Pansport Forum
Ostale teme => Off topic => zanimljivosti => Temu započeo: Beka_S Maj 06, 2009, 10:28:21 pre podne
-
Imam dosta prijatelja i rodjaka koji imaju klince i koji su u velikoj dilemi kada,kako i zasto da njihovi klinci krenu na neki od sportova.
Zelim od vas da cujem odgovore i misljenja na sledecih par pitanja:
1.U kom uzrastu poceti sa bilo kakvim sportskim aktivnostima kod dece?
2.Kako i na osnovu cega izabrati sport kojim ce se dete baviti?
3.Koji su po vama sportovi koji su osnova za pravilan psihicki i fizicki razvoj?
4.Da li ste pristalice aktiviranja dece vec sa 6-7 god u nekim timskim sportovima tipa fudbal?Ili ste vise za varijantu individualnog sporta tipa plivanje,gimnastika i atletika za decu i sl.?
Moje misljenje je da decu treba vrlo rano pokrenuti da budu aktivna,razvijaju svoje motoricke sposobnosti,samim tim i psihicke sposobnosti.Neosporna je cinjenica da je uticaj adekvatne fizicke aktivnosti prosto blagotvoran.U prilog tome ide i to sto se kod aktivne dece pravilnije razvijaju kosti,misici,odbrambeni sistem organizma,ali i formira se detetova licnost,dete se socijalizuje i stice zdravu radnu naviku i odgovornost
Pristalica sam toga da se dete od ranih godina kroz igru uvodi u svet sporta,naravno ne govorim o takmicarskim i napornim aktivnostima,vec o sportskim aktivnostima koje ce pomoci detetu da se kasnij lakse opredeli za pravi spor,timski ili individualni,koji ce njemu potpuno da odgovara...
Naravno nisam pristalica ni onih preambicioznih roditelja koji ce posto-poto forsirati i maltretirati dete sa raznim sportovima,i time samo dovesti do kontra efekta.Uloga roditelja u svemu tome naravno da je ogromna,i od saradnje roditelja zavisi i sve ostalo po ovom pitanju.
Ipak pored svih pozitivnih strana sporta,sportska aktivnost koja ne odgovara detetu moze ugroziti njegovo zdravlje,pravilan razvoj i sve ostalo,zato roditelji moraju pazljivo birati sport,slusati zelje deteta,ako treba promeniti i vise sportova u cilju trazenja odgovarajuceg...
Sport za malu decu pre svega treba da je igra i zabava.Samim tim vec i deca sa 2-3 godine mogu svoju aktivnost pokazati trcanjem po dvoristu i parku,koristenjem sprava u parku,igranjem u vodi...Vec sa 4-6 god. deca se mogu aktivirati u smislu voznje bicikle,plesa,plivanja,lagane gimnastike i atletike i sve to u smislu davanja dobre osnove,motoricke i psihicke, detetu za neke druge sportove,i za vreme kada ce igra prerasti u sport,rekreativni ili takmicarski,bitno je da ima svoj cilj koji ce dete teziti da postigne ubuduce sa zrelijom licnoscu...
Znam da madju forumasima ima i roditelja,koji su mozda i kompetentniji da pricaju o svemu ovome,ali naravno ocekujam i misljenja ljudi koji kao ni ja jos uvek nisu osetili te cari roditeljstva ;)
-
1) Сложио бих се са твојим речима - "Vec sa 4-6 god. deca se mogu aktivirati u smislu voznje plivanja i atletike i sve to u smislu davanja dobre osnove,motoricke i psihicke, detetu za neke druge sportove,i za vreme kada ce igra prerasti u sport,rekreativni ili takmicarski..." Наравно уз социјализацију и развијање "нормалниих" система вредности!
2) Нема ту неке претеране филозофије... прво се морају увидети дететова интересовања, јер ако се иде личним избором, дете може постати асоцијално и ко зна шта још (нажалост, стриц је то "успео" са својим сином!); када се "саберу" интересовање и таленат који дете поседује, пређеш на сужавање избора спортова! Наравно, код мушке деце се на првом месту увек нађе фудбал, што и није лоше јер је профитабилан, али и свестран!
3) Као што рекох - пливање и ателтика, а најбоље би био неки микс ( недеља атлетике, недеља пливања,...)
4) НИКАКО! Пре сам за индивидуални спорт у том добу, па након годину, две, три, да се пребаци на тимски спорт (уколико се уклопи неколико фактора).
-
slazem se sa kolegom
-
Preporuke po Dambou
UZRAST SPORTSKA AKTIVNOST
7-8 plivanje, sportska gimnastika, umetničko plivanje
8-9 umetničko klizanje
7-10 stoni tenis i tenis
9-10 skokovi u vodi, skijanje, skijaški skokovi
9-12 nordijske discipline (trčanje)
10-11 sportsko-ritmička gimnastika
10-12 brzo klizanje, fudbal, atletika, jedrenje, surfing
11-12 akrobatika, košarka, rukomet, odbojka, hokej, vaterpolo
12-13 rvanje, konjički sport
12-13 veslanje, streljaštvo, mačevanje
12-14 boks
13-14 biciklizam
14-15 dizanje tegova i body building
-
inače sam radila diplomski na temu uzroci, posledice, prevencija gojaznosti kod dece pa ako naĂ°em nešto interesantno za forum, stavljam :)
-
Beka, fantastican tekst :) Veliki sam pristalica da se deca od ranog uzrasta bave sportom.
