Mitovi o alkalnoj ishrani

Alkalna voda
Jednostavno ne postoji nauka koja bi sugerisala da pijenje više „alkalne“ vode ima bilo kakve zdravstvene prednosti. Osnovna voda iz slavine je obično alkalna.
Kao što je ranije pomenuto, kada voda uđe u želudac, gde je kisela sredina, odmah se neutrališe. Plaćanje za „čudotvorne“ vode nije garancija da se razlikuje od onoga što besplatno izlazi iz naših slavina.

Nedostatak dokaza ne znači da možemo u potpunosti da opovrgnemo tvrdnju da alkalna dijeta pomaže u prevenciji/lečenju raka.
Stoga, trenutno nema razloga da se sugeriše da bi osobe sa rakom imale koristi od alkalne dijete, niti da ona može pomoći u prevenciji.

Rak
Uprkos tome što mediji podstiču verovanje da alkalna dijeta može sprečiti, pa čak i izlečiti rak, naučni dokazi skoro da i ne postoje.
Sistematski pregled koji je objavio British Medical Journal istraživao je vezu između alkalne dijete i svih vrsta raka.
Kao što je već rečeno, svaki višak kiseline se izlučuje u urinu.

Trebalo bi brzo da zapamtimo da povezanost ne znači uzročno-posledična veza, i može biti slučaj da srednjoškolke koje konzumiraju mnogo bezalkoholnih pića takođe spadaju u druge aspekte svoje ishrane.
Sve u svemu, čini se da alkalna dijeta ne smanjuje rizik od osteoporoze i može štetiti, a ne poboljšati zdravlje kostiju.

On opisuje pšenicu, belo brašno i testeninu kao najkiseliju hranu. On tvrdi da društvo u celini u velikoj meri previše konzumira ove ultraobrađene ugljene hidrate.
Kada se suoči sa takvim postojanim nivoom kiselosti, telo crpi iz svojih alkalnih zaliha da održi pH. Najvažnije, „telo će žrtvovati zdravlje kostiju da bi održalo pH stabilan“.
On takođe tvrdi da su slatka pića još jedan izvor kiseline i daje fascinantan primer povezanosti između povećane konzumacije bezalkoholnih pića i loma kostiju: „Stalno povlačenje kalcijuma iz kostiju povezano je sa petostrukim većim prelomima kod srednjoškolki koje najviše konzumiraju.

Međutim, ova tvrdnja nije podržana temeljnim sistematskim pregledom dokaza o uticaju alkalne dijete na zdravlje kostiju. Randomizovana kontrolisana ispitivanja pokazala su da protein ima pozitivne efekte na gustinu kostiju.
Zanimljivo je da dr Vilijam Dejvis u svojoj knjizi „Pšenični stomak“ objašnjava da hrana životinjskog porekla, iako je na kiseloj strani hrane, nije toliko štetna za pH ravnotežu kao što bi to sugerisalo: „Životinjski proteini imaju efekat jačanja kostiju kroz stimulaciju hormona IGF-1, koji pokreće rast i mineralizaciju kostiju.

Alkalna ishrana i bolesti
Osteoporoza
Osteoporoza podrazumeva da kosti postanu krhke i lomljive zbog gubitka tkiva.
Alkalna dijeta pretpostavlja da proteini, posebno životinjski proteini, stvaraju kiseline. Da bi neutralisala ovu kiselinu, naša tela rastvaraju koštanu materiju da bi oslobodila bikarbonat.
Prema ovoj teoriji, protein bi trebao biti štetan za zdravlje kostiju i povećati rizik od osteoporoze.

Naša tela imaju složene sisteme za regulisanje pH vrednosti krvi. Na primer, bubrezi.
Kada se krv filtrira preko bubrega, dolazi do reapsorpcije i lučenja vodoničnih (kiselih) i bikarbonatnih (alkalnih) jona. Zbog toga se pH urina menja: naši bubrezi uklanjaju višak kiselosti da bi se izlučio u urinu.

Da li je alkalna ishrana pogrešan koncept?
Prva stvar je da je telo veoma efikasno u održavanju stabilne kiselosti/alkalne ravnoteže, naučno poznato kao „pH nivo“.
Nizak pH (0-6) znači kiselost, srednji pH (7) neutralan, a visok pH znači alkalnost (pH 8-14).
Takođe postoje veoma različiti nivoi pH u drugim delovima tela. Na primer, želudac ima nizak pH (2-3) obično zbog želudačne kiseline, koja učestvuje u procesu varenja.
Krv ima prilično strog, neutralan pH (7,35-7,45), i nijedna hrana koju jedete to neće promeniti. Ako se nivo pH u krvi promeni, to će verovatno biti fatalno.

Suprotno tome, jedenje hrane koja „proizvodi kiselinu“ – kao što su meso, mlečni proizvodi, jaja i žitarice – može štetiti zdravlju.
Svaki plan ishrane koji smanjuje ultraobrađenu hranu je dobar, čemu alkalna dijeta teži.
Međutim, ona takođe isključuje neke od najhranljivijih namirnica – meso, ribu, jaja i mlečne proizvode – i nema načina da isporuči kompletne proteine.

Šta je alkalna dijeta?
Alkalna dijeta, poznata i kao alkalna dijeta ili kiselo-alkalna dijeta, zasnovana je na ideji da je visok nivo kiselosti u našim telima povezan sa bolešću.
Na visokom nivou, tvrdnja je da jedenje više hrane koja proizvodi „alkalnost“ – uključujući povrće, voće, orašaste plodove i mahunarke – može pomoći da se neutrališe kiselost tela.

Mit: „Trebalo bi da jedete alkalnu hranu da biste izbegli da vam telo bude previše kiselo.“
Alkalna dijeta je prvobitno razvijena sa idejom da se pomogne osobama sa oboljenjem bubrega. Pošto bubrezi filtriraju krv i održavaju nivo kiselosti, razlog je bio da kada je funkcija bubrega ugrožena, prilagođavanje ishrane, da bi se smanjilo opterećenje kiselinom može usporiti napredovanje bolesti.
Međutim, alkalna dijeta je postala najnovija moda koju su usvojili obični, zdravi ljudi koji tvrde da snižava kiselost u njihovim telima.

Pionir alkalne dijete, Robert Jang, sada se suočava sa zatvorom zbog bavljenja medicinom bez dozvole i pogrešnog lečenja pacijenata sa rakom alkalnom ishranom.
Preporuke alkalne ishrane da se izbegavaju ultraprerađena hrana i šećerna pića i jede više celovite hrane su validne.

Alkalna dijeta predlaže da izbegavanjem kisele hrane možete sniziti nivo pH u svom telu i biti zdraviji.
Istina je da bubrezi filtriraju krv i telo je izuzetno kompetentno u upravljanju svojim nivoima pH i na to ne utiče vaša ishrana na način koji sugeriše alkalna dijeta. Da telo to ne može učiniti, bili bismo mrtvi.

Pretpostavka o alkalnoj ishrani nije zasnovana na naučnim dokazima i može dovesti do toga da izbegavate inače zdravu hranu kao što su meso, riba, jaja i mlečni proizvodi.
Nažalost, alkalna dijeta je samo još jedna modna dijeta koja je osmišljena da prodaje knjige o kuvanju i čini neke ličnosti poznatim.
Izgrađena je na ideji da su ishrane sa visokim sadržajem kiseline povezane sa bolešću, a da biste izlečili bolest, samo treba da izbegavate kiselu hranu.