6. Banane i drugo egzotično voće
Korisno je ono voće koje raste u vašoj neposrednoj blizini. Ono voće koje mora da se transportuje iz prekomorskih zemalja prskano je nebrojeno puta raznim hemikalijama koje sprečavaju da se ono pokvari. Takvo voće je otrov.


Slažem se. Ali i ja konzumiram južno voće, kao i mnogi drugi. Ipak treba biti i tu umeren, zbog brojnih hemikalija kojima je tretirano.

5. Sokovi u tetrapaku
Ovakvi sokovi su puni konzervanasa, jer ništa drugo ne može da ih "sačuva" od propadanja. Sveže isceđen sok može da "živi" samo 15 minuta. Onaj koji traje mesecima pun je šećera.


Definitivno nema šta da dodam. Samo ako cedimo sokove u sokovniku, možemo biti sigurni da su to zdravi sokovi.

4. Musli
Musli je čist šećer sa praznim kalorijama. Industrijska prerađevina koja se plasira kao zdrav doručak može vaše telo samo da otruje, a nikako da ga ozdravi!

Za šećere nema šta da se komentariše. Štetno u prekomernim količinama. Naročito u situacijama kada mislimo da ih nema u nekim namirnicama, a u stvari su u velikoj količini.

3. Sušeno voće
Više je štetan, nego koristan proizvod. Da bi se osušilo voće dodaju mu se određene hemikalije i šećeri koji ga čuvaju od propadanja.

Ovde bih rekao da volim povremeno unos suvog voća, ali se slažem i da se dodaju supstance u toku sušenja, kao što je sumpor-dioksid. Mada sam skoro našao i suvo voće, koje po deklaracije je sušeno samo na Suncu, bez dodatka hemikalija. Ako je verovati deklaraciji

2. Instant kaše
Da bi se skratilo vreme kuvanja, žitarice se podvrgavaju posebnom tretmanu zbog čega se ugljeni hidrati pretvaraju u skrob. Dodajte ovom šećer koji se koristi obilato da bi se poboljšao ukus i dobićete otrov koji se plasira kao zdrav proizvod.

Slažem se sa ovom tvrdnjom. Zato je uvek zdravije da se uzmu čiste ovsene pahuljice i da sami napravimo kašu uz zdrave dodatke.

1. Kobasice
Kobasice su ukusan, ali ne i zdrav proizvod. U njima ima najmanje mesa a najviše konzervansa i pojačivača ukusa koji znaju da izazovu i rak.

Ja se sa slažem sa ovom tvrdnjom. I dodao bih i viršle, koje su isto tako štetne, kao i kobasice.

Evo nekih smernica u vezi sa preporukama ishrane od strane Svetske zdravstvene organizacije. Neke namirnice koje bi trebalo da se izbegavaju.

Svaki organizam je priča za sebe i samo treba eksperimentisati sa raznim načinima ishrane i naći onaj koji nam najviše odgovara.

Danas postoje mnogo različitih stavova i mišljenja po pitanju ishrane. Od toga da treba jesti 5x dnevno do toga da treba gladovati. Opet, svako ima različite aktivnosti, navike, afinitete i drugačijeg je zdravstvenog stanja. Ono što je najbitnije je ne ugroziti zdravlje.

Ja moram ujutru uzeti bar 150g instant ovsenih sa proteinom, bananom.. Da mogu funkcionosati. Posle mi je sve lakše.
Znači doručak što pre u mom slučaju.

Zaista je sve individualno.
Ja ne doručkujem rano, zapravo prvo par sati radim pa tek onda nešto jedem. Mnogo bolje funkcioniše "na prazan stomak" nego sita, tako da i kad jedem ujutru to bude veoma lagan obrok. Pun stomak me usporava.
To je moje iskustvo. Mnogo ljudi funkcioniše suprotno.

Kakvo je vaše mišljenje po pitanju doručka? Ja sam već napomenuo da su ovi stavovi u suprotnosti sa mojim. Mada je bilo situacija da sam nekada kasnije doručkovao i da mi to nije smetalo.

"Razumem da je preskakanje doručka u suprotnosti sa svim onim što znate o zdravoj ishrani, ali novi podaci nas dovode u ozbiljno razmišljanje da odustanemo od prvog jutarnjeg obroka. Naravno, ovo se odnosi na zdrave ljude. Ljudi koji imaju problem sa dijabetesom i hipoglikemijom, ne smeju da preskaču obroke kako bi održali nivo glukoze," kaže Levitski.
Svetska zdravstvena organizacija i dalje tvrdi kako je doručak najvažniji obrok u toku dana i osoba koja redovno doručkuje ima uredan metabolizam i nema problema sa viškom kilograma, tj. doručak ubrzava metabolizam. Međutim i oni se slažu da preterano bogat doručak može dovesti do gojaznosti. Ali normalan unos kalorija i mali obroci više puta dnevno mogu samo da pomognu gojaznoj osobi da smrša.

Ovaj savet poznatog ruskog lekara potvrdila su i najnovija istraživanja sprovedena na Kornel Univerzitetu. Naučnik Dejvid Levitski je otkrio da oni ljudi koji preskaču doručak za nekoliko nedelja znatno smanje kilažu. Ovu teoriju je potvrdio eksperimentom čiji je cilj bio da se odredi količina hrane koju čovek unese u organizam tokom dana.
Polovina učesnika je doručkovala, druga grupa je odbijala doručak. Grupa koja je preskakala doručak dnevno bi u organizam unosila 408 kalorija manje, nego ona grupa koja je redovno doručkovala.
Prema ovom naučniku, preskakanje doručka se može smatrati odličnim sistemom brzog gubitka težine.

Profesor Bokerija dalje kaže:
Kada smo sarađivali sa Amerikancima, tada sam primetio da veliki hirurzi ujutru u najboljem slučaju popiju šoljicu kafe. Tek u podne pojedu jedan sendvič i to zovu ručkom. U večernjim satim dolaze kući, jedu normalnu hranu, plivaju u bazenu, čitaju i odmaraju.
Znači doručak dajte neprijatelju, ručajte oko podne i normalno večerajte (ali ne u kasnim satim) i na kraju prošetajte pred spavanje ili vežbajte.
Po mom iskustvu ljudi koji tako žive - žive dugo i zdravo!"