sa tim se slazem.Mislio sam da si hteo da kazes da nas truju iz vazduha sa avionima itd....

Obicno se o tome govori kao o teorijama zavere. Postoji klasicno zagadjenje vazduha,jer i avioni ispustaju stetne gasove. Kao i automobili.

Hvala,hvala,barem je nekome jasno na sta sam mislio.

Da ilustrujemo avionom koji nam ispušta štetne gasove

Samo se vi salite sa time....

Avioni inace ispustaju stetne gasove. Ja se ne salim. Nego kazem da volimo Miki i ja da predstavimo u vidu slike. Zato sam sliku i spomenuo.

Ako mislis na to pa i automobili ispustaju stetne gasove....
A sa slikama se slazem.Ja to zato volim jer onda nema toga a ti si mislio na ovo u ovom smislu ja na ono u onom smislu....kod slike toga nema.Sve je tu!

Problem je sto se najcesce sve to stavlja pod tepih. I na kraju se nista ne resava.

Vecina stvari...nemaju ljudi vremena da se bave sobom.

To je najobicniji izgovor da nemaju vremena da se bave sa sobom!!!!

ALi ima i realnosti u tome!

Nema i to sam ti milion puta dokazao!!!!Da pored posla,bavljenja sporta profesionalno,porodice itd imam vremena za stvari do kojih mi je stalo!!!!

Miki,ti si dokaz da je i nemoguce moguce. Ne mislim samo na ovo sto si sada rekao. Ima tu mnogo stvari koje si i ranije pricao.

Sve se svodi na to sta hoces!Ali istinski iz dubine duse!

Jeste. Kako je rekao jedan monah- Kakve su ti misli,takav ti je zivot. Ove reci su velika istina.
[/quote]
Maximalno se slazem sa ovim!!!!

Kakve su ovo promene vremena za ne poverovati.Prvi dan proleća pa ujutru skoro u minusu.

Kod nas je bilo -2 a iza NS su rekli da je bilo -1,ali od danas se ocekuje otopljenje a za petak i kisa.Sta ce od svega toga biti videcemo.Nadam se samo da ova drveca sto su procvetala nisu se smrzla....da rodi ove godine .

E to bude problem poslednjih godina. Toplo vreme omoguci cvetanje, a posle ga hladnoca sredi.

Nadam se da ove godine ga nije sredio,jer nije bilo jako hladno i nije dugo trajala ta hladnoca,samo da ne bude vise takvih....

I ja se nadam. Zao mi je svih tih biljaka.

I kompota i pekmeza od njih...

Kakve su ovo promene vremena za ne poverovati.Prvi dan proleća pa ujutru skoro u minusu.

Jos jedan od dokaza klimatskih promena. Bukvalno necemo vise ni imati prelazna godisnja doba.

Rekao sam ja iz zimskih jakni u papuce i kupaci.

Definitivno je tako. Sta da se radi.

Nista ni ne mozemo osim kukati ali sa time opet ne postizemo nista.Zato najbolje prihvatiti i aklimazovati se.

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Pa vecina ne shvata, jer ne zna bolje. Verovatno su i oni isto doziveli...

Bas bih zato i menjao jer znam da je meni bilo lose onda necu to isto lose raditi mom detetu ili mojoj deci....

To je najteže- prekinuti taj prenos sa generacije na generaciju.

Sve zavisi kako si ga doziveo.Jer ako smatras normalnim i ti ces preneti a ako si saznao ili uvideo da je to lose onda naravno neces preneti.
Mi cemo preneti mozda nesto drugo.

I to stoji. Ne mozemo biti savrseni. Niko od nas nije. Svi mi pogresimo u necemu.

U jednom americkom filmu sam cuo kao klinac jednu odlicnu recenicu na engleskom,mada od onda nisam uspeo da saznam koji je to film u pitanju.Uglavnom recenica zvuci ovako:nobody is perfect.But who wants to be nobody?
I to mi je od onda ostalo u pamcenju.

Lepa rečenica, lepota jeste u nesavršenosti, ali i u radu da budemo što bolji.

Lepo si rekla. A jesmo svi nesavrseni. Samo je dobro teziti da budemo sto bolji,iako idealno ne postoji. Ali ako ne napredujemo,onda sustinski idemo unazad. Zato svaki dan treba da uradimo nesto za sebe.