Moji decaci imaju 10 i 8 godina. Pre tri godine po njihovoj zelji krenuli su na plivanje i posle 6 meseci vise nisu hteli da idu. Udovoljila sam njihovoj zelji jer nisam htela da ih prisiljavam na bilo sta i da na taj nacin napravim kontra efekat.
Pre godinu dana opet po njihovom izboru krenuli su na aikido i stvarno im lepo to ide. Svidja mi se sto na treningu pola sata rade vezbe koje su izuzetno dobre za njihov uzrast i za razvoj i drugih pola sata rade tehniku.
E sada posle godinu dana njima je i to dosadilo tjs. mom starijem klincu dok mladji hoce da ide uporedo i na aikido i na fudbal.
U velikoj sam nedoumici sta sada uraditi.
Da li ovom starijem udovolljiti i pustiti ga da batali aikido i da predje na drugi sport. Ne znam koliko oni u tom uzrastu uopšte znaju sta hoce. Znam da je njima uvek intererasantno ono sto je novo i posle odredjenog vremena i to dosadi. Da li ih pustiti da eksperimentisu ili insistrirati da se jedno duze vreme zadrze na jednom sportu?
Sto se tice mog mladjeg klinca da li je pametno da u tom uzrastu ide na dva sporta uporedo?
To su moje velike nedoumice. Znam da je sport jako koristan za njihov razvoj kako fizicki tako i psihicki i iz tog razloga ne zelim da napravim bilo sta sto ce biti kontraproduktivno tako da sam se jako obradovala kada sam videla danas ovu temu :)
-
1) Сложио бих се са твојим речима - "Vec sa 4-6 god. deca se mogu aktivirati u smislu voznje plivanja i atletike i sve to u smislu davanja dobre osnove,motoricke i psihicke, detetu za neke druge sportove,i za vreme kada ce igra prerasti u sport,rekreativni ili takmicarski..." Наравно уз социјализацију и развијање "нормалниих" система вредности!
2) Нема ту неке претеране филозофије... прво се морају увидети дететова интересовања, јер ако се иде личним избором, дете може постати асоцијално и ко зна шта још (нажалост, стриц је то "успео" са својим сином!); када се "саберу" интересовање и таленат који дете поседује, пређеш на сужавање избора спортова! Наравно, код мушке деце се на првом месту увек нађе фудбал, што и није лоше јер је профитабилан, али и свестран!
3) Као што рекох - пливање и ателтика, а најбоље би био неки микс ( недеља атлетике, недеља пливања,...)
4) НИКАКО! Пре сам за индивидуални спорт у том добу, па након годину, две, три, да се пребаци на тимски спорт (уколико се уклопи неколико фактора).
Ovo su u glavnom pitanja sa kojima se srecu roditelji te dece,ja imam svoj stav o tome,pa sam eto volela da cujem i druga misljenja.I eto drago mi je kad naidjem na istomisljenike,slazem se u svemu sa tobom
Evo prva ja sam sa nepunih 5god. vec naucila da plivam tako da sam definitivno za te neke varijante o kojima i ti pricas
Monika super je to ako nadjes nesto odgovarajuce za forum
-
Dhea je super odgovorio, plivanje svakako pod broj jedan, sa 4 godine komotno, moze samo doprineti pravilnom (psihofizickom!) razvoju... a recimo sa 6 skola atletike i slicno cisto da se animira jer bazen posle nekoliko godina ukoliko deca nemaju takmicarske ambicije zna da "smori"...
A samim tim je to sve super osnova da se krene ozbiljno sa triatlonom sa 15 godina :)
Biljana svakako da ne treba prisiljavati decu na neke sportove, mada ako su suvise neozbiljni neophodno je :) jer svako mora naci sebe i pronaci satisfakciju u sportu jer sve sto se na silu radi besmisleno je... Steta sto su prestali sa plivanjem, u tom dobu to je najbolja stvar koju mogu da rade, barem 3 puta nedeljno, ali kao sto kazem dok to sami ne shvate ne vredi... Takodje postoji mnogo faktora kao sto je drustvo, trener, treninzi i sl. tako da mozda je tu negde problem a ne striktno u njihovoj volji...
Sto se tice dva sporta ako su oni uklopljeni npr. jedan dan jedan sport, drugi dan drugi onda i to moze samo super biti, nikako lose...
