Hajde da vidimo zašto:

Kao rezultat intenzivnog kretanja, potreba tela za kiseonikom se povećava i sitni vazdušni mehurići na površini stopala koji  služe za to se šire. Dok je krvni pritisak približno  za 5-15 minuta se smanjuje na normalnu vrednost i vraća se na uobičajeni nivo nakon sporta. Međutim, čim pluća reaguju na opterećenje i počnu da se šire, ona se oporavljaju jednako sporo. U ovom slučaju, vazdušne kese su znatno proširene. Pored povećanog kapaciteta pluća, popušena cigareta unosi mnogo više nikotina i kancerogenog otrova duboko u pluća. Crvena krvna zrnca u krvi preuzimaju ugljen monoksid. Nastali ugljen monoksid-hemoglobin više nije u stanju da apsorbuje kiseonik. Afinitet hemoglobina za ugljen monoksid je 210 puta veći nego za kiseonik, a ugljen monoksid se iz hemoglobina oslobađa veoma sporo.

Mnogi pušači vole da zapale odmah posle treninga, govoreći kako će sada biti dobro. Kao ujutru posle ustajanja ili posle jela. Uvek postoji nešto da se objasni. Dobro je znati da je pušenje, koje je već štetno, u ovom slučaju najmanje dvostruko je štetnije nego u drugim prilikama.

Najčešće dovodi do srčanih i plućnih oboljenja, ali zbog štetnog dejstva na vaskularni sistem indirektno oštećuje funkcionisanje gotovo svih organa. Rizik od srčanog udara značajno se povećava, a povećava se rizik od tromboze i embolije. Hronična opstruktivna respiratorna bolest , emfizem, tegobe astme i različiti kanceri su česti. Povećanjem proizvodnje želudačne kiseline, pušenje je jedan od važnih uzroka čira na želucu i tumora želuca. Kako se kvalitet života pogoršava, fizička sprema se smanjuje, česti kašalj, gušenje, hronične respiratorne infekcije, smanjena plodnost, osteoporoza, artritis itd. U stvari, bilo bi teško nabrojati mnoge promene i bolesti za koje se može okriviti pušenje.

Nikotin stiže do mozga za 7 sekundi. Deluje na nikotinske acetilholinske receptore u centralnom nervnom sistemu. Ovi receptori se nalaze na nekim ćelijama centralnog nervnog sistema, u ćelijama vegetativnog nervnog sistema i u membranama prugasto-prugastih mišićnih ćelija. Nikotin stimuliše funkcije ovih ćelija, prvo izazivajući hiperaktivnost, a kasnije inhibiciju. Dakle, ima dvostruki efekat (prvo uzbudljiv, a zatim paralizirajući) na sve strukture.

Mnogi bodi bilderi ga upravo koriste zbog smanjenja apetita, da bi lakše izdržali dijetu, ali ne koriste ih samo oni nego mnogi vrhunski sportisti nažalost.

Hajde da ne ulepšavamo stvar: nikotin je legalna droga! Organsko jedinjenje koje pripada alkaloidima. Oslobađa norepinefrin iz vegetativnog, simpatičkog nervnog sistema, adrenalin iz nadbubrežnih žlezda i antidiuretski hormon iz zadnjeg režnja hipofize. Njegov efekat povećava krvni pritisak, otkucaje srca, znojenje i smanjuje izlučivanje urina. Gastrointestinalni pokreti se obično usporavaju, ali može početi i refleks defekacije. Stimuliše centralni nervni sistem, u početku izaziva budnost, a kasnije deluje umirujuće. U umerenim dozama poboljšava mentalne funkcije, ubrzava reakcije, smanjuje pospanost i apetit. Nikotin povećava nivo dopamina u mozgu (čime se povećava osećaj zadovoljstva, ublažava anksioznost) i njegova konzumacija dovodi do teške zavisnosti. Dopamin je poznat kao "hormon sreće". Prema nekim studijama, njegovi efekti izazivaju barem jednako zavisnost kao i efekti kokaina ili heroina.

U jednoj cigareti nalaze se  otprilike 4000 različita hemijska jedinjenja. Evo samo nekih od njih: benzen, amonijak,  aceton, butan, formaldehid, hidrazit, nitrozamini itd. Katran sadrži supstance koje oštećuju plućno tkivo i izazivaju ozbiljne bolesti (kiseline, alkohol, ketoni, cijanid, azot-oksid). Katran se taloži u plućima, čime se smanjuje njegova površina za disanje.

Ugljenmonoksid (oko 4% duvanskog dima) narušava sposobnost krvi da prenosi kiseonik, istiskuje kiseonik iz crvenih krvnih zrnaca.

Širom sveta, mnogi ljudi se prepuštaju ovoj štetnoj strasti i svakodnevno puše svoje omiljene cigarete. Pušenje je drugi vodeći uzrok smrti  nakon alkohola. Godišnje otprilike oko 6 miliona smrtnih slučajeva može biti povezano sa zdravstvenim oštećenjima uzrokovanim pušenjem.

Da ne bude da samo pripovedam, ovaj text vam pišem iz iskustva. Nekada sam i ja spadao među pušače. Ne puno, ali pola kutije dnevno, vikendom je to znalo biti i kutija. I to dugi niz godina dok nisam primetio da mi i u sportskim rezultatima smeta. Nisam mogao tako da trčim kao pre, puno sam kašljao, teže sam dobijao vazduh itd....pa da ne biste i vi upali u istu grešku kao i ja podeliću sa vama moje iskustvo.