Pansport Forum
Saveti lekara => Ostala pitanja iz oblasti medicine => Temu započeo: drAnita Mrdakovic Septembar 04, 2022, 12:43:08 pre podne
-
Ljutsko telo je konstruisano za kretanje. Svaki mišić obavlja motornu funkciju i omogućava nam da se krećemo. Međutim, vekovima unazad ljudi su počeli da fizičku aktivnost zamenjuju mentalnim radom. Iako je to dovelo do napretka u domenu tehnologije, sa sobom ponelo je i sedeći način života.
-
Sedentarni način života stvara napetost u području ramena i vrata prilikom:
– izostanaka dovoljno kretanja i fizičke aktivnosti
– ograničavanja opsega pokreta ramenog i skapulotorakalnog zgloba
– dugih perioda u kojima su nam ruke oslonjene na neku podlogu (npr. sto).
Sve tri opisane situacije našem mozgu u takvom momentu šalju poruku da nam potpuni opseg pokreta i funkcionalnost tog područja nije od primarne važnosti. Ukoliko se takve situacije ponavljanju iz dana u dan mozak “zaboravi” na te mišiće i tkiva. To u praksi znači da se smanjuje cirkulacija i protok kiseonika u našim ramenima i vratu – što za posledicu ima krutost našeg tkiva i mišića vrata i ramena i osećaj stalne napetosti.
-
Osim fizičkog aspekta veliki uticaj na napetost u ramenima i vratu ima i STRES kao glavni neprijatelj modernog čoveka. Jedan od primarnih skladišta stresa, koji stezanjem mišića reaguje gotovo momentalno su predeli vrata i ramena. Već u prve 2-3 sekunde nakon stresne situacije javljaju se napetost i bol u vratu i ramenima.
-
Stezanje mišića usled ponavljanih stresnih situacija ili usled ponovnog ili dugotrajnog zauzimanja nepravilnog položaja dovode do skraćivanja mišića koje izaziva osećaj bola i neprijatnosti u pomenutom području.
-
Ja imam bolove u donjem delu leda i kukovima kod dugog sedenja i trnu mi noge i to stopala.Cim ustanem i prosetam malo bude mi bolje,tako da to praktikujem kad god sam u mogucnosti da to uradim.
Tapatalkkal küldve az én M2003J15SC eszközömről
-
Mnogo zavisi od prirode aktivnosti i posla. Uglavnom se spavam i bol javljaju u gornjem delu leđa. Takođe, psihička napetost se mahom reflektuje u tim delovima. Kod vozača, nekadašnjih sportista itd. bol se uglavnom javlja u donjem delu leđa.
-
Takođe, smatra se da anksioznost se odražava napetošću u vratu i ramenima, a depresija slabošću mišića nogu.
-
Takođe, smatra se da anksioznost se odražava napetošću u vratu i ramenima, a depresija slabošću mišića nogu.
Ovo za depresesiju nisam znao.Kakva je povezanost?
-
Emocije imaju u mozgu jedan od centara koji je ujedno i centar vegetativnog nervnog sistema i endokrinog sistema, tj usko su povezani. Svaka emocija pored toga što ima subjektivni osećaj direktno je povezana i odražava se na naše organe putem hormona, cirkulacije i nervnog i motornog sistema.
-
Tako su glavobolje prilično česte,
Bol u leđima,
Bolovi u mišićima i zglobovima,
Bol u grudima,
Problemi sa varenjem (dijareja, zatvor, ulkus),
Gubitak apetita...
-
Mislim da je već dovoljno spominjani koliko stres i neaktivnost utiču na kardiovaskularne bolesti i endokrinološke bolesti ( porem. rada štitaste žlezde, šećera u krvi itd.). Ono što je isto dokazano je uticaj negativnih emocija na onkološka bolesti.
