Trcanje po snegu daje ovoj fizickoj aktivnosti drugu dimenziju. Koliko je opasnije po vase clanke na nogama toliko je zabavnije. Naravno da je mnogo teze trcati i probijati se po snegu jer kvadricepsi moraju vise da se angazuju pa je samim tim i zamor veci ali svakako se isplati kako fizicki a tako i mentalno jer ste odradili dobar trening. Ono sto je bitno, treba prilagoditi garderobu vremenskim uslovima pa je tako pored obaveznih patika sa kramponima po mogucnoscu od goretexa, kamasne da vam sneg ne ulazi u patiku, rukavice,kapa,helanke i neki kvalitetan suskavac obavezan izbor.
Bitno je i da vas po zavrsetku trcanja ceka spremna garderoba u kolima ako niste krenuli od kuce sa trcanjem.

Hvala Dušane. Iskreno prija mi da sam na otvorenom, pogotovo na Fruskoj gori i da uzivam u prirodi. Isključim se iz svega i ne mislim na ništa, opustim se i punim se pozitivnom energijom. Mogu slobodno da kazem da bez obzira na umor zbog velike kilometraze, napunim se pozitivnom energijom. Samo uz takve duzine obavezan je trening snage. Ne bih baš da budem dvometras sa 80kg i da mi garderoba visi kao na čiviluku. 😂😂😂

Svaka čast, ja se stvarno divim kako sa tvojom kilažom radiš takve treninge

Prolece a sa njim i lepše vreme. Sumorni dani su iza nas i ovo je vreme kada trkaci bilo da se bave profesionalno ili amaterski krecu intenzivnije da se bave ovom aktivnošcu. Pošto sam zaljubljenik u trcanje po prirodi, tako je i meni ovo omiljeno godišnje doba.
  Trudim se da na nedeljnom nivou imam 3 treninga trcanja i 2-3 treninga u teretani. Jedan trening su mi intervali ili tempo trcanje kada radim na dobijanju na brzini kao i pomeranju laktatnog praga. Drugi mi je trcanje srednje duzine ,obično oko 15tak km i treci, uglavnom nedeljom a ujedno i omiljeni trening, trcanje na Fruškoj gori duzine od 25 do 35 km. Obicno taj i predhodni dan dozvolim sebi chit obroke jer za tu deonicu na svoju visinu i tezinu potrosim 3500-4000 kalorija.
 

Ono sto je osnovno i najbitnije za trcanje u prirodi je da morate biti skoncentrisani i paziti gde stajete. U prirodi je podloga drugacija ( naravno ) nego na drumu, smenjuje se zemlja, kamenje, stenje, blato pa je samim tim i veca sansa za povredu. Najcesca povreda je izvrnuce zgloba, a jedini krivac ste vi jer niste pazili gde spustate stopalo.

Trcanje u prirodi vam pruza zadovoljstvo od samog pocetka pa do kraja. Kada trcite sa drustvom ili se mozda takmicite u cross trcanju imate iste emocije bili prvi ili zadnji. Trcanje u prirodi je jedinstveno i nije vam bitno vreme, samo ste bitni vi i priroda, dakle fokusiracete se samo na sebe i aktiviracete sva vasa cula, mirisacete prirodu ili slusati ptice ili vetar. Skupljate puno pozitivne energije tako da na kraju vaseg druzenja sa prirodom bice te umorni ali zadovoljni i energetski ispunjeni

Prilikom trcanja uzbrdo trudite se da trcite na prednjem delu stopala kako bi povecali efikasnost i smanjili potrosnju energije. Bidite u balansu, telo treba da bude pravo da grudima napred, centar gravitacije ide malo ispred vas. Koristite ruke za brze kretanje i dok trcite uzbrdo pravite krace korake kako bi vasi kvadricepsi trosili manje energije i sporije se umarali.

Kod trcanja nizbrdo vazi isto pravilo, docekati se na predni deo stopala kako bi amortizovali udarce prilikom sletanja na podlogu. Prednji deo amortizuje prvi a zatim cela noga. Rasirite ruke i balansirajte sa njima kako bi u nekom momentu mogli lakse skrenuti kada to bude bilo potrebno. Uvek gledajte gde stajete. Trudite se da memorisete podlogu za naredna 3 koraka kako bi uvek znali gde spustate stopalo kako ne bi doslo do uganuca.

Oni koji trce po prirodi znaju koje sve benefiti imaju od toga. Trcanje je uvek neka nova avantura. Treba ga praktikovati i provoditi sto vise vremena u prirodi.