Pansport Forum
Ostale teme => Off topic => Iz sveta nauke => Temu započeo: The Mickey Decembar 16, 2007, 03:34:54 posle podne
-
PROTEINI
[/b]
Proteini su makroelementi koji čine 18-20 % našeg tela. Nalaze se u krvi, mišićima, koži, kostima, i u stalnom su turnoveru jer se razgraĂ°uju i ponovo sintetišu. Sve žive materije sadrže proteine uključujući viruse i biljke. Reč "protein" potiče od grčke reči protos što znači prvi. To su organske materije koje sadrže ugljenik, vodonik, kiseonik i azot, a ponekad i sumpor, fosfor, cink, gvožĂ°e i bakar. Jedinice graĂ°e proteina su aminokiseline. U prirodi se nalazi 20-25 aminokiselina, a u molekulu proteina 200 aminokiselina, što znači da se lanci aminokiselina ponavljaju više puta. Kada se aminokiseline nalaze samostalno u krvi zovemo ih slobodne aminokiseline. Dve spojene aminokiseline zovu se dipeptidi; tri -tripeptidi; više aminokiselina (50-100)-polipeptidi. Više polipeptida čine proteine. Oni se razlikuju po broju aminokiselina, obliku molekula i frekvenciji javljanja.
Osobine aminokiselina
Vrednost proteina koje se nalaze u namirnicama biljnog i životinjskog porekla procenjuje se na osnovu aminokiselinskog sastava. Postoje aminokiseline koje se sintetišu u organizmu i nije ih potrebno unositi hranom i nazivamo ih neesencijalnim aminokiselinama. MeĂ°utim, izvestan broj aminokiselina, naš organizam nije u mogućnosti da sintetiše, pa ih je stoga neophodno uzimati putem hrane. Njih nazivamo esencijalnim ili bitnim aminokiselinama i moraju se unositi putem hrane.
U esencijalne aminokiseline se ubrajaju:
Triptofan
Fenil-alanin
Lizin
Treonin
Valin
Metionin
Leucin
Izoleucin
Arginin
Histidin
Prvih osam aminokiselina su neophodne za održavanje azotne ravnoteže, dok je histidin esencijalan samo da decu u fazi rasta, a arginin odrasle osobe mogu sintetisati u tkivima ili to čine mikroorganizmi creva pa je fakultativno esencijalan. Njegov nedostatak praćen je poremećajem u stvaranju spermatozoida.
Neesencijalne aminokiseline su:
Glicin
Alanin
Serin
Norleucin
Asparagin
Glutamin
Hidroksi-glutamin
Prolin
Hidroksiprolin
Citrulin
Tirozin
Cistin
Vrste proteina na osnovu izgleda molekula
1. Fibrilarne: kolagen (tetiva, rskavica, kosti), elastin (zid krvnog suda), keratini (dlaka i nokti);
2. Globularni: albumini, globulini i histoni;
3. Konjugovani: nukleoproteini (proteini + nukleinske kiseline-sastojci su gena), mukoproteini (protein + polisaharid-sastojci enzima), lipoproteini (proteini + masti), hromoproteini (protein + pigment), fosfoproteini (protein + fosforna grupa), metaloproteini (protein + metal (Cu, Zn, Mg, Fe)-sastojci enzima);
Funkcija proteina
1. Proteini su gradivne materije jer predstavljaju strukturnu komponentu tela i ulaze u sastav hormona, plazma proteina (albumin, globulin, fibrinogen), antitela, vitamina (triptofan, niacin), kosti, zuba hemoglobina, mišića (mioglobin),
2. ObezbeĂ°uju rast i obnovu ćelije - esencijalni nutrijensi
3. Imaju važnu ulogu u metabolizmu: kao enzimi katalizuju mnoge biološke i hemijske reakcije, a kao neurotransmiteri omogućavaju prenošenje informacija do CNS-a feed back mehanizmom,
4. Održavaju acido-baznu i osmotsku ravnotežu (ako se smanji koncentracija proteina plazme smanjuje se i volumen krvi i dolazi do pojave edema). Imaju ulogu pufera (kada padne pH krvi /povišena kiselost/ oslobaĂ°aju se aminokiseline i omogućavaju održavanje pH 7,35-7,45, tj. pH krvi u fiziološkim granicama. Obratno kada se povisi pH krvi /smanjena kiselost/ vezuju H i tako smanjuju pH,
