Na stranu politichke pripadnosti. Da li ste zadovoljni pomoci drzave ako ste sportista?

Chak i asovi nashe nacije se zale na uzasne uslove treninga, nemogucnoshcu da pokriju chak i osnovnu suplementaciju i rezim ishrane. O putovanjima i ostalim troshkovima da i ne govorimo.
Situacija je strashnija u nekim sportovima, dok su drugi profitabilniji.
Mnogo mladih nada (sada govorim uopshteno za sve sportove) nije u stanju da do kraja iskaze svoj talenat i mogucnosti.

Neke drzave poput Kine imaju programe, tako da lovci na talente vec posecuju prve razrede osnovne shkole, i bilo ko pokaze talenat za neku vrstu sporta, drzava mu/joj pomaze i bukvalno ih drzi kao malo vode na dlanu.
Kod nas to nije sluchaj, neki bi rekli zbog velikog spoljnog duga i ekonomije koja je na nivou feudalnog uredjenja.
Chak i ono malo privatnih firmi koje posluju uspeshno i imaju mogucnost da ubrizgaju finansijsku pomoc u sport, obichno biraju poznate vec uspeshne sportiste tako da je vishe u pitanju marketing i lichna korist nego poklon i iskrena zelja da se pomogne.

Ako imate lichne primere, da ste trazili pomoc, da vam je nudjena pomoc. I shto je najbitnije, iskreno koliko smatrate da bi se vashi rezultati poboljshali da vam drzava pruzi pomoc?