-
Vidis Biljana kako mislimo i na vas roditelje sportiste.Drago mi je da sam pogodila temu
Svuda gde sam se sretala sa textovima na temu sporta za decu,i u komunikaciji sa ljudima,naisla sam na odgovor da jednostavno deca imaju potrebu da pronadju sebe u sportu pa samim tim i treba pustiti dete da promeni sport ako mu ne odgovara.Sad pitanje je koliko su oni sposobni da sami donesu odluke u tom uzrastu,ali eto mozda u saradnji sa trenerima i kompetentnijim ljudima napravis pravi izbor.A ja verujem da si aktivan ikorektan roditelj,narocito zato sto si i sama sportski tip.
Moje licno misljenje je da ako tvom starijem sinu ne odgovara aikido,nece se ni truditi oko tih treninga.Sto mozda u drugom sportu ne bi bio slucaj.
A za mladjeg sina ipak mislim da je previse da trenira dva zahtevna sporta uporedo u tom uzrastu...Ali opet to je samo moje misljenje
I iskreno sad sam se bas pozitivno iznenadila kad sam saznala da imas klince...Sve pohvale od mene
-
Hvala ti Beka :) Sve pohvale za ovu temu. Nadam se da ce se ovde javiti jos roditelja sa iskustvima sa svojim klincima.
To je i moje misljenje da deca imaju potrebu da istrazuju i da pronadju sebe u sportu. Moja najveca nedoumica je bas to koliko su oni sposobni da u tom uzrastu donesu odluku.
Apsolutno si u pravu,on se vec ne trudi mnogo oko tih treninga, bukvalno otalja to i jedva ceka praznike da ne mora da ide na taj trening :D
Poslusacu tvoj savet i pusticu ih da istrazuju.
E sada, sledeca nedoumica, posto stariji hoce kosarku a mladji fudbal da li je s obzirom na njihov uzrast (10 i 8 godina) jos rano za ova dva sporta?
Ognjene, i meni je zao sto su prestali sa plivanjem, ali bilo me je strah da ih prisiljavam i da napravim kontra efekat. Iako i sada nesto spominju opet plivanje, ali na prvom mestu im je kosarka i fudbal. I to je ono sto me najvise zbunjuje, sada opet zele plivanje a pre 3 godine im je to dosadilo. Decija psiha je cudo.
U svakom slucaju ja sam presrecna sto sam uspela kod njih da stvorim interesovanje za sport i sto je za njih sasvim normalno da se bave nekim sportom.
-
I najbitnije je da se deca upute na zdrave navike kao sto je sport.Samim tim ce se malo postici da se u buduce makar koliko-toliko sklone od ulice i mnogih poroka.
A iskrena da budem u danasnje vreme me izludjuje sto su deca svu tu igru,fizicke aktivnosti i sve te stvari bitne za njihov razvoj zamenili kompjuterom,igraonicama.I na taj nacin sticu neke nezdrav navike,kvare vid,drzanje,krivi kao kifle,providna deca potpuno anemicna,ne socijalizovana,nedrustvena i sve je vise takvih klinaca.
Zato budi srecna sto su sportski orjentisani
To sto zele na kosarku i fudbal je sasvim normalno.Deca jure te timske sportove zbog drustva i svega toga (cak sam i ja kao klinka pokusala sa fudbalom :D ).
Ja ih licno i ne volim bas u mladjim uzrastima, ali opet znam dosta klinaca koji su u tim sportovima i super im ide.Ali extra je ako pored toga npr zadrze i to plivanje koje bi im mozda pomoglo da zadrze tu motoriku,koordinaciju pokreta i sve ostalo cisto za buduce jer je vrlo lako moguce da ce za godinu-dve doci do novih promena sporta ::)
-
A iskrena da budem u danasnje vreme me izludjuje sto su deca svu tu igru,fizicke aktivnosti i sve te stvari bitne za njihov razvoj zamenili kompjuterom,igraonicama.I na taj nacin sticu neke nezdrav navike,kvare vid,drzanje,krivi kao kifle,providna deca potpuno anemicna,ne socijalizovana,nedrustvena i sve je vise takvih klinaca.
Zato budi srecna sto su sportski orjentisani
Toga sam se i ja uplasila kada su moji poceli vec sa 5, 6 godina da se zanimaju za kompjuter i igrice. Ali na svu srecu moj strah je bio suvisan. Vrlo brzo im je postala najinteresantnija igra sa drugarima, voznja bicikla, rolera, skejta, igre sa loptom ... Jeste da se vracaju kuci prljavi kao prasici, a razbijena kolena, laktovi to je postala normalna pojava ali u svakom slucaju bolje to nego sedenje za kompjuterom i televizorom po ceo dan.
Mislim da su tu najvise krivi roditelji kojima je mnogo lakse da daju detetu kompjuter ili da ukljuce DVD i mirni su umesto da obuku patike i napolje sa decom.
I pri tome nisu ni svesni da je to nesto najlepse izaci napolje i igrati se sa decom i sto je najvaznije time stvaramo kod dece zdrave navike za ceo zivot.
-
Bas tako...
