Pored benč presa, druga „vežba ega“ je pregib bicepsa. Neki ljudi dovode ceo gornji deo tela, pa čak i noge u pokret da bi doveli težinu u gornji položaj. Međutim, to stvara veliko opterećenje na donji deo leđa i zglobove ramena, i oni pomeraju težinu zamahom, a ne snagom mišića. Naravno, osim pada, možete iskoristiti zamah da istisnete jedno ili dva dodatna ponavljanja, ali postoji pravi način da i to uradite. Na primer, često se vidi da je težina podignuta (zamahnuta) previsoko, gde bicepsi više nemaju nikakvu ulogu, celokupno opterećenje pada na prednje rame.

Ovo su zaista korisne informacije, a i prvi put čujem za termin "vežba ega".

To ti je ono kad radis neku vezbu koja ti spolja izgleda tesko i onda mozes da stavis velike tezine i time vezbas svoj ego ne misice.
Najbolji primer za to je kada rade leg press umesto cucnja.U cucnju retko ko radi preko 200kg muskarci dok na pressu lagano mozes da radis sa 400-500kg.
Ili recimo kontrakosi potisak u bencu ili sam benc.Kod kontrakosog si vec u takvom lezecem polozaju da za skoro upola smanjis putanju tega i tu isto mozes napakovati kilazu....te vezbe ja zovem vezbe ega....jer ne vezba odredeni misisc vec svoj ego.
Ne kazu dzabe stari vukovi da ego treba da ostavis ispred teretane a da tegu moras p[ristupiti sa odmerenoscu.

To je veoma bitno shvatiti. Kad se tako preteruje povrede ne samo da su česte nego su i ozbiljnije.

I tu se ne samo misic preoptereti nego i zglobovi i ligamenti i kad to strada jako je tesko povratiti.....meni je trebalo 4 godine da priblizno vratim....

Zglobovi se dosta "troše" kod intenzivnog vežbanja, to je jedna od mana sporta. Zato posebno ukoliko neko intenzivno vežba potrebno je da maksimalno usavršava tehniku.

Najvise sam napredovao u bilo kojoj disciplini,vezbi kada sam maximalno savladao tehniku.
Uzmimo za primer podizanje balvana.Cini se jednostavnim.Nije.Podizanje radis sa kukovuima ne sa bicepsima,potisak radios kao dizaci tegova izbacaj a ne ramenima i odmah mozes dici vecu kilazu,nego ako bi dizao striktno iz misica....

Pored benč presa, druga „vežba ega“ je pregib bicepsa. Neki ljudi dovode ceo gornji deo tela, pa čak i noge u pokret da bi doveli težinu u gornji položaj. Međutim, to stvara veliko opterećenje na donji deo leđa i zglobove ramena, i oni pomeraju težinu zamahom, a ne snagom mišića. Naravno, osim pada, možete iskoristiti zamah da istisnete jedno ili dva dodatna ponavljanja, ali postoji pravi način da i to uradite. Na primer, često se vidi da je težina podignuta (zamahnuta) previsoko, gde bicepsi više nemaju nikakvu ulogu, celokupno opterećenje pada na prednje rame.

Ovo su zaista korisne informacije, a i prvi put čujem za termin "vežba ega".

To ti je ono kad radis neku vezbu koja ti spolja izgleda tesko i onda mozes da stavis velike tezine i time vezbas svoj ego ne misice.
Najbolji primer za to je kada rade leg press umesto cucnja.U cucnju retko ko radi preko 200kg muskarci dok na pressu lagano mozes da radis sa 400-500kg.
Ili recimo kontrakosi potisak u bencu ili sam benc.Kod kontrakosog si vec u takvom lezecem polozaju da za skoro upola smanjis putanju tega i tu isto mozes napakovati kilazu....te vezbe ja zovem vezbe ega....jer ne vezba odredeni misisc vec svoj ego.
Ne kazu dzabe stari vukovi da ego treba da ostavis ispred teretane a da tegu moras p[ristupiti sa odmerenoscu.

To je veoma bitno shvatiti. Kad se tako preteruje povrede ne samo da su česte nego su i ozbiljnije.

