Leo Bokerija je jedan od najpoznatijih ruskih kardiohirurga, profesor i akademik Ruske akademije nauka.
Kada je reč o tradicionalnim dijetama, Leo Bokerija je najglasniji. On smatra da sve ono što smo znali o zdravoj ishrani je laž.
Ona izreka: Doručak pojedite sami - je potpuna besmislica. Kad se probudite, telo počinje da se privikava na radno stanje, a vi sednete za sto i pojedete tanjir pun mesa, korpu hleba i sve to zalijete sa čašom nekog napitka. Krenete na posao sa prepunjenim stomakom. Tada ste teški i sami sebi.

Evo šta kaže jedan ruski kardiohirurg vezano za doručak. Ja sam ipak za drugačiji stav po tom pitanju, ali prosto bih želeo da pokažem da postoje različita mišljenja.

Svako treba da uvidi kako mu najviše odgovara što se tiče konzumiranja hleba. Mislim na količinu i vrstu brašna.

Ja npr isto mislim da je beli hleb mnogo ozloglašeniji nego što bi trebalo biti. Smatram da je veći problem što ljudi ne umeju da kontrolišu unos hleba na jedno-dva parčeta dnevno . Lisnato testo je s pravom ozloglašeno.

Beli hleb, testene i pirinač nisu toksični, kao što svi pričaju! Oni su samo malo siromašniji nutritijentima, ali njihova velika prednost je upravo u njegovoj lakšoj svarljivosti i boljoj iskoristivosti prisutnih vitamina i minerala.

Pirinac nije toksican kao ni hleb i testo ako su integralni.

Negativac iz porodice hleba jeste lisnato testo.
Proizvodi nastalI od te vrste testa su žu - žu pecivo, kroasani, pužići, rol - viršle i razne masne pite. Sve njih treba izbegavati, jer ako pojedeš, na primer, 100 grama žu - žu peciva dobićeš 500 kalorija!
Naravno, uvek ima izuzetka od pravila, ako je u pitanju kroasan pravljen po dobrom starom francuskom receptu, a ne od lisnatog testa, on može da bude sasvim pristojan izbor za doručak, a mala je razlika u kalorijama u odnosu na hleb. Isto važi i za neke divne domaće kiflice sa sirom i za neke lepe pite od kora koje tokom pripreme nisu baš zalivene uljem. Na top - listi su u sredini, nisu ni najbolje, ni najgore.
Samo je potrebno da se samokontrolišemo i ne pojedemo više od dva mala kroasana ili kiflice.

Sto se lisnatog tice tu se slazemo,mada to volim najvise,ali se trudim da odolim iskusenju.

Koliko nam je hleba potrebno dnevno?
Preporuka profesorke Jagode Jorge je da to bude 200 grama dnevno, da bi bilo lakše razumljivo, fabrički sečen tost ima 30 grama, a kifla za sendvič 120 grama. Nikad ne treba unositi manje od 100 do 120 grama hleba dnevno ili odgovarajuće zamene, ali nikako ispod toga.
Hleb je divna nezaobilzna podloga za hranljive sendviče, a tortilja je odličan fišek za gomilu seckanog povrća sa piletinom ili jajima.

To znaci kad bi ja redovno doruckovao ja bi za skoro jedan obrok pojeo dozvoljeni dnevni unos....

Ja se ne slazem sa belim hlebom uopste.Em sto je manje kvalitetan,goji 100% sam proverio na sebi i to vec odavno,samo sam izbacio hleb,sokove i slatko i tako sam smrsao na pocetku svoje karijere 20kg.Ne kazem da ni dan danas ne jedem hleb ali se trudim da to bude minimum razeni,ali u najvise slucajeva to bude integralni hleb.

Kakvo je vaše mišljenje o preporukama dr Jorge?

Negativac iz porodice hleba jeste lisnato testo.
Proizvodi nastalI od te vrste testa su žu - žu pecivo, kroasani, pužići, rol - viršle i razne masne pite. Sve njih treba izbegavati, jer ako pojedeš, na primer, 100 grama žu - žu peciva dobićeš 500 kalorija!
Naravno, uvek ima izuzetka od pravila, ako je u pitanju kroasan pravljen po dobrom starom francuskom receptu, a ne od lisnatog testa, on može da bude sasvim pristojan izbor za doručak, a mala je razlika u kalorijama u odnosu na hleb. Isto važi i za neke divne domaće kiflice sa sirom i za neke lepe pite od kora koje tokom pripreme nisu baš zalivene uljem. Na top - listi su u sredini, nisu ni najbolje, ni najgore.
Samo je potrebno da se samokontrolišemo i ne pojedemo više od dva mala kroasana ili kiflice.

Koliko nam je hleba potrebno dnevno?
Preporuka profesorke Jagode Jorge je da to bude 200 grama dnevno, da bi bilo lakše razumljivo, fabrički sečen tost ima 30 grama, a kifla za sendvič 120 grama. Nikad ne treba unositi manje od 100 do 120 grama hleba dnevno ili odgovarajuće zamene, ali nikako ispod toga.
Hleb je divna nezaobilzna podloga za hranljive sendviče, a tortilja je odličan fišek za gomilu seckanog povrća sa piletinom ili jajima.

Beli hleb, testene i pirinač nisu toksični, kao što svi pričaju! Oni su samo malo siromašniji nutritijentima, ali njihova velika prednost je upravo u njegovoj lakšoj svarljivosti i boljoj iskoristivosti prisutnih vitamina i minerala.

Profesorka Jagoda Jorga smatra da namirnica koja je nepravedno završila na top - listi loših namirnica jeste hleb, što je potpuno pogrešno. Naime, hleb bi trebalo da bude na top - listi odličnih namirnica i to apsolutno za sve vrste hleba dobijene od integralnog, belog, ječmenog, ražanog ili kukuruznog brašna.
Prema njenim rečima sve te vrste hleba imaju približnu kalorijsku vrednost, ono u čemu se razlikuju jeste sadržaj vitamina B, koji je nešto manji u belim vrstama, a u njima je i posebno smanjen sadržaj vlakana.