Hvala Beka 
Ognjene, mislim da se ne radi o tome da li je dete odmalena zainteresovano ili nije. Ne postoji malo dete koje je fizicki neaktivno, pa oni su puni energije a roditelji su ti koji tu energiju usmeravaju i podsticu ili je guse sto je cest slucaj. Usled lenjosti, neorganizovanosti, nedostatka slobodnog vremena roditeljima je lakse da puste dete da gleda po ceo dan televizor ili da cacka po kompjuteru i dete je mirno a roditeljima super. Kada mi neka mama kaze kako je njeno dete sa 5 , 6 godina genije za kompjuter i kako ceo dan sedi za kompjuterom, najezim ze od toga. Na taj nacin roditelji od malena navikavaju dete na fizicku neaktivnost i posle terati takvo dete da se bavi sportom, to je apsurdno.

Nisam za "teror" ni u kom slucaju jer smatram da to moze samo da stvori kontraefekat. Svako dete je individua za sebe i zahteva drugaciji pristup tako da neki opsti model u svemu tome ne postoji.
Moje iskustvo je da deci odmalena pricam o svemu lepom korisnom i pozitivnom sto bavljenje sportom donosi kao sto im pricam i o svemu ruznom sto donosi ulica, droga, alkohol, lose drustvo itd. Isto tako odmalena ne drzim moju decu u kuci uz televizor, crtane filmove, kompjuter i ostale stvari koje zaglupljuju i navikavaju dete na fizicku neaktivnost po ceo dan. Umesto toga ja sam veci deo dana provodila sa decom napolju u igri sa loptom, bicikl, roleri, skejt itd. u zavisnosti od njihovih godina kada su spremni za sta.
Danas sa njihovih 10 i 8 godina oni imaju usadjenu ljubav za sportom i za njih je to sastavni deo zivota, nesto sto se podrazumeva, a ne obaveza. Njima ni u jednom momentu ne pada na pamet da se ne bave nikakvim sportom, jedino sto imaju zelju da se oprobavaju u razlicitim vrstama sporta. Cak stavise imaju zelju da treniraju dva sporta u isto vreme sto je skroz van mog uticaja jer ja cak ni ne znam koliko je to dobro za njihov uzrast.

Cist primer kako treba odraditi taj posao...pohvale jos jednom od mene

Nikako teror, ne kazem, ali "vaspitne mere" su neophodne, isto kao i kod npr ponasanja u ranoj mladosti, jednostavno nekada se i mora biti malo grublji... sve je u to za njihovo dobro, shvatice kada tada... naravno ako dete nije bas probisvet i extra problematicno 

Eto tvoj primer je super Biljana, ali nisu sva deca od malena zainteresovana, tako da prema takvima nema popustanja, zamisli da nisu hteli nista da rade, sta bi onda, ako nece milom moraju "silom"
da dete u uzrastu ne radi bukvalno nista, to ne mogu da pojmim niti odobravam ma koliko se dete protivilo bilo kakvoj fizickoj aktivnosti, zato i isticem da ukoliko je potrebno, jednostavno se mora naterati... nisam bas mislio na opsesivnu bolest roditelja za nekim uspehom, jer ima i toga dosta nazalost kod nas...

Nisam za "teror" ni u kom slucaju jer smatram da to moze samo da stvori kontraefekat. Svako dete je individua za sebe i zahteva drugaciji pristup tako da neki opsti model u svemu tome ne postoji.
Moje iskustvo je da deci odmalena pricam o svemu lepom korisnom i pozitivnom sto bavljenje sportom donosi kao sto im pricam i o svemu ruznom sto donosi ulica, droga, alkohol, lose drustvo itd. Isto tako odmalena ne drzim moju decu u kuci uz televizor, crtane filmove, kompjuter i ostale stvari koje zaglupljuju i navikavaju dete na fizicku neaktivnost po ceo dan. Umesto toga ja sam veci deo dana provodila sa decom napolju u igri sa loptom, bicikl, roleri, skejt itd. u zavisnosti od njihovih godina kada su spremni za sta.
Danas sa njihovih 10 i 8 godina oni imaju usadjenu ljubav za sportom i za njih je to sastavni deo zivota, nesto sto se podrazumeva, a ne obaveza. Njima ni u jednom momentu ne pada na pamet da se ne bave nikakvim sportom, jedino sto imaju zelju da se oprobavaju u razlicitim vrstama sporta. Cak stavise imaju zelju da treniraju dva sporta u isto vreme sto je skroz van mog uticaja jer ja cak ni ne znam koliko je to dobro za njihov uzrast.