I tu se ne samo misic preoptereti nego i zglobovi i ligamenti i kad to strada jako je tesko povratiti.....meni je trebalo 4 godine da priblizno vratim....

Zglobovi se dosta "troše" kod intenzivnog vežbanja, to je jedna od mana sporta. Zato posebno ukoliko neko intenzivno vežba potrebno je da maksimalno usavršava tehniku.

Pored benč presa, druga „vežba ega“ je pregib bicepsa. Neki ljudi dovode ceo gornji deo tela, pa čak i noge u pokret da bi doveli težinu u gornji položaj. Međutim, to stvara veliko opterećenje na donji deo leđa i zglobove ramena, i oni pomeraju težinu zamahom, a ne snagom mišića. Naravno, osim pada, možete iskoristiti zamah da istisnete jedno ili dva dodatna ponavljanja, ali postoji pravi način da i to uradite. Na primer, često se vidi da je težina podignuta (zamahnuta) previsoko, gde bicepsi više nemaju nikakvu ulogu, celokupno opterećenje pada na prednje rame.

Ovo su zaista korisne informacije, a i prvi put čujem za termin "vežba ega".

To ti je ono kad radis neku vezbu koja ti spolja izgleda tesko i onda mozes da stavis velike tezine i time vezbas svoj ego ne misice.
Najbolji primer za to je kada rade leg press umesto cucnja.U cucnju retko ko radi preko 200kg muskarci dok na pressu lagano mozes da radis sa 400-500kg.
Ili recimo kontrakosi potisak u bencu ili sam benc.Kod kontrakosog si vec u takvom lezecem polozaju da za skoro upola smanjis putanju tega i tu isto mozes napakovati kilazu....te vezbe ja zovem vezbe ega....jer ne vezba odredeni misisc vec svoj ego.
Ne kazu dzabe stari vukovi da ego treba da ostavis ispred teretane a da tegu moras p[ristupiti sa odmerenoscu.

To je veoma bitno shvatiti. Kad se tako preteruje povrede ne samo da su česte nego su i ozbiljnije.

I tu se ne samo misic preoptereti nego i zglobovi i ligamenti i kad to strada jako je tesko povratiti.....meni je trebalo 4 godine da priblizno vratim....

Pored benč presa, druga „vežba ega“ je pregib bicepsa. Neki ljudi dovode ceo gornji deo tela, pa čak i noge u pokret da bi doveli težinu u gornji položaj. Međutim, to stvara veliko opterećenje na donji deo leđa i zglobove ramena, i oni pomeraju težinu zamahom, a ne snagom mišića. Naravno, osim pada, možete iskoristiti zamah da istisnete jedno ili dva dodatna ponavljanja, ali postoji pravi način da i to uradite. Na primer, često se vidi da je težina podignuta (zamahnuta) previsoko, gde bicepsi više nemaju nikakvu ulogu, celokupno opterećenje pada na prednje rame.

Ovo su zaista korisne informacije, a i prvi put čujem za termin "vežba ega".

To ti je ono kad radis neku vezbu koja ti spolja izgleda tesko i onda mozes da stavis velike tezine i time vezbas svoj ego ne misice.
Najbolji primer za to je kada rade leg press umesto cucnja.U cucnju retko ko radi preko 200kg muskarci dok na pressu lagano mozes da radis sa 400-500kg.
Ili recimo kontrakosi potisak u bencu ili sam benc.Kod kontrakosog si vec u takvom lezecem polozaju da za skoro upola smanjis putanju tega i tu isto mozes napakovati kilazu....te vezbe ja zovem vezbe ega....jer ne vezba odredeni misisc vec svoj ego.
Ne kazu dzabe stari vukovi da ego treba da ostavis ispred teretane a da tegu moras p[ristupiti sa odmerenoscu.

To je veoma bitno shvatiti. Kad se tako preteruje povrede ne samo da su česte nego su i ozbiljnije.

