Armwrestling  je vrlo specifičan i tu mislim na sportsko obaranje ruke.
Razlog je taj što na sudijski znak se kreće iz faze skorog mirovanja u ogroman napor gde ako je protivnik brz može da vam bukvalno raznese ruku.
Ako ga i zaustavite trpite taj početni udar koji je extreman i vrlo opasan ako niste spremni.

Hvala na objašnjenju, Zoltane. Taj početni udar iz mirovanja je zaista jedan od najopasnijih trenutaka, jer mišići i tetive nemaju vremena da se prilagode.

Mnogo je opasniji nego što ljudi misle.
Zato sam protivnik takozvanih obaranja u kafanama,školama itd..

Isto kao kad nama na strongman takmicenju dode neko iz gledalista i pokusa da prevrne tocak od 450kg,ili da povuce kamion itd....na jednom od mojih prvih medunarodnih takmicenja tako je jedan gledalac slomio nogu jer je bacio teg na nogu....
Isto je i sa obaranjem ruku.Zna se gde se to radi i pod kakvim uslovima,pravilima....

Uglavnom većina zaboravi onu jako bitnu stvar a to je i faza odmora da se organizam oporavi.
Konstantnim napornim treninzima samo može doći do povreda.

Zato pravi sportististi na svaka 4-6 nedelja naprave jednu deload nedelju gde ne odmaraju totalno nego vezbaju sa puno manjom kilazom tako ostavljajuci prostora telu da se regenerise....

Kod sparinga je ipak drugačije jer uglavnom se ne ide uz sudiju niti ready go već se kreće polako i doziranje se napor.
Pa opet i tada dolazi do povreda.

Zato jer sportista ili nije dobro zagrejan ili nije dovoljno jak pa dolazi do povreda.

I to je deo odgovora, Miki, ali ne i čitav. Povrede nastaju i kod dobro zagrejanih i jakih sportista, kad se spoje umor, loša tehnika, preveliko opterećenje ili nepovoljan položaj. Zato su prevencija i oporavak jednako važni kao snaga.

Naravno,samo mislio da ce se pre povrediti taj koji nije zagrejan,a nisam na to mislio da se dobro zagrejani sportista nikad nece povrediti.I ja sam bio dobro zagrejan oba puta kada mi se desilo pucanje misica i tetive....

Armwrestling  je vrlo specifičan i tu mislim na sportsko obaranje ruke.
Razlog je taj što na sudijski znak se kreće iz faze skorog mirovanja u ogroman napor gde ako je protivnik brz može da vam bukvalno raznese ruku.
Ako ga i zaustavite trpite taj početni udar koji je extreman i vrlo opasan ako niste spremni.

Hvala na objašnjenju, Zoltane. Taj početni udar iz mirovanja je zaista jedan od najopasnijih trenutaka, jer mišići i tetive nemaju vremena da se prilagode.

Mnogo je opasniji nego što ljudi misle.
Zato sam protivnik takozvanih obaranja u kafanama,školama itd..

Armwrestling  je vrlo specifičan i tu mislim na sportsko obaranje ruke.
Razlog je taj što na sudijski znak se kreće iz faze skorog mirovanja u ogroman napor gde ako je protivnik brz može da vam bukvalno raznese ruku.
Ako ga i zaustavite trpite taj početni udar koji je extreman i vrlo opasan ako niste spremni.

Znam,da si na to mislio,a ja sam ti opiso moj sport da i tamo ima opasnosti od povreda i to mozda malo i vece nego u sportskom obaranju ruku......jer tu usled lose tehnike moze kugla od 200kg da ti padne na nogu od cega ce posle biti pasteta.....isto tako i kod podizanja balvana su mnogi padali u nesvest isto kao i kod mrtvog dizanja jer ljudi imaju naviku da zaborave da disu,pa ako recimo balvan od 150kg padne na glavu zna da napravi cuda....
Naraavno nije mi cilj da se takmicimo ciji je sport "opasniji",samo sam hteo da ukazem na to da svaki sport ima svoju negativnu stranu a to su povrede,pa cak recimo i fudbal u kojem sam video otvoren prelom tibije gde je kost raznet u paramparcad pa sportisti je posle bilo potrebno meseci samo da prohoda a o fudbalu je mogao samo misliti na televiziji ili play stationu....

Potpuno si u pravu, Miki, svaki sport nosi svoju cenu povreda. Ovo što pominješ o zaboravljanju disanja je važno: zadržavanje daha pri teškom naporu naglo podiže pritisak, a posle može da izazove vrtoglavicu ili nesvesticu. Zato je kontrola disanja deo bezbednosti. Uz obezbeđenje i dobru tehniku, nesvesticu nikada ne treba bagatelisati.

Cesto se desava u sportovima snage kada se ide na maximalne tezine.

