Ja mislim da mnogi kažu da Miki i ja nismo zbog toga normalni 😀

Oooo,da,ali navikli smo na to Zoli i verujem isto kao i ja da tome nisi pridavao veci znacaj sta ostali misle.

Ko hoće nađe način a ko neće razlog.
Godine su samo broj.
Nema izgovora.

Sa svim ovim se potpuno slazem,ali znas i ti Zoli da osim nas par fanatika 90% ostale populacije ne funkcionise tako.

Treba da damo motivaciju. I to je nekima dovoljno da se pokrenu.

Motivaciju i smernice.

Ne takmičite se sa klincima iz teretane, takmičite se sa samim sobom od juče. Krenite pametno, postepeno, slušajte svoje telo, i videćete kako se sarkopenija (gubitak mišića) pretvara u snagu, a bolovi u leđima nestaju. Osećaj kad uđete u petu deceniju jači i vitalniji nego u tridesetoj je neprocenjiv.

Ti kao da čitaš u mojoj glavi!
Ja sam se sa tim vodio dok sam se takmičio i zato sam se i prestao takmičiti jer nisam više bio u stanju da pobedim samog sebe i da budem bolji nego što sam juče bio.
Sad mi je cilj zdravlje, pošto sam to dosta zapostavio dok sam se takmičio. Nijedan takmičarski sport nije zdrav.
Da 3-4 puta nedeljno odeš u teretanu rekreativno ili bilo koji sport rekreativno to je okej,sve preko toga nije zdravo.

Svaka ti čast zaista, još jednom. Pravo je umeće prepoznati kada treba stati.

Hvala ti puno!
Nije bilo lako i posle poslednjeg takmicenja sam bio dugo u nedoumici sta da radim,kako da treniram,ali sam brzo nasao odgovore i pratio ih.

Sigurno ti je bilo teško, kao i ostalima. Samo si ti našao rešenje kako da nastaviš nakon završene takmičarske karijere.

Nije bilo lako i potrajalo je,ali snasao sam se.
Evo i texta o tome kako sam se izvukao i sta je moj predlog kako je najbolje da se nade resenje:
https://www.pansport.rs/tekstoteka/vezbanje/povlacenje-iz-takmicarskog-sporta-iz-mog-ugla

Ne takmičite se sa klincima iz teretane, takmičite se sa samim sobom od juče. Krenite pametno, postepeno, slušajte svoje telo, i videćete kako se sarkopenija (gubitak mišića) pretvara u snagu, a bolovi u leđima nestaju. Osećaj kad uđete u petu deceniju jači i vitalniji nego u tridesetoj je neprocenjiv.

Ti kao da čitaš u mojoj glavi!
Ja sam se sa tim vodio dok sam se takmičio i zato sam se i prestao takmičiti jer nisam više bio u stanju da pobedim samog sebe i da budem bolji nego što sam juče bio.
Sad mi je cilj zdravlje, pošto sam to dosta zapostavio dok sam se takmičio. Nijedan takmičarski sport nije zdrav.
Da 3-4 puta nedeljno odeš u teretanu rekreativno ili bilo koji sport rekreativno to je okej,sve preko toga nije zdravo.

Takmičenja, a pre svega treninzi koji prethode tome, dosta iscrpljuju organizam i predstavljaju veliki stres za telo.

Slazem se maximalno.

Da se vratimo malo na temu jer sam par puta čula u skorije vreme izgovore 'kasno je za mene' kada su u pitanju 40-e ili 50-e godine i počinjanje sa vežbanjem. Obično na to kažem – nikada nije kasno za prvi čučanj. Trening u ovim godinama više nije hir, već najozbiljnija investicija u vašu funkcionalnost, gustinu kostiju i hormonski balans koji prirodno opada.

Kod nas baš te generacije ne samo da se počnu baviti ovim sportom nego se i takmiče i to sa lepim rezultatima.
Ne kažu džabe da je ovo sport od 8 do 88 godina života.

Volja je najvažnija pri započinjanju neke nove zdrave navike. Nema mesta za izgovor, bez obzira na godine ili pol, svako treba da uradi nešto dobro za svoj organizam.

Volja je uvek najvaznija u bilo cemu.Bez toga nema nista od napretka.

Ja mislim da mnogi kažu da Miki i ja nismo zbog toga normalni 😀

Ko hoće nađe način a ko neće razlog.
Godine su samo broj.
Nema izgovora.

Sa svim ovim se potpuno slazem,ali znas i ti Zoli da osim nas par fanatika 90% ostale populacije ne funkcionise tako.

Da, mislim i ja da je tako i zbog toga je naročito dobro što postoje ovakvi forumi gde možete ispričati svoje priče.

I sa tim inspirisati ostalih 90% da nas bude vise 

Za neke osobe je to veliki podstrek.

Ko hoće nađe način a ko neće razlog.
Godine su samo broj.
Nema izgovora.

Sa svim ovim se potpuno slazem,ali znas i ti Zoli da osim nas par fanatika 90% ostale populacije ne funkcionise tako.

Da, mislim i ja da je tako i zbog toga je naročito dobro što postoje ovakvi forumi gde možete ispričati svoje priče.