Da,ali da li raditi svaki dan na sebi dovodi do savrsenstva?Ja mislim da ne i nije to ni cilj,nego da se svaki dan radi nesto na sebi.

To sam i mislio. Mi tezimo da budemo sto bolji. Ali idealno ne postoji. To svako kada shvati,onda ce biti mnogo lakse.

Samo puno ljudi ima koji to nikad nece shvatiti!!!!

Pa ni ne moraju....Svako sebi bira.

Bas zbog toga i moraju.Jer ako sam sebi biras onda gledas da biras ono sto je bolje za tebe ne?

Imam utisak da se ti uvek vodis time da su svi ljudi inteligentni npr.

Voleo bih da je tako,ali sam realan,medutim vodim se sa time da je svaki covek dobar i sve ce  uraditi da njemu i ljudima okolo sebi ucini dobro.
Naivan sam je li?

Dobro bi bilo kada bi svet tako funkcionisao.

Znam da ne funkcionise tako,ali kada bih stalno bio negativan jer bi bila bolja situacija?Ne bi,cak vise i ja bi se osecao lose,a ovako mozda sa svojom pozitivnoscu i "zarazim" nekog.

Ma naravno. Bolje je biti dobro raspolozen,nego stalno nadrndan,da se zargonski izrazim

Zato ja uvek u svemu i u svakoj situaciji probam da gledam pozitivno.Naravno ima trenutaka kada ni ja ne umem,ali se trudim da sto manje takvih trenutaka imam.

Naravno. Mada dosta puta je teško biti i pozitivan. Ne može uvek. Nije sve tako lako.

Desava se jako retko da me sustigne sva negativa ovog sveta,onda mi je potrebno provedeno vreme sa svojim najblizima ili jedna velika setnja i onda mozemo krenuti ispocetka!

Napunis se pozitivnom energijom i onda samo napred.

Ali tih pola sata ili max pola dana da ne vidim nikog osim mojih i to je to,mozemo opet u nove radne pobede!!!

To je pravo punejnje baterije.

Meni to pomaze najvise!!!

To tako rečeno zaista zvuči strašno. Ono što sam htela reći je da se treba postići kompromis između onog što želimo, onoga što je na raspolaganju i vremena čekanja. Nekada nije loše imati drugi izbor ili rezervni plan.

Interesantno je za rezervni plan sam poceo imati tek pre par godina.Dotle sam to smatrao samo izgovorom ili necim ako nisi postigao ono sto si hteo pa onda prihvatas ono sto moras,ali sada vec shvatam da ne mora bas da bude tako i u pravu si u nekim situacijama je dobro imati plan B.

Hvala, nekada jednostavno treba da se snalazimo i improvizujemo.

Ja mislim da je ceo svet/zivot snalazenje i improvizacija.

Jeste. Citav zivot nam prodje u nekom snalazenju. Zanimljivo je igrati ovu igru zvanu zivot

Pa i to je kako kome!

To se podrazumeva,meni je svakako zanimljivo i uzivam u tome.
I pokusavam da ga ucinim sto boljim mogu.

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Uglavnom i treba raditi na stavovima roditelja, a ne dece.

Ko da radi?

Svi mi!

Znas kako...nezahvalno je roditeljima govoriti kako ti mislis da treba...dosta njih bi se i uvredilo.

Znas ko bi se uvredio?Onaj koji je nesiguran,nedovoljno obrazovan....njih ne bih ni savetovao.Onaj kome je stalo taj ce te poslusati budi siguran.
A i sve zavisi i od pristupa.Kako ces prici,kako ces reci itd....
Zato bi najbolja bila neka predavanja.

Pristup ljudima je veoma bitan. Ko ima blag i pravilan pristup posle nekoliko pokušaja će dopreti do čoveka.

I to treba znati,imati osecaja za to.Nije to za svakoga.

Najteze je u radu sa ljudima. Ne ume to svako.

Pricali smo o tome vec o mojoj profesorici hemije kako je odlicno znala svoju struku ali nije bila za profesora.

U lekarskoj profesiji neki odu da rade po laboratorijama- biohemija, mikrobiologija. Mada nije to uvek ni njihov izbor. Nekad samo dobiju tu specijalizaciju i ne mogu ni da biraju.