Pored benč presa, druga „vežba ega“ je pregib bicepsa. Neki ljudi dovode ceo gornji deo tela, pa čak i noge u pokret da bi doveli težinu u gornji položaj. Međutim, to stvara veliko opterećenje na donji deo leđa i zglobove ramena, i oni pomeraju težinu zamahom, a ne snagom mišića. Naravno, osim pada, možete iskoristiti zamah da istisnete jedno ili dva dodatna ponavljanja, ali postoji pravi način da i to uradite. Na primer, često se vidi da je težina podignuta (zamahnuta) previsoko, gde bicepsi više nemaju nikakvu ulogu, celokupno opterećenje pada na prednje rame.

Ovo su zaista korisne informacije, a i prvi put čujem za termin "vežba ega".

To ti je ono kad radis neku vezbu koja ti spolja izgleda tesko i onda mozes da stavis velike tezine i time vezbas svoj ego ne misice.
Najbolji primer za to je kada rade leg press umesto cucnja.U cucnju retko ko radi preko 200kg muskarci dok na pressu lagano mozes da radis sa 400-500kg.
Ili recimo kontrakosi potisak u bencu ili sam benc.Kod kontrakosog si vec u takvom lezecem polozaju da za skoro upola smanjis putanju tega i tu isto mozes napakovati kilazu....te vezbe ja zovem vezbe ega....jer ne vezba odredeni misisc vec svoj ego.
Ne kazu dzabe stari vukovi da ego treba da ostavis ispred teretane a da tegu moras p[ristupiti sa odmerenoscu.

Nepravilno izvođenje vežbi

Nedostatak razvoja je vrlo često zbog nepravilnog izvođenja vežbi. Svi smo videli bench pressove koji kao da imaju samo jedan cilj: da dovedu šipku od donje tačke do gornje tačke - po svaku cenu, a najmanje sa grudnim mišićima, često radeći POLA ponavljanja. Ali mogli bismo da pomenemo i pregibe za biceps, koje su za neke više vežbe za ego nego za ruke.

Mnogo pomaže pravilno izvođenje vežbi ako smo svesni strukture i funkcije mišićnih grupa. Ne morate biti doktor da biste imali osnovno razumevanje anatomije ljudskih mišića. I onda nećemo govoriti gluposti tipa „treniram spoljašnji/unutrašnji grudni koš“, „Radim donji/gornji stomak“, „Toniram bicepse“ itd.

Ovo je veoma teško objasniti ljudima. Svi stavljaju kvantitet vežbi i vremena treniranja ispred kvaliteta i pravilnog izvođenja istih.

I to pogotovo u pocetku,jer svi mislimo onda da je sto vise to je bolje,dok ne shvatimo da nije tako.Neki shvate ranije neki kasnije.

Miki, dao si bas korisne savete i ukazao na to koje sve greske mogu da se jave prilikom izvodjenja odredjenih vezbi. Sigurno ce svima biti korisno da ovo procitaju.

Hvala puno,trudio sam se.

Pored benč presa, druga „vežba ega“ je pregib bicepsa. Neki ljudi dovode ceo gornji deo tela, pa čak i noge u pokret da bi doveli težinu u gornji položaj. Međutim, to stvara veliko opterećenje na donji deo leđa i zglobove ramena, i oni pomeraju težinu zamahom, a ne snagom mišića. Naravno, osim pada, možete iskoristiti zamah da istisnete jedno ili dva dodatna ponavljanja, ali postoji pravi način da i to uradite. Na primer, često se vidi da je težina podignuta (zamahnuta) previsoko, gde bicepsi više nemaju nikakvu ulogu, celokupno opterećenje pada na prednje rame.

Ovo su zaista korisne informacije, a i prvi put čujem za termin "vežba ega".

Nepravilno izvođenje vežbi

Nedostatak razvoja je vrlo često zbog nepravilnog izvođenja vežbi. Svi smo videli bench pressove koji kao da imaju samo jedan cilj: da dovedu šipku od donje tačke do gornje tačke - po svaku cenu, a najmanje sa grudnim mišićima, često radeći POLA ponavljanja. Ali mogli bismo da pomenemo i pregibe za biceps, koje su za neke više vežbe za ego nego za ruke.

Mnogo pomaže pravilno izvođenje vežbi ako smo svesni strukture i funkcije mišićnih grupa. Ne morate biti doktor da biste imali osnovno razumevanje anatomije ljudskih mišića. I onda nećemo govoriti gluposti tipa „treniram spoljašnji/unutrašnji grudni koš“, „Radim donji/gornji stomak“, „Toniram bicepse“ itd.