Pozdrav, doktor mi je rekao da je manja ruptura tetive verovatno u pitanju. To mi se desilo u inostranstvu tako da nisam hteo da snimam.. Probao sam da stavljam led kad mi se to desilo medjutim od leda me je samo jos vise bolelo, ali mazao sam diklofen i onu alpsku kremu sto hladi, takodje sam uvek imao zavoj fiksiran da mi sto bolje zaraste
Benc mi nije predstavljao problem, probacu sledeci trening na 100 da povecam pa cemo videti
Samo mi je bilo malo neugodno kod shoulder pressa ne znam sta mi je skljocnulo pri svakom ponavljanju, mada nisam osecao bol
Svakako sam i ja planirao da vise ubacim noge, bolje da imam i takvu fiz aktivnost nego nikakvu..

Ja ti ne bih preporucio da treniras i dalje.Tebi je potreban odmor od 4-6 nedelje i to totalan i da pijes neki kolagen iz naseg asortimana koji bi ti pomoglo da se brze oporavis.

Hvala što deliš iskustvo, Miki. Dobar primer da strpljenje sa odmorom vredi, a da ne moraš potpuno da staneš: noge se mogu raditi dok povređeni deo miruje.

Taj pristup treningu sam radio posle saobracajke kada mi je svako rekao da radim glupost,a ja to radio intuitivno,a danas svaki sportista tako radi.

Tvoj instinkt je bio dobar. Aktivan oporavak, uz ono što ne opterećuje povređeno mesto, često je bolji od potpunog mirovanja. Samo se uvek prilagođava konkretnoj povredi.

Ja sam isao po sistemu da sam radio ono sto sam mogao jednom rukom i nogama i to sa tezinom da mi je bilo tesko zadnja tri-cetiri ponavljanja,ali ne u smislu maximalno teskog,nego relativno teskog.

To je dobar princip: opterećenje bez bola i bez forsiranja povređenog dela, uz rezervu u zadnjim ponavljanjima. Zanimljivo je da treniranje zdrave strane može da pomogne da se sačuva deo snage i na povređenoj, a to je poznata pojava.

Sada je vec poznata pojava,ali 2015 godine svi lekari u Srbiji su me smatrali cudakom blago receno.....ruznije rec su koristili,ali to necu napisati,svi znamo sta bi to moglo biti....da bi posle par svetskih zvezdi isto tako radila i od onda je to poznata pojava kako dr.Anita kaze.

Uglavnom većina zaboravi onu jako bitnu stvar a to je i faza odmora da se organizam oporavi.
Konstantnim napornim treninzima samo može doći do povreda.

Kod sparinga je ipak drugačije jer uglavnom se ne ide uz sudiju niti ready go već se kreće polako i doziranje se napor.
Pa opet i tada dolazi do povreda.

Zato jer sportista ili nije dobro zagrejan ili nije dovoljno jak pa dolazi do povreda.

Najgore je taj period oporavka koji traje dugo a trenira nam se.

Onda treba slusati mozak i biti strpljiv,jer bi sa eventualnim vezbanjem napravili jos vecu stetu i onda oporavak ne bi trajalo 4-6 nedelja nego puno vise....ako stavis to na vagu onda ti se isplati biti strpljiv.

Potpuno se slažem. Strpljenje je lek koji najmanje ljudi voli da uzme, a najviše pomaže. Prerani povratak često znači novu povredu i duži oporavak, pa je 4 do 6 nedelja dobro uloženo vreme.

Kod sparinga je ipak drugačije jer uglavnom se ne ide uz sudiju niti ready go već se kreće polako i doziranje se napor.
Pa opet i tada dolazi do povreda.

Zato jer sportista ili nije dobro zagrejan ili nije dovoljno jak pa dolazi do povreda.

Najgore je taj period oporavka koji traje dugo a trenira nam se.

To je sportistima zaista najteže. Ali baš tada pomaže da se fokus prebaci na ono što može: ostale delove tela, kondiciju, mobilnost, san i ishranu. Tako oporavak ne ide uzalud.

Kod sparinga je ipak drugačije jer uglavnom se ne ide uz sudiju niti ready go već se kreće polako i doziranje se napor.
Pa opet i tada dolazi do povreda.

Zato jer sportista ili nije dobro zagrejan ili nije dovoljno jak pa dolazi do povreda.

I to je deo odgovora, Miki, ali ne i čitav. Povrede nastaju i kod dobro zagrejanih i jakih sportista, kad se spoje umor, loša tehnika, preveliko opterećenje ili nepovoljan položaj. Zato su prevencija i oporavak jednako važni kao snaga.

Armwrestling  je vrlo specifičan i tu mislim na sportsko obaranje ruke.
Razlog je taj što na sudijski znak se kreće iz faze skorog mirovanja u ogroman napor gde ako je protivnik brz može da vam bukvalno raznese ruku.
Ako ga i zaustavite trpite taj početni udar koji je extreman i vrlo opasan ako niste spremni.

