Mušmula poseduje diuretska svojstva i pomaže izlučivanje soli mokraćne kiseline, što smanjuje rizik od pojave gihta i kamena u bubregu. Čaj od lista mušmule viševekovni je prirodni lek za jačanje i obnavljanje jetre, koji podstiče i detoksikaciju čitavog organizma.

Ovo voće korisno je za vid jednako kao i šargarepa. Visok sadržaj vitamina A pomaže u održavanju zdravlja očiju i sprečava degeneraciju očnog tkiva usled oksidativnog stresa. Redovna konzumacija mušmula smanjuje rizik od nastanka katarakte i makularne degeneracije oka, a utiče pozitivno na opšte poboljšanje vida.

Mušmula je prirodni antioksidant. Ona sadrži vitamine A i C, fenole i flavonoide koji joj daju antioksidativna svojstva. Ove supstance uklanjaju slobodne radikale iz tela, što znači da sprečavaju mnoge bolesti. Antioksidativna svojstva mušmule smanjuju rizik od mnogih bolesti, kao što su rak, katarakta, dijabetes i druge. Takođe, ovaj ukusni plod štiti mozak od gubitka pamćenja i drugih neuroloških bolesti.

Mušmula ima i laksativno dejstvo, pa se ne preporučuje upotreba u velikim količinama. Može dovesti do probavnih smetnji i bolova u gastrointestinalnom traktu.

Mušmula je niskokalorično voće- 100 grama sadrži oko 46 kalorija. Plodovi se konzumiraju, nedelju dana posle branja, ili direktno posle branja, kada se na njima uhvati mraz. Plod mušmule koristi se za pravljenje želea od mušmule, kandiranog voća, mešavine džema, marmelade i sirupa. Mušmula se koristi kao aroma za pravljenje voćnog vina. Proizvodi od mušmule su bogati pektinom, koji kako se smatra, ubrzava proces varenja i sprečava nagli rast šećera u krvi, pa je stoga mušmula pogodna za osobe koje boluju od dijabetesa. Od zelenih mušmula se pravi čaj.

Mušmula se koristi u tradicionalnoj medicini i kao sredstvo za regulisanje povišene temperature. Zaustavlja unutrašnja krvarenja, jača kožu, nerve i leči upale creva. Veruje se da može biti od pomoći i kod dijeta. Smatra se da je čaj od lista mušmule dobar za kontrolu dijabetesa, jer reguliše nivo šećera u krvi i reguliše nivo holesterola.

Ekstrakt lišća mušmule se koristi za lečenje infekcija grla i usta. Poseduje relaksirajuća i purgativna svojstva kod dijareje. Smatra se da se uz napitak od semena mušmule može izbaciti kamen iz bešike i bubrega. Reguliše varenje i koristi se kao sredstvo protiv zatvora i nadimanja stomaka.

Pulpa mušmule koristi se u tradicionalnoj medicini kao laksativ. Smatra se da lišće i seme mušmule poseduju adstringentna svojstva, pa može brzo da stegne površinu sluzokože ili povređenu kožu, zgrušnjava krv i zaustavlja krvarenje. Mušmula ima mogućnost da reguliše lučenje želudačne kiseline. U Iranu se mušmula koristi za lečenje visokog krvnog pritiska, deluje pozitivno na rad srca i svojevrstan je tonik za srce.

Gvožđe u mušmulama je neophodno i za zdravlje mišića. Gvožđe je sastavni deo tkiva mišića, koje snabdeva kiseonikom. Bez dovoljne količine gvožđa, kojeg ima u mušmulama, mišići gube na elastičnosti i tonusu. Gvožđe se dovodi u vezu sa dobrim funkcionisanjem mozga. Smatra se da gvožđe pomaže kod formiranja novih neuronskih puteva i sprečava kognitivna oboljenja, kao što je Alchajmerova bolest. Manjak gvožđa može dovesti do sindroma nemirnih nogu. Tvrdi se da određene količine gvožđa mogu biti od pomoći kod kontrole ovog sindroma.

Mušmula sadrži dosta gvožđa. Gvožđe je sastavi deo hemoglobina koji krvi daje crvenu boju i snabdeva kiseonikom ćelije našeg tela. Preporučuje se kod nekih unutrašnjih ili spoljnih krvarenja. Mušmula je dobra i za žene koje su usled nešto obilnijih menstruacija, sklonije anemiji.

Mušmula se koristi kao voće, pored ploda u upotrebi su i semenke i lišće. Veruje se da semenke mušmule pomažu izbacivanje peska iz bešike, čaj se koristi kod prehlade, upale grla. Latinski naziv mušmule (Mespilus germanica) je nemačka mušmula, a voćka potiče iz jugozapadne Azije i jugoistočne Evrope, u centralne delove Evrope doneli su je Rimljani. Drvo mušmule ima kratak životni vek od 30 do 50 godina. Plod se bere kao tvrd u kasnu jesen, a jede se kad postane skoro gnjio.

Mušmula, poznata i kao divlja kruškica, voće je jeseni, koje se i pored mnogih dobrih svojstava za ljudsko telo, vrlo malo koristi u ishrani. Zreo plod ovog voća je veoma hranjiv, sadrži saharozu, oko 20 odsto šećera, vitamin C, vitamin B2, B1, pektin, minerale kao što su kalcijum, gvožđe, kalijum, magnezijum koji jačaju imuni sistem. Preporučuje se osobama koje imaju probleme s bubrezima i jetrom.