Od koga dobiju?Kako ne mogu da biraju?

Situacije su razlicite. Specijalizaciju dobiju od ustanove u kojoj rade i cesto to nije nesto sto im se svidja,ali su potrebe ustanove te koje jesu. Ali sam ja hteo da kazem da ako neko ne voli rad sa ljudima,onda moze u laboratoriji. I to je u medicini moguce.

Ja ovo nisam znao...bas zvuci ogranicavajuce. Nekako, ljude koje poznajem su mi u startu govorili sta zele za specijalizaciju i tako je i bilo...

To nista nije zagarantovano sta ce se dobiti. Dobro je kada oni ispune svoje zelje,da budu zadovoljni.

Ili jedino da cekas.....

Jeste. Ali godine prolaze.

Opet ponavljam, nekad se strpljenje i čekanje ipak isplate. Zavisno od situacije.

Dobro je biti strpljiv. Ali kada vidim i da sa 50 godina idu na specijalizaciju,onda ne znam sta da kazem.

Sta ti tacno tu smeta?

Da covek od 50 godina polako bi se trebao baviti sa penzijom a ne sa specijalizacijom po mom misljenju,ali ce ti dr.Nikola  reci sta njemu smeta.

Ima ljudi koji ne žele u penziju pa im je logično da se u toj dobi usavršavaju.

Naravno da ima i svaka im cast,ali opet sam misljenja da im je lakse to uraditi u tridesetima nego u pedesetima bez obzira da li zeli u penziju ili ne...ili kada zeli.ali ako recimo uradi specijalizaciju u pedesetima dok stekne iskustvo imace 70,pa iako ne zeli u penziju bice star.....

To se opet razlikuje od čoveka do čoveka. Kao što za tebe ne postoji nemoguće u sportu, tako u nečijem mindsetu ne postoji dovoljna starost za penziju i neučenje.

Problem je sto se najcesce sve to stavlja pod tepih. I na kraju se nista ne resava.

Vecina stvari...nemaju ljudi vremena da se bave sobom.

To je najobicniji izgovor da nemaju vremena da se bave sa sobom!!!!

ALi ima i realnosti u tome!

Nema i to sam ti milion puta dokazao!!!!Da pored posla,bavljenja sporta profesionalno,porodice itd imam vremena za stvari do kojih mi je stalo!!!!

Što kažu "svako može osim osobe koja ne želi". Naravno nije apsolutno sve za apsolutno svakoga moguće.

Naravno,to niko nije ni rekao,ali puno stvari je moguce za sta ljudi imaju obicaj da kazu ja to ne mogu ili nemam vremena za to.....na te stvari sam mislio,ne sad bas sve na svetu!!!!
[/quote]
Da, da, razumela sam te u slažem se.

Znam da ne funkcionise tako,ali kada bih stalno bio negativan jer bi bila bolja situacija?Ne bi,cak vise i ja bi se osecao lose,a ovako mozda sa svojom pozitivnoscu i "zarazim" nekog.

Ma naravno. Bolje je biti dobro raspolozen,nego stalno nadrndan,da se zargonski izrazim

Zato ja uvek u svemu i u svakoj situaciji probam da gledam pozitivno.Naravno ima trenutaka kada ni ja ne umem,ali se trudim da sto manje takvih trenutaka imam.

Naravno. Mada dosta puta je teško biti i pozitivan. Ne može uvek. Nije sve tako lako.
[/quote]

Ma nije prirodno. Pricajmo o tome.
[/quote]
Otvori temu na to i pricacemo.
Nije prirodno slazem se,ali isto tako nije ni prirodno stalno biti nadrkan zbog necega i uvek traziti izgovore zasto nisam ovo uradio li ono....
Svima nama se desavaju losi trenuci ili trenuci kada nam nije ni do cega,ili se nademo na podu,ali ustanemo otresemo prasinu sa sebe i idemo dalje a ne ostanemo na podu i smizdrimo kako je zivot ne fer prema nama....jer sa time apsolutno necemo nista postici....
[/quote]
To je najgora moguca opcija. To plakanje nad svojom sudbinom. Postoje ljudi koji imaju bas tezak zivot,ali znam da se bore svakog dana,kao da im je sve idealno.