Ovakve priče dosta motivišu ljude da učine prvi korak ka zdravijem životu.

Ko hoće nađe način a ko neće razlog.
Godine su samo broj.
Nema izgovora.

Sa svim ovim se potpuno slazem,ali znas i ti Zoli da osim nas par fanatika 90% ostale populacije ne funkcionise tako.

Treba da damo motivaciju. I to je nekima dovoljno da se pokrenu.

Ne takmičite se sa klincima iz teretane, takmičite se sa samim sobom od juče. Krenite pametno, postepeno, slušajte svoje telo, i videćete kako se sarkopenija (gubitak mišića) pretvara u snagu, a bolovi u leđima nestaju. Osećaj kad uđete u petu deceniju jači i vitalniji nego u tridesetoj je neprocenjiv.

Ti kao da čitaš u mojoj glavi!
Ja sam se sa tim vodio dok sam se takmičio i zato sam se i prestao takmičiti jer nisam više bio u stanju da pobedim samog sebe i da budem bolji nego što sam juče bio.
Sad mi je cilj zdravlje, pošto sam to dosta zapostavio dok sam se takmičio. Nijedan takmičarski sport nije zdrav.
Da 3-4 puta nedeljno odeš u teretanu rekreativno ili bilo koji sport rekreativno to je okej,sve preko toga nije zdravo.

Svaka ti čast zaista, još jednom. Pravo je umeće prepoznati kada treba stati.

Hvala ti puno!
Nije bilo lako i posle poslednjeg takmicenja sam bio dugo u nedoumici sta da radim,kako da treniram,ali sam brzo nasao odgovore i pratio ih.

Sigurno ti je bilo teško, kao i ostalima. Samo si ti našao rešenje kako da nastaviš nakon završene takmičarske karijere.

Ko hoće nađe način a ko neće razlog.
Godine su samo broj.
Nema izgovora.

Nema izgovora. I ja tako kažem, jer svako može nešto dobro da učini za sebe i svoje zdravlje.

Ne takmičite se sa klincima iz teretane, takmičite se sa samim sobom od juče. Krenite pametno, postepeno, slušajte svoje telo, i videćete kako se sarkopenija (gubitak mišića) pretvara u snagu, a bolovi u leđima nestaju. Osećaj kad uđete u petu deceniju jači i vitalniji nego u tridesetoj je neprocenjiv.

Ti kao da čitaš u mojoj glavi!
Ja sam se sa tim vodio dok sam se takmičio i zato sam se i prestao takmičiti jer nisam više bio u stanju da pobedim samog sebe i da budem bolji nego što sam juče bio.
Sad mi je cilj zdravlje, pošto sam to dosta zapostavio dok sam se takmičio. Nijedan takmičarski sport nije zdrav.
Da 3-4 puta nedeljno odeš u teretanu rekreativno ili bilo koji sport rekreativno to je okej,sve preko toga nije zdravo.

Takmičenja, a pre svega treninzi koji prethode tome, dosta iscrpljuju organizam i predstavljaju veliki stres za telo.

Da se vratimo malo na temu jer sam par puta čula u skorije vreme izgovore 'kasno je za mene' kada su u pitanju 40-e ili 50-e godine i počinjanje sa vežbanjem. Obično na to kažem – nikada nije kasno za prvi čučanj. Trening u ovim godinama više nije hir, već najozbiljnija investicija u vašu funkcionalnost, gustinu kostiju i hormonski balans koji prirodno opada.

Kod nas baš te generacije ne samo da se počnu baviti ovim sportom nego se i takmiče i to sa lepim rezultatima.
Ne kažu džabe da je ovo sport od 8 do 88 godina života.

Volja je najvažnija pri započinjanju neke nove zdrave navike. Nema mesta za izgovor, bez obzira na godine ili pol, svako treba da uradi nešto dobro za svoj organizam.

Da se vratimo malo na temu jer sam par puta čula u skorije vreme izgovore 'kasno je za mene' kada su u pitanju 40-e ili 50-e godine i počinjanje sa vežbanjem. Obično na to kažem – nikada nije kasno za prvi čučanj. Trening u ovim godinama više nije hir, već najozbiljnija investicija u vašu funkcionalnost, gustinu kostiju i hormonski balans koji prirodno opada.

Naravno da nikada nije kasno za pozitivne promene u svom životu.

Da to vreme ulože u trening koliko na priču gde bi im kraj bio.

Možemo pozitivno uticati na druge da promene loše navike.

I to jako puno vredi! Zato ja uvek kažem dr Aniti da smo se znali posle moje saobraćajke ja bih se najverovatnije i dalje takmičio.

Razumem te. Uvek može bolje. Ali dobro je da smo zadovoljni i onim što imamo.

Zadovoljan sam,naravno,samo tako bi bilo lakse da je bilo nekog sa kim bih mogao popricati i saznati da je to sve normalno itd itd....na to sam mislio.

Podrška osoba iz okoline uvek znači.

Meni je to uvek znacilo i dok sam se takmicio,kao i sada u privatnom zivotu.

Verujem da je svima to potrebno.