Moje iskustvo je da sam ja posle jedne operacije iako prva 3 dana nisam mogla da ustanem iz kreveta krenula sa šetnjom od 500 metara pa sam postepeno produžavala do 5km i posle tri nedelje sam počela da dzogiram. Nekad se čovek može i sme pokrenuti bez obzira na bolove.

Recimo u prevenciji hipertenzije se preporučuje 30min umerene fizičke aktivnosti (brzi hod, plivanje) 5 do 7 dana nedeljno.

Blaga do umerena aktivnost je skoro svima preporučljiva. Često čujete da ljudima, koji ne mogu da se bave sportom, lekari preporučuju šetnju 5-7 kilometara dnevno.

Da,to su i meni preporucili posle saobracajke kada sam posle 26 dana dosao kuci a nisam znao sta cu sa sobom.Poceo sam da "poludim" izmedu 4 zida a vezbati jos nisam mogao,pa su mi preporucili setanje.I mogu vam reci da sam se preporodio.

Blaga do umerena aktivnost je skoro svima preporučljiva. Često čujete da ljudima, koji ne mogu da se bave sportom, lekari preporučuju šetnju 5-7 kilometara dnevno.

Opet, drugačije je kad se kod nekog, usled nekih predispozicija ili dodatnih faktora, iskomplikuje pa se takvim osobama savetuje smanjenje aktivnosti.

To je sasvim normalno,ali kod takve osobe bi i kad tad se to desilo sport samo ubrzava stvari ako se ne varam.

U ovom slučaju ne mora da znači da sport ublažava stvari. Zaista ima pojedinaca koji usled nekih genetskih predispozicija i problema ne treba previše da se bave sportom, tj da to bude samo aktivnost blagog intenziteta jer srce ili neki drugi organ ne može da izdrži.

Naravno,ne mora svako da se bavi takmicarskim sportom,zato postoji i rekreativni sport,koji je predviden bas za poboljsanje zdravlja.

Baš tako. Dobro je poznato da prejedanja, alkohol i prelazak iz toplog u hladno su često situacije u kojima se dešava infarkt, naravno kod osoba koje već imaju sklonost.

Zato ovom prilikom apelujemo na ostale da budu umereni i u ovim prazničnim danima. Svi volimo da se opustimo, ali mora da se i tada vodi računa o svom zdravlju.

Opet, drugačije je kad se kod nekog, usled nekih predispozicija ili dodatnih faktora, iskomplikuje pa se takvim osobama savetuje smanjenje aktivnosti.

To je sasvim normalno,ali kod takve osobe bi i kad tad se to desilo sport samo ubrzava stvari ako se ne varam.

U ovom slučaju ne mora da znači da sport ublažava stvari. Zaista ima pojedinaca koji usled nekih genetskih predispozicija i problema ne treba previše da se bave sportom, tj da to bude samo aktivnost blagog intenziteta jer srce ili neki drugi organ ne može da izdrži.

Potrebne su redovne kontrole ali zaista mislim da se ne tre plašiti. Jednom godišnje kontrola kod kardiologa, EHO srca  ili šta god savetuje ordinirajući kardiolog.
Iz mog iskustva, pošto i ja imam sportsko srce, zaista nije ništa strašno ali je potreban veći porez nego kod osoba sa normalnom veličinom srca.

Hvala puno na odgovoru,zato sam i pitao jer znam da se i ti bavis sportom i iskreno kazes stvari onako kako jeste,dok mene stalno plase nasi lekari ovde u mom mestu u kojem zivim kako cu imati probleme i umreti mlad od infarkta bla bla bla.

Hvala tebi. Da... Na žalost neretko se čuju takve predrasude i od strane lekara. Moramo shvatiti da ništa nije crno -belo. Kao što postoje sportisti koji imaju zdravstvene probleme , tako postoje i ljudi koji žive 100 godina sa porocima- ali to su izuzeci. U globalu ljudi koji rade šta im prija i vode računa o zdravlju su i najzdraviji. Naravno da je sport korisna stvar za zdravlje.

Opet, drugačije je kad se kod nekog, usled nekih predispozicija ili dodatnih faktora, iskomplikuje pa se takvim osobama savetuje smanjenje aktivnosti.

To je sasvim normalno,ali kod takve osobe bi i kad tad se to desilo sport samo ubrzava stvari ako se ne varam.

Kako je meni na pregledima objašnjeno ranije ,sportsko srce je uzrok većih fizičkih napora gde srce mora pumpati više krvi i dolazi do priširenja komore ako sam dobro razumeo.To je normalna pojava i jedino što je meni rečeno ne smem onda prestajati do kraja života sa treninzima.

To su i meni rekli ali vec u klinickom centru gde sam bio posle saobracajke i sprijateljio se sa doktorom koji me je operisao njega sam pitao i rekao mi isto ovo.Sa tim da ja dok disem nikad ne bih ni prestajao da se bavim sportom.Ja i dan danas imam problem da sebe sprecim da se ne takmicim,da radim sa jos vecim tezinama itd....

Potrebne su redovne kontrole ali zaista mislim da se ne tre plašiti. Jednom godišnje kontrola kod kardiologa, EHO srca  ili šta god savetuje ordinirajući kardiolog.
Iz mog iskustva, pošto i ja imam sportsko srce, zaista nije ništa strašno ali je potreban veći porez nego kod osoba sa normalnom veličinom srca.

Hvala puno na odgovoru,zato sam i pitao jer znam da se i ti bavis sportom i iskreno kazes stvari onako kako jeste,dok mene stalno plase nasi lekari ovde u mom mestu u kojem zivim kako cu imati probleme i umreti mlad od infarkta bla bla bla.

Baš tako. Dobro je poznato da prejedanja, alkohol i prelazak iz toplog u hladno su često situacije u kojima se dešava infarkt, naravno kod osoba koje već imaju sklonost.

To jesi lepo rekla. Ali postoje i osobe koje se opuste za praznike i uopšte ne misle o svom zdravlju. Nekada posledice mogu biti fatalne.

Dotakla bih se ovde i činjenice da osobe koje imaju ili su sklone hipertenziji treba naročito u ovom periodu godine da obrate pažnju na ishranu i način života. Svaki nedostatak aktivnosti i veliki unos hrane dodatno opterećuju srce i krvne sudove. Ukoliko dodamo alkohol i cigarete, rizik za skok krvnog pritiska je zaista veliki.

Opet, drugačije je kad se kod nekog, usled nekih predispozicija ili dodatnih faktora, iskomplikuje pa se takvim osobama savetuje smanjenje aktivnosti.