A sto se tice prljanja i cepanja odece,razbijenih laktova...pa seti se nas u tom periodu.To je bilo detinjstvo,secam se raznih improvizacija za razne igre npr. hokej na zaledjenom potoku ;D ;D ;D pa pukne led...ma svega i svacega
Sami roditelji su zato tu da pravilno upute decu.A i najveci motiv deci da budu u sportu su sami roditelji koji se takodje bave sportom sto se dokazuje i tvojim primerom
-
Sto se tice socijalnog zaglupljivanja u zatvorenom i ne-bavljenja sportom 100% se slazem i 100% sam uveren da je problem u roditelima, nazalost...
A oni se sami onda opravdavaju da dece nece... Mislim da sam vec pisao jednom ovde o jednoj poznanici koja je isto operisala kuk kao i ja sa 4.5 godine i da njeni nisu hteli da je voze na bazen svaki dan jer nije iz NS-a kao sto ni ja nisam bio, a da danas jos uvek nazalost hoda po ordinacijama i nalazi se u raznim aparatima...
I sam sam ponekad zeleo da izostanem neki plivacki trening kada sam bio mali ali upornost mame je bila takva da sam bukvalno svaki dan plivao, i tek kasnije sam shvatio poptunu vaznost toga, dobro ovo je malo drugaciji slucaj jer sam poceo sa plivanjem u zdravstvene svrhe pa je mama i morala "da me tera" pomalo kada nisam bio voljan, ali kao sto rekoh, mislim da svaki roditelj treba da presrecan ako mu dete makar i samo par puta nedeljno posecuje bazen...
A ovih godina je guzva neverovatna na bazenu, potrebna su jos najamnje 2 NS-u, sad da li je to zbog populacije ili su roditelji shvatili vaznost vode u ranijim uzrastima neznam, ali je svakako za pohvalu videti more dece na bazenu...
-
Joj da, sada si me podsetila na detinjstvo, pa vecito sam bila sa razbijenim kolenima.
A na klizanju kada sam pala i tako udarila zadnjicu (taj donji deo kicme) da 7 dana nisam mogla ni da stojim ni da sedim od bolova i sve vreme sam trpela te bolove i nista nisam htela da kazem roditeljima inace bi usledila kazna-zabrana klizanja ;D
Ognjene, citala sam taj tvoj post jos ranije i to je stvarno tragicno sta lenjost roditelja moze da napravi od dece.
Nazalost mnogi se ravnaju po svom detinjstvu i ugledaju se na vaspitanje njihovih roditelja, a ona vremena i ova ne mogu da se porede. Mi nismo imali kompjutere i glupe crtane filmove po ceo dan, hteli ne hteli nama je jedina zanimacija bila raznorazne igre sa drustvom tako da smo bili mnogo vise fizicki aktivni.
Danasnju decu ako ne usmeravamo u tom pravcu eto zaglupljivanja u zatvorenom uz kompjuter i tv, nazalost.
-
Zasto sva deca sto treniraju gimnastiku izgledaju neuhranjeno, znam ih par i svi su preterano mrsavi?
-
Zasto sva deca sto treniraju gimnastiku izgledaju neuhranjeno, znam ih par i svi su preterano mrsavi?
Neznam bas... Verovatno "prirodna selekcija", kao sto su i na vaterpolu svi "debeli" a na kosarci visoki, jednostavno tako pocinju da trenrijau po svojim "predispozicijama"... Tu sport kao sport ima jako malog uticaja...
-
pozdrav svima !
novi sam clan foruma,a postala sam to upravo prekopavajuci net za odgovorima koje me muce.VRLO SAM SE OBRADOVA videci temu sport za decu, ali i razocarala svatajuci koliko malo - malo ljudi je uopste ucestvovalo u razgovorima a i da se odavno niko nije javio ni sa slicnom temom.Da li to znaci da roditelje ustvari i nije briga sta i na koji nacin im deca treniraju, ako su se vac opredelila za neki sport.Onda ja zaista spadam u grupu fanatika!
Imam ih dvoje-sina od 16 god koji je antitalenat za sport i uzto totalni lenjivac.Zapocinjao je sve i svasta,karate,odlasci u teretanu da popuni ono sto je za godinu dana izgubio rastuci u nebesa-pa odustao posle sestog odlaska,morao je zbog zdravstvenih razloga na plivanje-ali samo dok je mama taksirala i sedela u sauni.Cim je odgovornost presla na njega-planiranje sopstvenog vremena,smostalni odlasci na treninge itd,polako je to zamrlo.Da sad cete reci a gde sam tu ja kao roditelj? Na treninzima sa cerkom od 13 god,pratnja na domacim i inostranim takmicenjima,koja je vec dve godine reperzentativac u decijm fitnesu i zahteva puno radno vreme sa moje srtane, kad nije u skoli.Ona je FANATIK za sport, za to je rodjena,sport jede i dise.A gde je tata? Voli sto mu je dete super talanat,ali niti pomaza niti odmaze! Mozete li da zmislite muskarca koji ne voli fudbal....kosarku....bilo koji sport.....?Taj je!
Znaci dva deteta od istih roditelja,isto vaspitanje a totlno razliciti!
