Pravo pitanje je zapravo to, što se ti mišići u pojedinim trenucima naprasno stegnu bez nekog razumnog i iole opravdanog razloga.
Mnogo sam bliži mišljenju da stazanje nekih od navedenih mišića pre posledica poremećene hemije organizma (zasad meni iz nepoznatih razloga), tj. toksičnosti, npr. zbog nepravilnog metabolizma, nedovoljne hidratacije, ili reakcije tela na neku hranu ili aditive itd. (iako nema opipljivih nalaza koji bi to stanje potkrepili).
Iskreno rečeno čovek  mora da pomisli i na toksičnost mišića koja nastaje kao posledica stresa tj. dnevne nervne napetosti (koje takođe ne osećam, ali ko zna...).

Stres zna da pravi velike probleme,ali da li ce se to negde moci pokazati to je vec malo teze.Napominjem nisam lekar ali moje misljenje kao laika u ovom slucaju iako bavljenje ovim sportom 36 godina me ne svrstava u laike ali ipak nisam doktor da je to ili zbog nedostatka vode ili stres.Ali nisam lekar.

Podelio sam sa vama svoje probleme, upravo zbog toga što se kod mene pokazalo da nedovoljna neurološka podrška mišića nogu ne mora da bude uvek posledica isključivo neke povrede (npr. kičme, koja me uzgred nikad ne boli).
Drugim rečima moguće je da nedostatak neurološke podrške mišića nogu (koja meni traje već godinama), zapravo posledica stezanja tih nerava sa nekim mišićima na drugom mestu npr. u piriformisu, u iliopsoasu ili čak u kvadratus lumborumu.
Pravo pitanje je zapravo to, što se ti mišići u pojedinim trenucima naprasno stegnu bez nekog razumnog i iole opravdanog razloga.
Mnogo sam bliži mišljenju da stazanje nekih od navedenih mišića pre posledica poremećene hemije organizma (zasad meni iz nepoznatih razloga), tj. toksičnosti, npr. zbog nepravilnog metabolizma, nedovoljne hidratacije, ili reakcije tela na neku hranu ili aditive itd. (iako nema opipljivih nalaza koji bi to stanje potkrepili).
Iskreno rečeno čovek  mora da pomisli i na toksičnost mišića koja nastaje kao posledica stresa tj. dnevne nervne napetosti (koje takođe ne osećam, ali ko zna...).
 

Ja najiskrenije preporučujem detaljno neurološki ispitivanje.

Recimo kod Ronija Kolmana jednom od najboljih bodi bildera ikada su dijagnostifikovali u predzadnjoj takmicarskoj godini neke probleme sa nervima u kicmi zbog kojih nije mogao da radi neke vezbe i da kontrahuje neke misice....

Ja najiskrenije preporučujem detaljno neurološki ispitivanje.

Hvala na odgovoru.

Nema na čemu, nadam se bar da sam ti dao odgovor na neka tvoja pitanja.

Hvala na odgovoru.

To sto su misici nogu atrofirali to je normalno u nasim godinama,jer najpre atrofiraju misici extremiteta tojest nogu i ruku.
I da su lekari takvi kakvi su,cast izuzecima i to mi nije nista novo.
Brine me taj grc i duzina trajanja tog grca....Zasad nemoj nikakve treninge da radis kao ni suplementaciju posebno ili pij ono sto primetis da ti prija,posto vidim da puno znas o tim stvarima.I obavezno konsultuj nekog lekara!
To je moje licno misljenje,ja bih to uradio.Nisam lekar,tako da nisam merodavan da dam savete po tom pitanju.
Tu vam mogu pomoci nasi lekari.
Nadam se da cemo zajednicki naci neko resenje da popravimo vase stanje!

Možda bi bilo interesantno da opišem šta se u međuvremenu dešavalo.
Da kucnem u drvo, grčevi u nozi su mi se manje više povukli (zasad ih nemam unazad oko 2 meseca).
Prestao sam u potpunosti sa istezanjem, masiranjem i vežbama. Prestao sam da vozim čak i bicikl. Jako malo pešačim, i sedim više nego pre. BMI mi se povećalo (verovatno zbog neaktivnosti) sa 24 na 30.
Počeo sam da pijem mnogo više vode, čak i noću, minimum 3,5 litara dnevno (na 85 kg telesne mase ), ponekad i više (nemam ni diabetes melitus ni diabetes insipidus).
Mišići nogu mi naravno nisu ojačali.
Skoro sam u potpunosti izbacio šećer, a počeo sam slobodnije da solim.
Prestao sam potpuno da konzumiram suplemente koje sam godinama pio (arginin, citrulin, kolagen, glutamin sa BCAA sve u prahu u preporučenim količinama, nažalost sem arginina sve u veštački zaslađenim oblicima), a da uz to verovatno nisam dovoljno vežbao.
Trenutno pijem isključivo magnezium citrat u tabletama u povećanoj dozi (možda nepotrebno).