5. Izvor su energije 1g proteina = 4 cal,
6. Detoksikacija organizma (enzimi).
Prirodni izvori proteina
Prirodni izvori proteina su gotove sve namirnice biljnog i životinjskog porekla, s tim što se razlikuju po aminokiselinskom sastavu. Namirnice koje sadrže 8-10 esencijalnih aminokiselina u adekvatnom odnosu, tj. kompletne proteine, su jaja, mleko, meso (namirnice životinjskog porekla) i soja (namirnica biljnog porekla). Ostale namirnice ne sadrže dovoljan broj aminokiselina, ali njihovim kombinovanjem dobija se kompletan sastav aminokiselina. Ovo kombinovanje je značajno kod vegeterijanske ishrane gde se isključivo konzumiraju namirnice biljnog porekla koje nemaju kompletan aminokiselinski sastav. Inače ovakve namirnice obezbeĂ°uju samo kvantitet, tj. zadovoljavaju potrebe u azotu (nekompletni proteini). To objašnjava zašto se toliko pažnje posvećuje vrsti proteina u namirnicama.
Procena kvaliteta proteina
Kao što je vazan kvantitet tako je važan i kvalitet proteina. Da bi se potpuno zadovoljile potrebe za belančevinama. Godinama se istraživao metod za procenu kvaliteta proteina. Danas su generalizovane tri tehnike za procenu kvaliteta proteina:
I Bioloska vrednost (procena da li protein sadrži esencijalne aminokiseline u odgovarajućem odnosu)
Ako je protein adekvatne biološke vrednosti azot će se zadržati posle apsorpcije jer su se belančevine iskoristile. Za maksimalnu apsorpciju proteina potrebno je da se proteini razlože na aminokiseline.
Da bi se izračunala biološka vrednost koristi se formula:
Količina azota zadržana u telu/količina azota apsorbovana u telu*100 %
Ako je vrednost veća od 70 % to znači da je 70 % proteina iskorišćeno.
Neto proteinska iskoristljivost nekih namirnica
Jaja 100
Meso, riba 84
Mleko 75
Krompir 71
Pirinač 57
Soja 56
Pasulj, grašak, sočivo 47
Žita 40
II Utilizacija, iskoristljivost proteina koja zavisi od apsorpcije (varenja). Izražava se formulom: Količina azota zadržanog u telu kroz Količina azota unetog hranom .
III Odnos proteinske efikasnosti procenjuje se hranjenjem eksperimentalnih životinja proteinima i praćenjem njihovog rasta. Izračunava se kao gram povećanja telesne težine na gram proteina unetog hranom.
Definisanje kvalitetnog proteina
Dobar protein je onaj koji sadrži 8-10 esencijalnih aminokiselina u proporciji adekvatnoj za naše nutritivne potrebe.On obično ima pola esencijalnih i pola neesencijalnih aminokiselina.To su proteini velike biološke vrednosti (kompletni) animalni.Tu ubrajamo proteine: jajeta, mesa, mleka, ribe. Proteini koji se nalaze u biljnim namirnicama su proteini male biološke vrednosti (nekompletni). To su proteini: žita (nedostaje lizin); kukuruz nedostaje (lizin i triptofan); leguminoze, koštunjavo voće , povrće i dr. Kod biljnih proteina jedna ili više aminokiselinama je deficijentna i moraju se kombinovati.
Potrebe u proteinima zavise od:
Uzrasta (u periodu rasta potrebe su veće za 10-20 %, a od 25 godine vrednosti se smanjuju;
Pol (iste su za oba pola 0,8 g kg TT/dan)
Nutritivni status (kod gladovanja i pothranjenih osoba potrebe su veće)
Fiziološkog stanja
Trudnoća i dojenje (potrebe se povećavaju za 6 g kod trudnica i 17 g kod dojilja)
Klima (u područjima sa hladnijom klimom količina proteina se smanjuje na račun povećanja ugljenih hidrata koji će obezbediti energiju za održavanje toplote, a u mestima sa toplijom klimom treba nadoknaditi proteine koji se gube znojenjem)
Aktivnost (kod neaktivnih osoba potrebno je obezbediti dovoljnu količinu proteina kako bi se regenerisala atrofična muskulatura, veća aktivnost ako nije praćena obilnim znojenjem zahteva samo dodatnu količinu kalorija)
Kvalitet proteina i ukupnog energetskog unosa
Emocionalni faktori (strah, napetost, depresija dovode do većeg izlučivanja azota)
Bolesna stanja (stanja koja su praćena povišenom temperaturom dovode do povećanog bazalnog metabolizma, a samim tim i povećanih potreba za proteinima. Količina proteina kod odreĂ°enih oboljenja odreĂ°uje se na osnovu opšteg stanja i same prirode bolesti).