Sta bih postigla da sam sinu nametnula neki sport koji mu evidentno nedostaje,ali kad ga to ne zanima, a nasuprot njemu cerku moram da sputavam i kontrolisem u njenim silnim aktivnostima.I gde smo mi kao roditelji, pedagozi, treneri.....u celoj prici o sporu za decu?
Mozda ovo i nije prava tema ovog posta ali me je izazavala na komentar?!
sport mama
-
Mislim da se kod dece gradi ljubav za sportom od malih nogu kada oni upijaju i prihvataju sve. Sa 16 godina tesko da se nesto moze uraditi.
A nacin da deca zavole sport i prihvate to kao sastavni deo zivota su upravo roditelji koji se bave sportom. Dzabe prica ako dete ceo svoj zivot gleda svoje roditelje koji su totalno neaktivni sto se tice sporta.
Ovo ne vazi samo sa sport vec za celokupno vaspitanje dece. Deca su ogledalo svojih roditelja i nesvesno kopiraju svoje roditelje.
-
Cudi me da niko ovde nije spomenuo karate i slicne borilacke vestine koje su jako, jako dobre za decu! Ja sam krenuo sa sportom (karate-om) sa svojih 5 god. i trenirao sam 7-8 godina... Doduse, ja sam tada bas bio klinac i nisam shvatao znacaj, ali me je zato taj sport tako lepo oblikovao, da zam zahvalan roditeljima do nebesa sto su me upisali kao klinca... Dok sam trenirao, bio sam toliko razgiban i elastican da sam mogao iz stojeceg stava da padnem na zemlju u spagu sa lakocom... Cini mi se da je bolje da se deca sto ranije usmere ka nekom sportu, da se na vreme odvuku od ulice i gubljenja vremena...
-
Kako nije spominjano? Moja deca idu na aikido i u pravu si, stvarno ih taj sport lepo oblikuje.
-
Da,te varijante borilackih sportova su takodje jako pogodne za klince...
A sto Biljana rece prisustvo i akivnost roditelja su jako bitni u sportu kod dece,ali nisam ni za preterivanje. U danasnje vreme vidim neke svoje prijatelje koji su sada roditelji i moraju decu da dovoze,odvoze,podsecaju decu na trening i samo sto jos ne pocnu da treniraju umesto njih...To smatram velikom greskom,jer dete i krece da se bavi tim sportom bas da bi razvijalo tu neku svest o sticanju obaveze,odgovornosti i slicno...Bas ono o cemu je pricala "sport mama"...danasnja deca su totalno lenja i navikla da im sve bude servirano na tanjiru...Naravno ovde ne pricam o klincima od 5-6god.
Secam se kad sam ja krenula sa sportom kao klinka...roditelji su me samo odveli,i pratili moj rad,komunicirali sa trenerima a sve ostalo:odlasci,dolasci,raspored treninga,pakovanje opreme i td. je bilo na meni,oni su samo tu da me iskontrolisu ako nesto eventualno zaboravim
-
Kao sto kazete, danasnja deca zive u totalnom izokrenutom svetu i razmisljaju da sport glupost jer "zasto bi se ja za dzabe mucio"!? Narvno vecina je takva, ne svi...
Mislim da je u tom slucaju neophodna podrska, odnosno bolje receno "teror" :) roditelja, jer ako se dete pusti samo to znaci nista od sporta... zato, barem ja smatram da se mora terati na treninge dok god ne stekne radne navike... jer pre sve ONO NAJBITNIJE je sticanje odgovornosti, jer ce kasnije u zivotu toliko to sve znaciti da je to neverovatno, ne samo da ce fizicki biti pripremljenija nego ce psihicki mnogo razviti i to ce pomoci na svim poljima, skoli npr iako ne izgleda tako... Opste je poznato da se dobri i savesni sportsti bolje snalaze na svim poljima od dece koja ceo zivot ne rade nista :)
Stoga ako je vec dete odpocetka lenjo i nezainteresovano, moj misljenje je da roditelji moraju da vrse uticaj na bilo koji nacin... suvise je veliki ulog
-
Kazem,treba da su u toku,ali i ne da razmisljaju i trenraju umeso klinaca,to ne vodi nicemu...Kazem ti ja sam tako trenirala,i naravno bilo je dana kada bih ja vise volela da se jurim sa drustvom oko zgrade,da preskocim trening,ali cik da smem da propustim trening.Cini mi se lakse bi me ostavili roditelji da ne odem u skolu nego na trening :D ,a sve ostalo je moja briga...I da naglasim meni roditelji cak i nisu sportisti (ako zanemarimo to da mi je tata sad sportski ribolovac :) )
TReba uvek naci balans sa decom,jer roditelji koliko mogu da pomognu veruj mogu i da odmognu.Tolika njihova posesivnost zna da "onesposobi" decu da sutra dan udju u taj svet sporta gde je mozda i najbitniji faktor ta psihicka spremnost za profesionalizam i sav teret koji nosi sport
-
Naravno, treba biti pametan u svemu tome... moja baba je mojoj mami uvek branila (ipak su to bile 70, 80 e :)) da se bavi sportom, t.j. nije odobravala, stoga je moja mama shvatila znacaj tako da me je uvek podrzavala, cak stavise i bila uvek tu da "potera" (doduse ja sam iz zdravestvenih razloga morao da terniram) ali znam da se to samo pozitivno odrazilo...