Ovo je veoma teško objasniti ljudima. Svi stavljaju kvantitet vežbi i vremena treniranja ispred kvaliteta i pravilnog izvođenja istih.

Miki, dao si bas korisne savete i ukazao na to koje sve greske mogu da se jave prilikom izvodjenja odredjenih vezbi. Sigurno ce svima biti korisno da ovo procitaju.

Vidite, postoji mnogo tačaka gde se mogu napraviti greške u teretani, a ova lista je daleko od potpune. Dobra vest je da ni njihovo ispravljanje nije previše komplikovano - potrebno je samo malo pažnje i slobodne pitajte iskusnije vežbače i trenere da vam pomognu.

Ili uzmite, na primer, čučanj na Smit mašini. Dok se čini da je Smitova mašina – „bezgrešan“ način čučnjeva, ona ima veliki nedostatak. Šipka treba da se kreće gore-dole u ​​pravoj liniji, a ne u luku kao kod normalnog čučnja sa šipkom. Ovo dodatno opterećuje donji deo leđa. Isti problem sa Smith mašinom je kada radite  benč pres. Kod izvođenja redovnog benč presa, šipka putuje putanjom u obliku slova S od donje tačke do gornje tačke. Zato što je ovo prirodno za mišiće. Sa Smit mašinom, staza je prava. Ne postoji takav problem sa potiskom za ramena, putanja težine je prava i sa slobodnim tegovima i sa mašinama.

Mnogi od vas su verovatno već videli kako se obično odvija kondicioni trening nekih timskih sportova –čast izuzecima. Igrači se ulivaju u prostoriju i svi zauzimaju udobnu mašinu, zatim se razmenjuju. Međutim, jaki stabilizujući mišići su najpotrebniji onim sportistima koji koriste svoje mišiće u oštrim situacijama, a ne samo da ih pokazuju. Eksplozivni pokreti, iznenadne promene smera i brzine, i sudari izlažu mišiće opterećenjima na koja se ne mogu pripremiti ekstenzije nogu, savijanje nogu, pek-deck i druge udobne, podstavljene mašine koje podržavaju leđa.

Još jedna grešk.a koju često viđam je prekomerna upotreba mašina.

Verujem da je lakše trenirati sa spravama nego sa slobodnim tegovima. Ali bilo bi još lakše ostati kod kuće, zar ne? U teretanama jedva možete doći do kros mašine od dece od pedeset kilograma. Tamo rade sve, bicepse, tricepse, ramena, leđa, grudi. Ne noge, jer njih uopšte ne treniraju. Ako se od početka oslanjate isključivo na mašine, nećete se toliko razvijati, a vaši stabilizujući mišići neće biti ojačani, što povećava rizik od povreda.

Mašine nisu uvek sigurnija alternativa. Na primer, ništa ne stvara više i više neprirodnog stresa na zglob kolena od ekstenzija nogu. Ipak, to je verovatno  omiljena vežba za butine jer je tako udobna. Pošto je otpor na zglobovima ili blizu njih, velika količina obrtnog momenta se primenjuje na kolena svaki put kada spustite ili podignete težinu.

Ako posle treninga za leđa nemate upalu mišića u leđima, već u rukama, mora da radite nešto pogrešno. Zamolimo iskusniju osobu u prostoriji da posmatra da li dobro radimo vežbu. Ako ne, smanjite korišćenu težinu i pokušajte da naučite pravilno kretanje. Ako automatski izvršite vežbu ispravno, možete povećati težinu.

Kao što sam već rekao kada uđemo u sobu, ego ostavljamo u svlačionici! Nikoga nije briga koliko težine koristite. Međutim, ne smete pasti ni u drugu krajnost. Napredak će biti odložen čak i ako ne izazovete svoje mišiće na rast. Takođe nije dobro ako je težina previše mala. Trenirajte tako da poslednja dva ponavljanja seta budu gotovo nemoguće izvesti. Mišići se lako naviknu na određeno opterećenje i prestaju da se razvijaju.