Na osnovu primera za bezalkoholna pića može se zaključiti da se unosom nekog napitka ili namirnice koja sadrži aspartam najverovatnije ne može prekoračiti preporučeni dnevni unos. Potrebne su baš velike količine nekog pića ili nekog prehrambenog proizvoda da bi se prekoračio preporučeni dnevni unos aspartama.

Inače mnogi ljudi piju dijete ili Zero sokove, tako da najviše trebaju obratiti pažnju na količinu aspartama u njima.

Tako je. I to što ne sadrži šećer, ne znači da je potpuno zdravo. Nekada je izgleda bolja opcija da ima šećera, nego aspartam.

Na osnovu primera za bezalkoholna pića može se zaključiti da se unosom nekog napitka ili namirnice koja sadrži aspartam najverovatnije ne može prekoračiti preporučeni dnevni unos. Potrebne su baš velike količine nekog pića ili nekog prehrambenog proizvoda da bi se prekoračio preporučeni dnevni unos aspartama.

Inače mnogi ljudi piju dijete ili Zero sokove, tako da najviše trebaju obratiti pažnju na količinu aspartama u njima.

Simptomi trovanja aspartamom mogu biti omamljenost, glavobolje, umor, vrtoglavice, povraćanje, ubrzani rad srca, dobijanje na težini, omaglice, razdražljivost, uznemirenost, gubitak pamćenja, zamagljeno vidno polje, osip, slepilo, bol u zglobovima, depresija, grčevi, pobačaji, neplodnost, zavisnost, slabost, gubitak sluha.
Pošto su simptomi šarenoloki teško je povezati ih sa trovanjem ovim zaslađivačem. Zato je izuzetno bitno napomenuti ukoliko osoba konzumira dijetetske proizvode u velikim količinama.

Jeste. Diferencijalno-dijagnostički je mala verovatnoća da se uzme u obzir trovanje aspartamom, pored svih simptoma i znakova koje može dati.

Ono što bih napomenula je da proizvodi razlaganja aspartama sadrže fenilalanin, te aspartam moraju da izbegavaju ljudi koji imaju genetičko oboljenje fenilketonuriju (PKU). O fenilketonuriji inače ima tekst u Pansportovoj tekstoteci.

To je veliki problem za te osobe. Zato što mnoge namirnice i napici sadrže aspartam.

Na osnovu primera za bezalkoholna pića može se zaključiti da se unosom nekog napitka ili namirnice koja sadrži aspartam najverovatnije ne može prekoračiti preporučeni dnevni unos. Potrebne su baš velike količine nekog pića ili nekog prehrambenog proizvoda da bi se prekoračio preporučeni dnevni unos aspartama.

JECFA je zaključila da procenjeni podaci ne ukazuju na dovoljan razlog za promenu prethodno utvrđenog prihvatljivog dnevnog unosa (ADI) od 0–40 mg/kg telesne težine za aspartam. Komitet je stoga ponovo potvrdio da je bezbedno za osobu da konzumira u okviru ovog ograničenja dnevno. Na primer, sa konzervom dijetalnog bezalkoholnog pića koja sadrži 200 ili 300 mg aspartama, odrasla osoba težine 70 kg bi morala da konzumira više od 9-14 konzervi dnevno da bi premašila prihvatljiv dnevni unos, pod pretpostavkom da nema drugog unosa iz drugih izvora hrane.

Ovde mi se nekako provlači problem jer ne znam uvek koje namirnice sadrže koliko aspartama.

To jeste objektivni problem, jer proizvođači ne navode količinu aspartama. Samo je napisano u sastavu da ga proizvod sadrži, ali ne i koliko.