Varenje proteina
Varenje proteina traje dva do tri sata. Počinje u želucu pod dejstvom proteolitičkih enzima (pepsin I ili gastriksin i pepsin II ili pepsinogen) i tu dolazi do razlaganja složenog molekula proteina na velike molekule polipeptida. PH vrednost želudačnog soka je 2. U tankom crevu pod dejstvom fermenata tripsina, himotripsina i karboksipolipeptaze, koje se luče u pankreasu, dolazi do razlaganja na male polipeptide, dipeptide i aminokiseline. Ovo se odvija u duodenalnom soku čija pH vrednost iznosi 6.5. U tankom crevu razgradi se na aminokiseline 98 % proteina unetih hranom. Znači samo mali broj se ne vari i oni se apsorbuju u obliku polipeptida.
Apsorpcija
U tankom crevu proteini se apsorbuju u vidu aminokiselina, dipeptida i retko polipeptida. Apsorpcija se obavlja aktivnim transportom, što znači da je potrebna i energija da bi se proteini apsorbovali.
Metabolizam proteina
Iz lumena tankog creva aminokiseline ulaze u ćelije tankog creva uz pomoć nosača (što je obično neki protein), a odatle putem krvi odlaze u venu porte, a zatim u jetru iz koje se transportuju u druge organe gde se aminokiseline koriste za sintezu proteina koji su potrebni organizmu. Najintenzivnije se ova sinteza odvija u jetri, mišićima i sekretornim organima. Proces razgradnje počinje deaminacijom, odnosno odvajanjem amonijaka pri čemu nastaju keto kisekine i amonijak. Amonijak prelazi u ureu i izlučuje se putem bubrega (20-30 g dnevno). Na ovaj način se gube proteini ukoliko nisu potrebni za dobijanje energije. Ako su ćeliji potrebni proteini kao energetski izvor (ukoliko u ishrani nedostaju ugljeni hidrati i masti) posle deaminacije keto kiseline će se koristiti kao izvor energije. Keto kiseline lako prelaze u acetil koenzimA koji ulazi u Krebsov ciklus trikarbonskih kiselina. To je proces glukoneogeneze gde aminokiseline prelaze u glukozu i glikogen. 18 aminokiselina je sposobno da se transformise na ovaj način. Aminokiseline, takoĂ°e, mogu da se transformišu u masne kiseline procesom ketogeneze i ovako se transformiše 19 aminokiselina.
Deficit proteina (proteinska malnutricija)
Kvašiorhor i marazam
Hronični nedostatak proteina u hrani, a naročito proteina životinjskog porekla naziva se Kvašiorkor. Javlja se u siromašnim i zaostalim krajevima gde su deca odmah po roĂ°enju lišena majčinog mleka. Ovaj deficit je često kombinovan sa deficitom vitamina. Bolest je praćena gubitkom apetita, slabim varenjem, zastojem u rastu i razvoju, dispigmentacijom kose (kosa postaje bakarnocrvena), edemima stopala. Pošto se sindrom proteinskog deficita moze naći čak i kod dece koja su hranjenja majčinim mlekom, smatra se da veliku ulogu u nastanku oboljenja ima i kvalitet unetih proteina, odnosno količina aminokiselina koje sadrže sumpor (metionin).
Marazam je malnutricija koja se javlja kao mešovit sindom proteinsko-kalorijskog deficita, tzv. proteinsko-kalorijska malnutricija. Ovaj sindrom je praćen zastojem u telesnom razvoju, malom telesnom težinom i atrofijom mišića.
Prekomeran unos proteina
Kao i kod ostalih nutrijenasa, tako i suficit proteina u ishrani doprinosi stvaranju masti u organizmu, a pored toga, hrana bogata proteinima je najčešće bogata i mastima.
Usled prekomernog unosa proteina dolazi do:
povećanja telesne težine
dehidratacije (kada se izlučuje putem bubrega, višak proteina za sobom povlaći i veće količine vode)
gubitak Ca (ova razmatranja su još u toku, a smatra se da prekomerna količina proteina dovodi do gubitka Ca iz kostiju i nastanka osteoporoze), npr. uzimanje suplemenata proteina bez adekvatnog unosa mlečnih prozvoda.