-
Kada si već spomenula onkološke bolesti- postoje dokazi da je depresija okidač za pojavu malignih tumora. Isto kao što je svima opšte poznato da stres povećava rizik od infarkta miokarda, ili može doći do hipertireoze, odnosno povećane funkcije štitne žlezde ili se može javiti čir na želucu. Psihosomatske bolesti, utiče psiha na telo i obrnuto- telo na psihu. Često se ne može odrediti šta je uzrok, a šta posledica, jer je sve međusobno uslovljeno.
-
Organizam čoveka je povezana celina, ni jedan organ ne može raditi bez drugog. Kako god se okrene ide kao lančana reakcija i samo je pitanje kako, kad i da li će se zaustaviti.
-
Potrebno je znati da se tumorske DNK stalno stvara u organizmu, a od našeg imuniteta i psihosomatskog balansa zavisi da li će biti uništena ili će se umnožavati.
-
Mislim da je već dovoljno spominjani koliko stres i neaktivnost utiču na kardiovaskularne bolesti i endokrinološke bolesti ( porem. rada štitaste žlezde, šećera u krvi itd.). Ono što je isto dokazano je uticaj negativnih emocija na onkološka bolesti.
Da,to je i mojoj majci rekao lekar kada je ona imala rak dojke da je do toga dovelo njena negativnost,sto je stalno bila lose raspolozena itd,sto je donekle i bilo shvatljivo jer mi je otac umro,ali opet imala je nas dece i unuke,pa bar zbog njih da pokusa da iskljuci te negativne emocije....znam,lako je kazati,ali vredelo je bar pokusati.
-
Potrebno je znati da se tumorske DNK stalno stvara u organizmu, a od našeg imuniteta i psihosomatskog balansa zavisi da li će biti uništena ili će se umnožavati.
Veoma interesantno,nisam znao.Da jesam,mozda bih jos vise govorio majci koliko je vazno da misli pozitivno i da jaca svoj ionako vec oslabljeni imunitet.....
-
Treba se potruditi da se obrazloži svaki stav. Kada se lepo objasni ljudi lakše prihvate.
Svaka priča o lošem uticaju stresa i negativnih emocija ima dobro medicinsko obrazloženje.
-
Nekada su povišen pritisak i povišen šećer u krvi bile najčešće bolesti, koje su nastajale kao posledica svakodnevnog stresa. Danas su, na žalost, bolesti otišle korak dalje i stanje je mnogo ozbiljnije.
-
Nekada su povišen pritisak i povišen šećer u krvi bile najčešće bolesti, koje su nastajale kao posledica svakodnevnog stresa. Danas su, na žalost, bolesti otišle korak dalje i stanje je mnogo ozbiljnije.
Da,za to znam,ali za ovo korak dalje nisam znao sve dok moja majka nije obolela i onda mi je lekar objasnio,ali ni onda nisam znao da od imuniteta toliko zavisi.Znao sam da puno zavisi,ali ne da ovoliko...
-
Tu od više faktora zavisi kakav će biti ishod stresa. Ljudi su skeptični jer ne postoji univerzalni šablon reakcije organizma na stres pa zato ne znaju dovoljno o njegovim štetnim posledicama.
-
Najpre, veoma su važane karakteristike samog stresora. Takođe, vežan je i intenzitet i dužina stresne reakcije. Od veoma bitnog značaja je i struktura same ličnosti, koja nam ukazuje na to koliko je ona otporna na stresne reakcije . Osim urođenih karakteristika, bitno je da li osoba ima u svojoj svakodnevnici veštine/navike koje joj mogu pomoći u prevladavanju stresnih situacija. Veštine savladavanja svake vrste stresa se obično stiču tokom života i ono što je veoma važno, mogu se naučiti.