Simptomi trovanja aspartamom mogu biti omamljenost, glavobolje, umor, vrtoglavice, povraćanje, ubrzani rad srca, dobijanje na težini, omaglice, razdražljivost, uznemirenost, gubitak pamćenja, zamagljeno vidno polje, osip, slepilo, bol u zglobovima, depresija, grčevi, pobačaji, neplodnost, zavisnost, slabost, gubitak sluha.
Pošto su simptomi šarenoloki teško je povezati ih sa trovanjem ovim zaslađivačem. Zato je izuzetno bitno napomenuti ukoliko osoba konzumira dijetetske proizvode u velikim količinama.

Ono što je problem sa aspartamom je što se on nalazi u baš mnogo proizvoda, a u skoro svim dijetetskim jer ima veliku sposobnost zadlađivanja i kad se stavi u malim dozama.

Ono što bih napomenula je da proizvodi razlaganja aspartama sadrže fenilalanin, te aspartam moraju da izbegavaju ljudi koji imaju genetičko oboljenje fenilketonuriju (PKU). O fenilketonuriji inače ima tekst u Pansportovoj tekstoteci.

Kao što vidimo postoje ograničeni dokazi o štetnosti aspartama, ali sam želeo da iznesem neke najnovije preporuke o njegovoj upotrebi.

Svakako sve što je veštačko možemo pretpostaviti da nije baš dobro za zdravlje. Kao i u svemu treba imati dobru meru.

JECFA je zaključila da procenjeni podaci ne ukazuju na dovoljan razlog za promenu prethodno utvrđenog prihvatljivog dnevnog unosa (ADI) od 0–40 mg/kg telesne težine za aspartam. Komitet je stoga ponovo potvrdio da je bezbedno za osobu da konzumira u okviru ovog ograničenja dnevno. Na primer, sa konzervom dijetalnog bezalkoholnog pića koja sadrži 200 ili 300 mg aspartama, odrasla osoba težine 70 kg bi morala da konzumira više od 9-14 konzervi dnevno da bi premašila prihvatljiv dnevni unos, pod pretpostavkom da nema drugog unosa iz drugih izvora hrane.

Ovde mi se nekako provlači problem jer ne znam uvek koje namirnice sadrže koliko aspartama.

Kao što vidimo postoje ograničeni dokazi o štetnosti aspartama, ali sam želeo da iznesem neke najnovije preporuke o njegovoj upotrebi.

Nalazi ograničenih dokaza o karcinogenosti kod ljudi i životinja, kao i ograničenih mehaničkih dokaza o tome kako može doći do kancerogenosti, naglašavaju potrebu za dodatnim istraživanjima kako bismo poboljšali naše razumevanje o tome da li konzumacija aspartama predstavlja kancerogenu opasnost.

IARC-ove identifikacije opasnosti su prvi osnovni korak za razumevanje kancerogenosti nekog agensa identifikacijom njegovih specifičnih svojstava i potencijala da izazove štetu, tj. rak. IARC klasifikacije odražavaju snagu naučnih dokaza o tome da li agens može izazvati rak kod ljudi, ali ne odražavaju rizik od razvoja raka na datom nivou izloženosti. IARC procena opasnosti uzima u obzir sve vrste izloženosti (npr. dijetetske, profesionalne). Klasifikacija jačine dokaza u Grupi 2B je treći najviši nivo od 4 nivoa, i generalno se koristi ili kada postoje ograničeni, ali ne ubedljivi dokazi za rak kod ljudi ili ubedljivi dokazi za rak kod eksperimentalnih životinja, ali ne oba.

JECFA je zaključila da procenjeni podaci ne ukazuju na dovoljan razlog za promenu prethodno utvrđenog prihvatljivog dnevnog unosa (ADI) od 0–40 mg/kg telesne težine za aspartam. Komitet je stoga ponovo potvrdio da je bezbedno za osobu da konzumira u okviru ovog ograničenja dnevno. Na primer, sa konzervom dijetalnog bezalkoholnog pića koja sadrži 200 ili 300 mg aspartama, odrasla osoba težine 70 kg bi morala da konzumira više od 9-14 konzervi dnevno da bi premašila prihvatljiv dnevni unos, pod pretpostavkom da nema drugog unosa iz drugih izvora hrane.