A ne moze mi niko reci da je pono max sat vremena ukupnog treninga, barem 3 puta nedeljno... ostane jos more vremena za jurenje oko zgrade, tako da to nije izgovor nikakav :) a takodje skola, zabaviste i slicno, to je samo par casova, tako da ima se vremena na pretek za sve, stoga sport mora naci svoj termin ;)
-
Nisam za "teror" ni u kom slucaju jer smatram da to moze samo da stvori kontraefekat. Svako dete je individua za sebe i zahteva drugaciji pristup tako da neki opsti model u svemu tome ne postoji.
Moje iskustvo je da deci odmalena pricam o svemu lepom korisnom i pozitivnom sto bavljenje sportom donosi kao sto im pricam i o svemu ruznom sto donosi ulica, droga, alkohol, lose drustvo itd. Isto tako odmalena ne drzim moju decu u kuci uz televizor, crtane filmove, kompjuter i ostale stvari koje zaglupljuju i navikavaju dete na fizicku neaktivnost po ceo dan. Umesto toga ja sam veci deo dana provodila sa decom napolju u igri sa loptom, bicikl, roleri, skejt itd. u zavisnosti od njihovih godina kada su spremni za sta.
Danas sa njihovih 10 i 8 godina oni imaju usadjenu ljubav za sportom i za njih je to sastavni deo zivota, nesto sto se podrazumeva, a ne obaveza. Njima ni u jednom momentu ne pada na pamet da se ne bave nikakvim sportom, jedino sto imaju zelju da se oprobavaju u razlicitim vrstama sporta. Cak stavise imaju zelju da treniraju dva sporta u isto vreme sto je skroz van mog uticaja jer ja cak ni ne znam koliko je to dobro za njihov uzrast.
-
Nikako teror, ne kazem, ali "vaspitne mere" su neophodne, isto kao i kod npr ponasanja u ranoj mladosti, jednostavno nekada se i mora biti malo grublji... sve je u to za njihovo dobro, shvatice kada tada... naravno ako dete nije bas probisvet i extra problematicno :D
Eto tvoj primer je super Biljana, ali nisu sva deca od malena zainteresovana, tako da prema takvima nema popustanja, zamisli da nisu hteli nista da rade, sta bi onda, ako nece milom moraju "silom" :)
da dete u uzrastu ne radi bukvalno nista, to ne mogu da pojmim niti odobravam ma koliko se dete protivilo bilo kakvoj fizickoj aktivnosti, zato i isticem da ukoliko je potrebno, jednostavno se mora naterati... nisam bas mislio na opsesivnu bolest roditelja za nekim uspehom, jer ima i toga dosta nazalost kod nas...
-
Nisam za "teror" ni u kom slucaju jer smatram da to moze samo da stvori kontraefekat. Svako dete je individua za sebe i zahteva drugaciji pristup tako da neki opsti model u svemu tome ne postoji.
Moje iskustvo je da deci odmalena pricam o svemu lepom korisnom i pozitivnom sto bavljenje sportom donosi kao sto im pricam i o svemu ruznom sto donosi ulica, droga, alkohol, lose drustvo itd. Isto tako odmalena ne drzim moju decu u kuci uz televizor, crtane filmove, kompjuter i ostale stvari koje zaglupljuju i navikavaju dete na fizicku neaktivnost po ceo dan. Umesto toga ja sam veci deo dana provodila sa decom napolju u igri sa loptom, bicikl, roleri, skejt itd. u zavisnosti od njihovih godina kada su spremni za sta.
Danas sa njihovih 10 i 8 godina oni imaju usadjenu ljubav za sportom i za njih je to sastavni deo zivota, nesto sto se podrazumeva, a ne obaveza. Njima ni u jednom momentu ne pada na pamet da se ne bave nikakvim sportom, jedino sto imaju zelju da se oprobavaju u razlicitim vrstama sporta. Cak stavise imaju zelju da treniraju dva sporta u isto vreme sto je skroz van mog uticaja jer ja cak ni ne znam koliko je to dobro za njihov uzrast.
Cist primer kako treba odraditi taj posao...pohvale jos jednom od mene
-
Hvala Beka :)
Ognjene, mislim da se ne radi o tome da li je dete odmalena zainteresovano ili nije. Ne postoji malo dete koje je fizicki neaktivno, pa oni su puni energije a roditelji su ti koji tu energiju usmeravaju i podsticu ili je guse sto je cest slucaj. Usled lenjosti, neorganizovanosti, nedostatka slobodnog vremena roditeljima je lakse da puste dete da gleda po ceo dan televizor ili da cacka po kompjuteru i dete je mirno a roditeljima super. Kada mi neka mama kaze kako je njeno dete sa 5 , 6 godina genije za kompjuter i kako ceo dan sedi za kompjuterom, najezim ze od toga. Na taj nacin roditelji od malena navikavaju dete na fizicku neaktivnost i posle terati takvo dete da se bavi sportom, to je apsurdno.