Modifikovani proteini tehnološkim procesima
soja proteini kao analog mesnim proteinima
monosodijum glutamat (dodatak supama, koji se često koristi u kineskim restoranima, a poremećaj koji nastaje usled prekomernog unosa naziva se "sindrom kineskog restorana")
aspartam
fenil-alanin
-
odlican tekst
-
Sluzimo narodu :)
-
Odlican teks, svaka cast... Samo jedno pitanje, prekomeran unos proteina dovodi do toga da se visak pretvara u mast, zar ne? Ne mogu da se izbace ?
-
Tako je.... ono sto se ne utrosi odlazi u mast...:) Tako da ne treba preterivati ni sa proteinima....
-
pa teshko da cesh sa tim preterati .. poshto se troshe i za energiju :/ :P
-
Da..... ali ono sto se ne utrosi pretvara se u mast.... jedino da izbaci UH skroz pa telo da trosi njih za energiju...:)
-
Nikad nisam bio ni blizu toga da preteram sa proteinima. :)
Jedino, da roknem 10 ak merica wheya... Sta li bi se desilo, pitam se?! :) ;)
-
ja pijem 4 merice whey-a dnevno i sasvim mi je dovoljno !!!
-
Chak neki tvrde i previse ;)
-
Svaka cast za tekst mislim da je svima sad jasno sto se proteina tice.
-
Ne brini, eto vec danas ili sutra nekog novajlije koji ce da pita nesto u vezi proteina. :)
Uostalom, da nije tako, ovaj forum ne bi bio tako zanimljiv. ;)
-
da bi proteini prešli u mast trebaju im šećeri.. prema tome čist protein neće preći u mast ako ga ne kombinujete sa UH
-
pochetnici NECE chitati ovakve textove ... :// tuga
-
U tekstu koji vam se svima svideo kao i meni pise: Usled prekomernog unosa proteina dolazi do:
povećanja telesne težine
Tako da ce se visak pretvoriti u mast, tako sam i mislio... A moze vrlo lako da se pretera, kao sto se cesto i preteruje kad se juri za masom, pa se poveca misicna masa ali i masne naslage pa je onda cilj definicija... Tako da prekomeran unos proteina ne moze dovesti do povecanja masnih naslaga je cista glupost.
-
Jel svatas ti d aproteini najmanje uticu na to?Jedi proteine a nemoj jesti ni gram UH pa ces videti da neces dobiti mnogo sala.
-
Ma ne brinem ja za sebe sto se toga tice:), nemam problema sa salom... Samo pitam za vase misljenje, drago mi je da ste potvrdili ono sto sam i mislio...
-
omg ofkors da mozesh ... ali samo varenje proteina troshi najvishe energije zbog potrebne temperature itd ... tako da nije to bash tako ...
-
kao što rekoh bez UH nema stvaranja sala.. čista hemija... u pitanju su ciklusi stvaranja masnih kiselina koji jendostavno rade na UH...
Pored toga proteiniske namirnice imaju veoma nizak glikemijski indeks što znači da veoma sporo dovode do porasta šećera u krvi te je šansa da se javi višak praktično nikakva
PS verovatno se mislilo na povećanje mićine mase ;)
-
glycerol i masne kis. = trigliceridi (salo)... jel na to doktorica misli ? :D ... jel to znachi bez obzira na unos masti bez glicerola (UH ) nema talozenja ???
-
recimo... za ciklus o kojem govorimo neophodna je "vatra" ugljenih hidrata..
-
U što nevolim da se "ložim" :)
-
Bebac ulozais polako u formu sto se tice spama, dobar, dobar. Jel te to Stefy ucio? ;D :D ;)
-
Stefy my MASTER (što se tiče spama) :)
-
A ako se uz protein pije i dekstroza kakav ce onda tad imati efekat?Pitam zbog pominjanja "vatre"!
-
Ne razumem pitanje....sta kakav ce imati?
-
Bila je prica o preterivanju sa proteinom I stvaranju masnih naslaga.Pa je danijela rekla da ako nema UH nema ni sala,pa pitam kakav efekat ce imati ako se uz protein pije i dekstroza,mislim na pojavu sala!