-
Najpre, veoma su važane karakteristike samog stresora. Takođe, vežan je i intenzitet i dužina stresne reakcije. Od veoma bitnog značaja je i struktura same ličnosti, koja nam ukazuje na to koliko je ona otporna na stresne reakcije . Osim urođenih karakteristika, bitno je da li osoba ima u svojoj svakodnevnici veštine/navike koje joj mogu pomoći u prevladavanju stresnih situacija. Veštine savladavanja svake vrste stresa se obično stiču tokom života i ono što je veoma važno, mogu se naučiti.
Mene su jos u srednjoj skoli pitali kako mogu gledati na sve tako pozitivno.I dan danas sam takav.Posle saobracajke kada sam ustao iz kome doktor mi je rekao sta mi se desilo i da je cudo da sam ostao ziv,pa mi ispricao da mi se izmedu ostalog slomila leva lopatica i da je to veoma retka povreda u svetu i da sam ja prvi takav slucaj u Srbiji,na sta sam se ja osmehnuo i rekao doktoru da sam i u ovome prvi,ne samo u benc pressu na svetu.
-
Odličan odgovor i još bolji stav. Mnogo je bitno truditi se da budeš najbolja verzija sebe, onda se to često odražava i u društvu.
-
Najvažnije je kako se nosimo sa svakodnevnim stresom. Miki je pokazao jedan izuzetno optiističan način i to je za svaku pohvalu. Kako ljudi kažu- ako ti život da limun, ti napravi limunadu.
-
Svako misli da ima veći problem u odnosu na druge, ali treba se malo osvrnuti oko sebe. Videćemo da postoje osobe sa mnogo većim problemima i zdravstvenim i uopšte životnim, pa se nose sa svakodnevnim stresom mnogo bolje, nego oni koji imaju mnogo manje probleme, ali ih doživljavaju kao kataklizmu.
-
Postoji nekoliko stavki koje bih navela kao bitne u savladavanju stresa:
1.Precizno definišite uzroke stresa, šta vi možete realno da promenite:
Možete li da promenite izazivače stresa?
Šta tačno možete i na koji način?
Možete li da smanjite intenzitet stresa?
Da li imate ideju kako to možete da uradite?
Imate li vremena i energije za promenu? (zapostavljanje ciljeva, menadžment vremena, promene u okolini i navikama, učenje tehnika samoregulacije...)
2.Balans u važnim životnim oblastima (porodica, posao, zdravlje, prijatelji)
3.Fizička aktivnost i zdravlje (relaksacija, meditacija, joga)
4.Ishrana i način života
-
Odličan odgovor i još bolji stav. Mnogo je bitno truditi se da budeš najbolja verzija sebe, onda se to često odražava i u društvu.
Hvala lepo!
-
Najvažnije je kako se nosimo sa svakodnevnim stresom. Miki je pokazao jedan izuzetno optiističan način i to je za svaku pohvalu. Kako ljudi kažu- ako ti život da limun, ti napravi limunadu.
To mi je jedna od najdrazih motoa koji cesto koristim. ;)
-
Svako misli da ima veći problem u odnosu na druge, ali treba se malo osvrnuti oko sebe. Videćemo da postoje osobe sa mnogo većim problemima i zdravstvenim i uopšte životnim, pa se nose sa svakodnevnim stresom mnogo bolje, nego oni koji imaju mnogo manje probleme, ali ih doživljavaju kao kataklizmu.
Sa tim meni nece biti lakse ako znam tvoje probleme recimo.Naravno ako mogu pomoci cu ti,ali nikako se necu takmiciti ko ima veci problem.To mi je nekako bljak...
-
Postoji nekoliko stavki koje bih navela kao bitne u savladavanju stresa:
1.Precizno definišite uzroke stresa, šta vi možete realno da promenite:
Možete li da promenite izazivače stresa?
Šta tačno možete i na koji način?
Možete li da smanjite intenzitet stresa?
Da li imate ideju kako to možete da uradite?
Imate li vremena i energije za promenu? (zapostavljanje ciljeva, menadžment vremena, promene u okolini i navikama, učenje tehnika samoregulacije...)