-
u pocetku gimnastika i atletika makar par meseci , a posle neki sport koji vole
-
Zabranila bih deci do nekog uzrasta i upotrebu kompjutera i mobilnih telefona i svega,tj dovela do nekih granica normale...
Mene je odusevila drugarica koja ima cerkicu od 4 god. i dobila je od svog oca iz CH neke elektronske zezalice tipa deciji racunar i slicno,a ona je sve to odlozila za kasnije i trazila od caleta neke druge zezalice tipa malu trambolinu,bazencice i sve te igrackice u dvoristu kao da je u parkicu.A i stalno je vodi da gleda svog tatu dok igra tenis ili fudbal na turniru,ja je odvedem do teretane da se juri sa onom velikom loptom :)...Sami tim i ono dete samo trazi sport i neku fizicku aktivnost...I sva je sto bi se reklo kao puckica,zdravo i veselo dete,hvala Bogu
A sa druge strane,druga drugarica ima sincica samo mesec dana mladjeg od te devojcice i drugarica mi se stalno hvali kako sam ukljucuje igricu na kompu,naravno svoj mali DVD i slicno...ali mi je skoro dosla skoro zabrinuta jer shvata da njen sin ne ume da baci lopticu,ma ni da je drzi,dok su se druga deca igrala loptom...sada pokusava da ga nekako fizicki aktivira ali joj tesko ide,jednostavno vise voli da sedi za kompjuterom...I njemu uvek nesto fali,bled,anemican,osetljiv...
Svi kazu da je u tim godinama jos uvek rano,ali verujte da dete tad najvise stice svest o svemu tome...uostalom dete se gradi i razvija kao licnost do svoje 7 godine a posle se samo usavrsava,kakvu osnovu dobije tada to mu je za uvek
-
her beka :D
-
Svi kazu da je u tim godinama jos uvek rano,ali verujte da dete tad najvise stice svest o svemu tome...uostalom dete se gradi i razvija kao licnost do svoje 7 godine a posle se samo usavrsava,kakvu osnovu dobije tada to mu je za uvek
U potpunosti se slazem sa ovim. Do 7 godine dete je "meko kao pamuk", upija sve i to je pravi period kada lako mozemo da uticemo na njihovo formiranje, posle je tesko ispravljati nacinjene greske.
-
Sve je u psihi deteta... ;)
-
Psihu deteta u velikoj meri formira psiha roditelja i cele okoline... ;)
-
Psihu deteta u velikoj meri formira psiha roditelja i cele okoline... ;)
slazem se ;)
-
Dobar vam dan ljudi, vidim tema je opet aktuelna.Nisam mogla ranije da se ukljucim-lozinka me je zezala.
Vremena su drugacija u odnosu na nasu mladost (a to bas i ne bese tako davno), i bice jos gora.Deca nam imaju totalno drugacije ,, postavljene ,, mozgove-drugacije misle i funkcionisu nego mi.Slazem se da je uticaj roditelj bitan faktor, isto tako i okruzenje ali je najvise do same dece.
Vec sam rekla da ja imam totalne suprotnosti kada su deca u pitanju.Ja sam potekla iz sportske familije,oboje su od malena navikavani na fizicke aktivnosti, dok ja sin svastario, cerka se opredelila u startu i sada samo nadodaje srodne sportske i plesne grane.
On sada vezba kod kuce na spravi- nema pojma kako se zove-radi popunjavanja misicne mase, jer je izrastao za godinu preko 10cm i izgleda kao bobi stapic.Dok je mama insistirala da se rade vezbe i odlazila u teretanu sa njima(termin je tek od 22h uvece-sramota je da jednog 16-godisnjaka prati mama,ali isla je i cera pa sam izigravala taksistu i gardedamu)
od uplacenih 20termina, gospodin je odradio svega 7-8 i odustao. E sad je cura verovetno stavila neku primedbu, pa vezabamo, vezbamo.......ALI BAR NESTO RADI.
Znaci njegov mozak ne reaguje na roditeljsku brigu o njegovom zrdravlju i metalnom i fizickom nego,kako i kada njemu to odgovara.A takva je vecina danasnje dece.
Ona pak nije vecina-ona je fanatik.Njoj trebaju ogranicenja,kontrola da ne pretera kad je u uzlaznoj fazi a podsticati kad je u minusu.Umirivati kad je besna zbog toga sto nesto ne moze da uradi,ili obrnuto bodriti kad kaze ne mogu,ne znam i necu.
DA sumiram-treba da poznajemo nasu decu da bi znali kako sa njima.a mi sve manje i manje vremena posvecujemo takvom odnosu.Ne zato sto nemamo vremana od jurnjave za novcima,ves zato sto MISLIMO da nemamo vremana.