Posle 5 godina, eto da se ponovo javim. Tada sam pisao o slabljenju mojih mišića. Sad imam 64 godina. Bukvalno nikad ne sedim više od 45 minuta dnevno. BMI mi je u granicama idealnog.

Tegobe su mi se nekad pomalo povlačilie, pa su mi se ponovo javljale. Mišići nogu su i dalje slabili (iako sam baš bio fizički itekako aktivan), pogotovo gluteus medius, iliopsoas i rektus femoris leve noge (takođe i desne, ali u nešto manjem obimu). Obim leve natkolenice mi je trenutno sigurno 3 cm manji od obima desne nadkolenice. Ostali mišići su u redu, uključujući i mišiće obe potkolenice.

Odlasci kod lekara nisu urodili plodom. Svi lekari su nalazili „nešto svoje“, ali ni blizu nešto konkretno, kako oni kažu „ono na šta mi sumnjamo nije u skladu sa težinom vaših tegoba“. Snimci kičme, kuka i karlice ne ukazuju na neke probleme, vitalni organi su ok, sedimentacija, CRP, reumatski faktor, krvna slika, štitna žljezda, nadbubrežne žlezde su u redu, elektroliti, hormoni, aldosteron, takođe u granicama normale. Šećer uvek dobar. Ni vaskularni hirurg mi nije ništa našao. Mislim da sam sve najbrojao.

Jedino su masnoće blago povećane i kalcijum blago povećan. Da istaknem: ove vrednosti su povećane jako blago.

Iskreno, ja najviše sumnjam na problem sa kalijumom, ali su rezultati i kod kalijuma uvek bili u granicama normale (doduše samo malo niži od gornje granične dozvoljene vrednosti). Sumnjam i na eventualne probleme sa viškom mlečne kiseline u telu, ali zasad nemam glavobolje, niti mi je koža žuta (a u tom slučaju verovatno trebalo bi da je).

Najviše me sada brine da mi se u poslednje vreme, periodično, u proseku na oko svakih deset dana, javljaju izuzetno snažni i dugotrajni grčevi duž te slabije leve noge. Grčevi su maltene nesnosni oko 90 minuta (bol je doslovce parališući)  i nestaju manje više u potpunosti u proseku tek posle 20 sati (ne pre). Dosad ih je bilo tridesetak puta. Javljaju se u toku dana, počinju uvek pre podne, nikad noću, nekad posle blage vežbe, ali češće bez dovoljno jasnog razloga. Pre pojave nesnosnih bolova, uvek postoji uvodni period sa blažim grčevima duž noge dužine od oko pola sata. Doktori se kolebaju između dijagnoze klasičnog išijasa, tzv. sindroma piriformisa ili tzv. sindroma iliopsoasa. Misle da je najpre u pitanju iliopsoas jer navodno ne nalaze nešto konkretno drugde (ne nalaze povredu). Leva noga mi je tokom napada grča blago savijena u preponama, i ne može se ispraviti.

Primetio sam da je verovatnoća pojave grča veća u trenucima kada nisam baš izuzetno dobro hidriran. Možda i vremenske prilike utiču nepovoljno. Tokom akutnog napada grča, bol je najžešči u predelu zadnjice (levog piriformisa), nadkolenice (levog rektusa femorisa, vastusa intermediusa, gracilisa!!! i TFL-a, ali ne i harmstringova), a ponekad sumnjam i na levi kvadratus lumborum, jer mi se u toku grča (ali samo tada) leva noga čini oko 2 cm-ra kraća od desne (ukoliko uopšte uspem levu nogu da ispravim).

Osrednji bol u rektusu femorisu obe noge i blaži bol u predelu levog piriformisa osećam uvek, i onda kad nemam grčeve. Slabost (u prvom redu fleksije) leve noge je nekad izuzetno izražena bez nekog jasnog razloga, ali je napad grča dosad zapravo uvek dolazio baš u trenutku kad nije bilo preterane slabosti te noge (upravo suprotno: do grčeva je dolazilo kad nisam bio dovoljno obazriv sa levom nogom).

Kakvu ishranu, koje suplemente, koja istezanja i koje vežbe mi predlažete?

Hvala na eventualnom odgovoru.