-
Dextrozu pijes samo posle treninga da bi sto pre napunio prazne glikogenske rezerve i dao svom telu "gorivo" kako bi sprecio da tvoje telo uzima za energiju proteine iz tvojih misica. Tako da ako pijes dex samo posle treninga...nemoras da se plasis sala :)
-
Da pijem je samo posle treninga!Znam da nema pojave sala,nego sam pitao cisto davidim danijelin komentar posto sam primetio da ona uvek vrsi neke ispravke!U svakom slucaju hvala na poznatoj informaciji
-
Ovaj put nema ispravke ;)
Mickey je u pravu... deks samo posle treninga.. inače whey...
Ako želiš više mase onda slobodno uzmi još jednu mericu wheya posle treninga ali nekih pola sata posle prve..
-
pa upocetku sam pio dve merice posle treninga i jednu pre spavanja ali sada pijem samo posle treninga dve merice!
-
to je ok ... smao pojachash hranu pred spavanje i to je to :)
-
Slažem se.. uveče bolje neki složeniji protein koji se sporije vari...
-
Pa sta konkretno bih trebao da ubacim?
-
Za uvece Casein.
-
ukoliko ne mozes da nadjes kazein, najbolje posni sir sa nekom svezom salatom ;)
-
E samo vas slusam svi ste se uhvatili za tu ellu kao da je to sveti gral za misice,sir je sir...
-
I to shto kazesh, ali to je jedan od retkih mlechnih proizvoda sa tolikim procentom proteina.
-
I to shto kazesh, ali to je jedan od retkih mlechnih proizvoda sa tolikim procentom proteina.
Nije proteina nego mlecne masti.... svi mlecni proizvodi imaju u sustini slican procenat proteina.
Ella je specificna sto nije mnogo kaloricna i ima stvarno mali %mm.
-
To sam hteo da kazem, tako malo m. masti a tako "puno" proteina.
-
a to je za nas blago ;) hrana bogata proteinima a da sadrzi sto manje zasicenih masnoca...
-
Prema tome nije svaki sir sir.. neki je više od toga :)
-
E ako ti tako kazes onda je ok. ;)
-
Danas sam i ja isprobla taj novosadski sitni sir.. ima 4% masti ali je za mene bar toliko put ukusniji od elle.. uglavnom sutra se me[a sa spanacem sto ce verujem biti fantazija!
-
Vec smo ja mislim pisali, taj novosasdski ima isto k'o ella 12-13g proteina na 100g, jel tako?
-
jel probao neko mladi sir mlekare sabac , pise da ima 10%mm ?
-
Ja sam probao...bas sam njega jeo zadnja 2 dana.... nije bilo elle.
-
Juche sam video neki novi sremski sir do 2% mm a josh je skuplji od elle
-
Probala sam ja taj šabački sir - skroz je ok.. čini mi se da ima manje od 10% masti...
-
super je sir...pravi mladi sir :)
-
recimo... za ciklus o kojem govorimo neophodna je "vatra" ugljenih hidrata..
Jel 100 grama ovsenih pahuljica sa 100ml mleka ujutru moze da napravi tu vatru ?
-
Može... ali možeš dodati i suvo grožĂ°e u to i lešnike i abdeme..
PS nešto mi je to malo mleka za toliko ovsenih...
-
Ja dodam mlevene orahe uz ovsene i mleko. Orasi im potpuno promene ukus na bolje i sada ih sa odusevljenjem jedem. To sam poceo da praktikujem od pre mesec - mesec i po tako da sam konacno resio problem sa neukusnim ovsenim pahuljicama. ;)
-
bice isprobano za sutrasnji dorucak!
jeste probali da ih vece pre potopite u neki gusti sok od jagode npr, i ujutru samo ih izvadite iz frizidera i dodate whey od jagode :)
predivno!
-
Isprobao sam i tu varijantu.
I ona spada u one ukusne. ;)
-
meni su te ovsene toliko gadne bile,da sam ih stavljao u mikser i sa mlekom pomesao i to popijem na eks...jedini nacin....
-
E, bas do te faze nisam dogurao. :D
-
Probajte pržene mlevene pšenične klice.. imaju vrlo sličan čak i finiji ukus od oraha, ne moraju da se melju, a i imaju manje masti a više vitamina od oraha
-
.
-
hahaha a?
-
Sluzimo narodu :)
great day to you all
WTF? Sad cu da mu izbrisem post.... ;D