Pored toga, neke studije su pokazale da zasićene masti mogu imati štetne efekte na mentalne funkcije, apetit i metabolizam.
Ipak, istraživanja na ljudima u ovim oblastima su nedosledna. Takođe postoji zabrinutost da smanjena mentalna funkcija može biti povezana sa prerađenom hranom, a ne nužno samo sa zasićenim mastima.
Potrebno je više studija da bi se istražile ove potencijalne veze pre nego što se donesu čvrsti zaključci.

Neki dokazi sugerišu da zasićene masti podstiču upalu delimično oponašajući delovanje bakterijskih toksina zvanih lipopolisaharidi, koji imaju snažno imunostimulativno ponašanje i mogu izazvati upalu.
Međutim, istraživanja u ovoj oblasti takođe su daleko od konačnih. Pregled randomizovanih kontrolisanih studija iz 2017. koji su uključivali ljude sa gojaznošću nije otkrio značajne veze između zasićenih masti i upale.

Ostale brige oko unosa zasićenih masti
Iako je njihov uticaj na bolesti srca daleko najviše istražen i osporavan, obilje zasićenih masti je takođe povezano sa drugim negativnim efektima na zdravlje, kao što su povećana upala, rak i mentalni pad.
Na primer, studija na 12 žena otkrila je da u poređenju sa ishranom bogatom nezasićenim mastima iz ulja lešnika, ishrana bogata zasićenim mastima iz mešavine 89 procenata palminog ulja povećava proinflamatorne proteine interleukin-1 beta (IL- 1 beta) i interleukin-6 (IL-6).

Međutim, ovaj zaključak nije konačan. Druga istraživanja nisu pokazala značajnu povezanost između konzumiranja zasićenih masti i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti ili bilo kog drugog uzroka. U stvari, istraživači su umesto toga otkrili povećani rizik od smrti zbog dijete sa visokim sadržajem ugljenih hidrata.

Pokazalo se da unos zasićenih masti povećava oba ova faktora rizika, kao i LDL (loš) i HDL (dobar) odnos, što je još jedan faktor rizika od srčanih oboljenja.
HDL štiti srce. Nizak nivo ovog korisnog holesterola povezan je sa povećanim rizikom od srčanih bolesti i kardiovaskularnih komplikacija. Međutim, istraživanje je takođe pokazalo da polinezasićene masti mogu potencijalno smanjiti zaštitne efekte HDL-a na vaše srce.

Uticaj na zdravlje srca
Brojne studije su pokazale da unos zasićenih masti povećava faktore rizika za srčana oboljenja, uključujući LDL (loš) holesterol i apolipoprotein B (ApoB). LDL prenosi holesterol u telu. Što je veći broj LDL čestica, veći je rizik od srčanih oboljenja.
ApoB je protein i glavna komponenta LDL-a. Smatra se jakim prediktorom rizika od srčanih bolesti.

Međutim, ova tema nema jasne odgovore i smernice. Iako je jasno da zasićene masti mogu povećati određene faktore rizika od srčanih bolesti, nema ubedljivih dokaza da su samo zasićene masti krivac.

Uticaj zasićenih masti na zdravlje
Američko udruženje za srce (AHA) preporučuje da samo 5 do 6 procenata vaših dnevnih kalorija dolazi od zasićenih masti.
Jedan od glavnih razloga za preporuku da se unos zasićenih masti svede na minimum je činjenica da potrošnja zasićenih masti može povećati određene faktore rizika za srčana oboljenja, uključujući LDL (loš) holesterol.

Pored toga, brojne studije protivreče preporukama da se izbegavaju zasićene masti i umesto toga konzumiraju polinezasićene masti. Takve masti preovlađuju u biljnim uljima, kao što su sojino i suncokretovo ulje. Međutim, takve smernice su razumljivo dovele do konfuzije potrošača

Već decenijama, zdravstvene organizacije širom sveta preporučuju držanje unosa zasićenih masti na minimumu, kako bi se smanjio rizik od srčanih oboljenja i unapredilo opšte zdravlje.
Uprkos ovim preporukama, stope srčanih oboljenja su u stalnom porastu, kao i gojaznost i srodne bolesti, kao što je dijabetes tipa 2. Umesto da okrivljuju zasićene masti, neki stručnjaci veruju da je konzumiranje previše jednostavne, prerađene hrane, bogate ugljenim hidratima možda igralo ulogu.

Kontroverza zasićenih masti
Zdravstveni radnici i istraživači često nazivaju zasićene masti „loše“ masti i grupišu ih sa trans mastima (vrstom masti za koju se zna da izaziva zdravstvene probleme),  iako su dokazi o zdravstvenim efektima unosa zasićenih masti daleko od konačnih.

Koja hrana sadrži zasićene masti?
Zasićene masti se uglavnom nalaze u životinjskim proizvodima i tropskim uljima. Tu spadaju:
mleko
sir
maslac
meso, kao što su svinjetina, govedina, jagnjetina i živina,
kokosovo i palmino ulje.

Ovo zasićenje molekula vodonika dovodi do toga da su zasićene masti čvrste na sobnoj temperaturi, za razliku od nezasićenih masti, kao što je maslinovo ulje, koje su na sobnoj temperaturi tečne.
Imajte na umu da postoje različite vrste zasićenih masti u zavisnosti od njihove dužine ugljeničnog lanca, uključujući kratke, duge, srednje i veoma duge masne kiseline - od kojih sve imaju različite efekte na zdravlje.

Vrste masti
Postoje tri glavne kategorije masti: zasićene masti, nezasićene masti i trans masti. Sve masti se sastoje od molekula ugljenika, vodonika i kiseonika.
Zasićene masti su zasićene molekulima vodonika i sadrže samo jednostruke veze između molekula ugljenika. S druge strane, nezasićene masti imaju najmanje jednu dvostruku vezu između molekula ugljenika.

Šta su zasićene masti i zašto su loše ocenjene?
Zajedno sa ugljenim hidratima i proteinima, masti su važan makronutrijent koji igra suštinsku ulogu u mnogim aspektima ljudskog zdravlja.