Znam,da si na to mislio,a ja sam ti opiso moj sport da i tamo ima opasnosti od povreda i to mozda malo i vece nego u sportskom obaranju ruku......jer tu usled lose tehnike moze kugla od 200kg da ti padne na nogu od cega ce posle biti pasteta.....isto tako i kod podizanja balvana su mnogi padali u nesvest isto kao i kod mrtvog dizanja jer ljudi imaju naviku da zaborave da disu,pa ako recimo balvan od 150kg padne na glavu zna da napravi cuda....
Naraavno nije mi cilj da se takmicimo ciji je sport "opasniji",samo sam hteo da ukazem na to da svaki sport ima svoju negativnu stranu a to su povrede,pa cak recimo i fudbal u kojem sam video otvoren prelom tibije gde je kost raznet u paramparcad pa sportisti je posle bilo potrebno meseci samo da prohoda a o fudbalu je mogao samo misliti na televiziji ili play stationu....

Potpuno si u pravu, Miki, svaki sport nosi svoju cenu povreda. Ovo što pominješ o zaboravljanju disanja je važno: zadržavanje daha pri teškom naporu naglo podiže pritisak, a posle može da izazove vrtoglavicu ili nesvesticu. Zato je kontrola disanja deo bezbednosti. Uz obezbeđenje i dobru tehniku, nesvesticu nikada ne treba bagatelisati.

Armwrestling  je vrlo specifičan i tu mislim na sportsko obaranje ruke.
Razlog je taj što na sudijski znak se kreće iz faze skorog mirovanja u ogroman napor gde ako je protivnik brz može da vam bukvalno raznese ruku.
Ako ga i zaustavite trpite taj početni udar koji je extreman i vrlo opasan ako niste spremni.

Hvala na objašnjenju, Zoltane. Taj početni udar iz mirovanja je zaista jedan od najopasnijih trenutaka, jer mišići i tetive nemaju vremena da se prilagode.

Pozdrav, doktor mi je rekao da je manja ruptura tetive verovatno u pitanju. To mi se desilo u inostranstvu tako da nisam hteo da snimam.. Probao sam da stavljam led kad mi se to desilo medjutim od leda me je samo jos vise bolelo, ali mazao sam diklofen i onu alpsku kremu sto hladi, takodje sam uvek imao zavoj fiksiran da mi sto bolje zaraste
Benc mi nije predstavljao problem, probacu sledeci trening na 100 da povecam pa cemo videti
Samo mi je bilo malo neugodno kod shoulder pressa ne znam sta mi je skljocnulo pri svakom ponavljanju, mada nisam osecao bol
Svakako sam i ja planirao da vise ubacim noge, bolje da imam i takvu fiz aktivnost nego nikakvu..

Ja ti ne bih preporucio da treniras i dalje.Tebi je potreban odmor od 4-6 nedelje i to totalan i da pijes neki kolagen iz naseg asortimana koji bi ti pomoglo da se brze oporavis.

Hvala što deliš iskustvo, Miki. Dobar primer da strpljenje sa odmorom vredi, a da ne moraš potpuno da staneš: noge se mogu raditi dok povređeni deo miruje.

Taj pristup treningu sam radio posle saobracajke kada mi je svako rekao da radim glupost,a ja to radio intuitivno,a danas svaki sportista tako radi.

Tvoj instinkt je bio dobar. Aktivan oporavak, uz ono što ne opterećuje povređeno mesto, često je bolji od potpunog mirovanja. Samo se uvek prilagođava konkretnoj povredi.

Ja sam isao po sistemu da sam radio ono sto sam mogao jednom rukom i nogama i to sa tezinom da mi je bilo tesko zadnja tri-cetiri ponavljanja,ali ne u smislu maximalno teskog,nego relativno teskog.

To je dobar princip: opterećenje bez bola i bez forsiranja povređenog dela, uz rezervu u zadnjim ponavljanjima. Zanimljivo je da treniranje zdrave strane može da pomogne da se sačuva deo snage i na povređenoj, a to je poznata pojava.

Kod sparinga je ipak drugačije jer uglavnom se ne ide uz sudiju niti ready go već se kreće polako i doziranje se napor.
Pa opet i tada dolazi do povreda.

Zato jer sportista ili nije dobro zagrejan ili nije dovoljno jak pa dolazi do povreda.

Najgore je taj period oporavka koji traje dugo a trenira nam se.

Onda treba slusati mozak i biti strpljiv,jer bi sa eventualnim vezbanjem napravili jos vecu stetu i onda oporavak ne bi trajalo 4-6 nedelja nego puno vise....ako stavis to na vagu onda ti se isplati biti strpljiv.

Kod sparinga je ipak drugačije jer uglavnom se ne ide uz sudiju niti ready go već se kreće polako i doziranje se napor.
Pa opet i tada dolazi do povreda.

Zato jer sportista ili nije dobro zagrejan ili nije dovoljno jak pa dolazi do povreda.

Najgore je taj period oporavka koji traje dugo a trenira nam se.