2.Balans u važnim životnim oblastima (porodica, posao, zdravlje, prijatelji)
3.Fizička aktivnost i zdravlje (relaksacija, meditacija, joga)
4.Ishrana i način života
Najvaznije je prvo da priznate samom sebi ili da pronadete da imate probleme,to je vec pola resenja.Posle naravno treba naci resenje za vas problem.Fizicka aktivnost meni dode kao terapija,posle se osecam kao drugi covek.Naravno na porodicu se uvek mogu da naslonim.
-
Upravo tako- svesnost problema, priznavanje, sagledavanje stvari i šta možemo uraditi povodom toga. Jednostavno da se čovek potrudi da bude objektivan, a opet da ispolji svoje emocije na najbolji način.
-
Svako misli da ima veći problem u odnosu na druge, ali treba se malo osvrnuti oko sebe. Videćemo da postoje osobe sa mnogo većim problemima i zdravstvenim i uopšte životnim, pa se nose sa svakodnevnim stresom mnogo bolje, nego oni koji imaju mnogo manje probleme, ali ih doživljavaju kao kataklizmu.
Sa tim meni nece biti lakse ako znam tvoje probleme recimo.Naravno ako mogu pomoci cu ti,ali nikako se necu takmiciti ko ima veci problem.To mi je nekako bljak...
Da,da. To stoji. Nego sam mislio da treba da znamo da imaju i drugi ljudi probleme i da se nose sa njima i rešavaju ih. Da treba u tom smislu da se ugledamo na njih i tako počnemo da se nosimo sa svojim problemima i da ih rešavamo.
-
Svako misli da ima veći problem u odnosu na druge, ali treba se malo osvrnuti oko sebe. Videćemo da postoje osobe sa mnogo većim problemima i zdravstvenim i uopšte životnim, pa se nose sa svakodnevnim stresom mnogo bolje, nego oni koji imaju mnogo manje probleme, ali ih doživljavaju kao kataklizmu.
Sa tim meni nece biti lakse ako znam tvoje probleme recimo.Naravno ako mogu pomoci cu ti,ali nikako se necu takmiciti ko ima veci problem.To mi je nekako bljak...
Da,da. To stoji. Nego sam mislio da treba da znamo da imaju i drugi ljudi probleme i da se nose sa njima i rešavaju ih. Da treba u tom smislu da se ugledamo na njih i tako počnemo da se nosimo sa svojim problemima i da ih rešavamo.
Aha,to je drugo,pa realno u Srbiji svako ima problem.Ko nema taj laze!!!!Salu na stranu poenta je u priznavanju i o poznavanju problema i voljom da se ista resi,jer bez toga dzabe ti sve.
-
Svako misli da ima veći problem u odnosu na druge, ali treba se malo osvrnuti oko sebe. Videćemo da postoje osobe sa mnogo većim problemima i zdravstvenim i uopšte životnim, pa se nose sa svakodnevnim stresom mnogo bolje, nego oni koji imaju mnogo manje probleme, ali ih doživljavaju kao kataklizmu.
Sa tim meni nece biti lakse ako znam tvoje probleme recimo.Naravno ako mogu pomoci cu ti,ali nikako se necu takmiciti ko ima veci problem.To mi je nekako bljak...
Da,da. To stoji. Nego sam mislio da treba da znamo da imaju i drugi ljudi probleme i da se nose sa njima i rešavaju ih. Da treba u tom smislu da se ugledamo na njih i tako počnemo da se nosimo sa svojim problemima i da ih rešavamo.
Aha,to je drugo,pa realno u Srbiji svako ima problem.Ko nema taj laze!!!!Salu na stranu poenta je u priznavanju i o poznavanju problema i voljom da se ista resi,jer bez toga dzabe ti sve.
Naravno. Slažem se. Prepoznavanje problema je prvi i najvažniji korak, kao i volja za njegovim rešavanjem.