Zato sto je od njih sve dr bitnije.Mene okolina gleda kao ekcentrika, milion puta sam imala okrsaj unutar svoje familije
kada su prigovarali i trebale su godine da me ostave na miru i da shvate da je sport u danasnje vreme spas za decu na mnogim poljima.Ne treba preterivati naravno, ali ja bar znam da su mi deca zadovoljna, zdrava i znam gde su i sa kime!
-
Da, okruzenje i drustvo tu igra najveci faktor... najveci problem kod dece je da shvate da to sto rade, rade za sebe, ne bitno koji je sport u pitanju i nebitno sa kojom ozbiljnoscu se trenira...
Najvaznije po meni je u pocetku utuviti im u glavu da je sve to igra, i da bez prave ljubavi prema sporta nema istrajnosti... zbog toga postoje mnoge disproporcije medju zemljama u uspesnosti npr juniora i seniora u sportu... mislim i kod nas veliki problem! ali to vec prelazi u drugu temu...
I sto se gimnastike tice, svakako super sport, ali suvise opasan... pogotovo u ovim nasim propalim halama i spravama sa pitanje kakvim trenerima... tu je dovoljna jedna greska koja moze skupo kostati... i dalje ostajem da prvi dodir treba da je sa vodom, t.j. plivanje :)
-
Ogi,ja se slazem takodje da je plivanje jedan od najboljih sportova,i za decu,i za odrasle... :)
prvo,plivanjem se aktiviraju svi misici u telu,a kao drugo,mogu bez posledica po zglobove da uzivaju u njemu i osobe sa osetljivijim zglobovima,viskom kg i slicno) ,a da dodam i da je mogucnost povrede gotovo nemoguca... :)
doduse,za ovo poslednje,ne vazi ako ste na bazenu gde ste okruzeni ludacima,kao sto se mojoj drugarici desilo prosle godine da joj je lik skocio na glavu bukvalno...
-
To svakako... ali takodje treba poceti npr sa atletikom nakon odredjenog perioda plivanja jer bas zglobovi, hrskavica, pokosnice postaju jako slabe... to je najveci problem npr kod triatlonaca koji su presli sa plivanja na triatlon (mene npr :))... potrebno je jako puno vremena da se sve veze ojacaju jer su navikle na "neznost" u bazenu... tako da treba malo sporta i "na suvom" upravo iz ovog razloga...
-
To svakako... ali takodje treba poceti npr sa atletikom nakon odredjenog perioda plivanja jer bas zglobovi, hrskavica, pokosnice postaju jako slabe... to je najveci problem npr kod triatlonaca koji su presli sa plivanja na triatlon (mene npr :))... potrebno je jako puno vremena da se sve veze ojacaju jer su navikle na "neznost" u bazenu... tako da treba malo sporta i "na suvom" upravo iz ovog razloga...
.pa u pravu si...mada opet,to je bitno za profi sportiste,za rekreativce i nije toliko...
ja leti idem samo na bazen,znaci,samo plivanje, teretana i trcanje ne...i nisam primetila tada da imam nesto labavije zglobove... mada,verovatno je to zato sto je u pitanju period od 2,5-3 meseca...inace,plivanje tako opusta,da to nije normalno...ja ga obozavam....jedino sto ne volim je kada mi udje voda u nos.. :P :D jao kako je to odvratan osecaj,imas osecaj da ces da se udavis istog trena...
-
Bitno je bas za rekreativce ako dugo vremena samo bazen posecuju...
Ne mozes primetiti od nekoliko odlazaka, nego nekoliko god. :), a ima dosta ljudi koji cesto dolaze u rekreativne grupe i plivaju svakodnevno po sat vremena sto nikako nije bezazleno...
A posto pricamo o deci, tu je jos veci akcenat jer sto pre treba ojacati napomenute stvari...
-
Slazem se i smatram da kod dece pored nekog drugog sporta obavezno treba biti zastupljeno plivanje zarad boljeg i pravilnijeg razvoja tela,koordinacije pokreta,i uopste na taj nacin je deci u glavnom zanimljivije da se aktiviraju u vodi...
Cini mi se da je kljuc svega da se kod dece u ranom dobu kroz igru stice i gradi svest o sportu,a kasnije ce se oni vec sami truditi da jure rezultate,jer ce to biti u njihovoj glavi sasvim normalno
-
Cini mi se da je kljuc svega da se kod dece u ranom dobu kroz igru stice i gradi svest o sportu,a kasnije ce se oni vec sami truditi da jure rezultate,jer ce to biti u njihovoj glavi sasvim normalno
Beka, u potpunosti se slazem sa tobom, to je ono sto je najvaznije i kljuc svega.
Ognjene od velike mi je koristi to sto si rekao za plivanje jer to nisam znala. Moje starije dete se opredelilo za plivanje ali na svu srecu pored toga hoce uporedo da trenira i tenis dok ce mladji ostati veran aikidu ali uporedo sa tim hoce da trenira i fudbal. Ne znam koliko je to dobro za njih da treniraju dva sporta uporedo ali to je njihova zelja.
Pretpostavljam da je to njihova radoznalost i nestrpljivost da se oprobaju u sto vise sportova i da ce se brzo opredeliti samo za jedan sport.