Naravno, treba biti pametan u svemu tome... moja baba je mojoj mami uvek branila (ipak su to bile 70, 80 e ) da se bavi sportom, t.j. nije odobravala, stoga je moja mama shvatila znacaj tako da me je uvek podrzavala, cak stavise i bila uvek tu da "potera" (doduse ja sam iz zdravestvenih razloga morao da terniram) ali znam da se to samo pozitivno odrazilo...

A ne moze mi niko reci da je pono max sat vremena ukupnog treninga, barem 3 puta nedeljno... ostane jos more vremena za jurenje oko zgrade, tako da to nije izgovor nikakav a takodje skola, zabaviste i slicno, to je samo par casova, tako da ima se vremena na pretek za sve, stoga sport mora naci svoj termin 

Kazem,treba da su u toku,ali i ne da razmisljaju i trenraju umeso klinaca,to ne vodi nicemu...Kazem ti ja sam tako trenirala,i naravno bilo je dana kada bih ja vise volela da se jurim sa drustvom oko zgrade,da preskocim trening,ali cik da smem da propustim trening.Cini mi se lakse bi me ostavili roditelji da ne odem u skolu nego na trening ,a sve ostalo je moja briga...I da naglasim meni roditelji cak i nisu sportisti (ako zanemarimo to da mi je tata sad sportski ribolovac )

TReba uvek naci balans sa decom,jer roditelji koliko mogu da pomognu veruj mogu i da odmognu.Tolika njihova posesivnost zna da "onesposobi" decu da sutra dan udju u taj svet sporta gde je mozda i najbitniji faktor ta psihicka spremnost za profesionalizam i sav teret koji nosi sport

Kao sto kazete, danasnja deca zive u totalnom izokrenutom svetu i razmisljaju da sport glupost jer "zasto bi se ja za dzabe mucio"!? Narvno vecina je takva, ne svi...

Mislim da je u tom slucaju neophodna podrska, odnosno bolje receno "teror" roditelja, jer ako se dete pusti samo to znaci nista od sporta... zato, barem ja smatram da se mora terati na treninge dok god ne stekne radne navike... jer pre sve ONO NAJBITNIJE je sticanje odgovornosti, jer ce kasnije u zivotu toliko to sve znaciti da je to neverovatno, ne samo da ce fizicki biti pripremljenija nego ce psihicki mnogo razviti i to ce pomoci na svim poljima, skoli npr iako ne izgleda tako... Opste je poznato da se dobri i savesni sportsti bolje snalaze na svim poljima od dece koja ceo zivot ne rade nista

Stoga ako je vec dete odpocetka lenjo i nezainteresovano, moj misljenje je da roditelji moraju da vrse uticaj na bilo koji nacin... suvise je veliki ulog

Da,te varijante borilackih sportova su takodje jako pogodne za klince...

A sto Biljana rece prisustvo i akivnost roditelja su jako bitni u sportu kod dece,ali nisam ni za preterivanje. U danasnje vreme vidim neke svoje prijatelje koji su sada roditelji i moraju decu da dovoze,odvoze,podsecaju decu na trening i samo sto jos ne pocnu da treniraju umesto njih...To smatram velikom greskom,jer dete i krece da se bavi tim sportom bas da bi razvijalo tu neku svest o sticanju obaveze,odgovornosti i slicno...Bas ono o cemu je pricala "sport mama"...danasnja deca su totalno lenja i navikla da im sve bude servirano na tanjiru...Naravno ovde ne pricam o klincima od 5-6god.

Secam se kad sam ja krenula sa sportom kao klinka...roditelji su me samo odveli,i pratili moj rad,komunicirali sa trenerima a sve ostalo:odlasci,dolasci,raspored treninga,pakovanje opreme i td. je bilo na meni,oni su samo tu da me iskontrolisu ako nesto eventualno zaboravim

Kako nije spominjano? Moja deca idu na aikido i u pravu si, stvarno ih taj sport lepo oblikuje.

Cudi me da niko ovde nije spomenuo karate i slicne borilacke vestine koje su jako, jako dobre za decu! Ja sam krenuo sa sportom (karate-om) sa svojih 5 god. i trenirao sam 7-8 godina... Doduse, ja sam tada bas bio klinac i nisam shvatao znacaj, ali me je zato taj sport tako lepo oblikovao, da zam zahvalan roditeljima do nebesa sto su me upisali kao klinca... Dok sam trenirao, bio sam toliko razgiban i elastican da sam mogao iz stojeceg stava da padnem na zemlju u spagu sa lakocom... Cini mi se da je bolje da se deca sto ranije usmere ka nekom sportu, da se na vreme odvuku od ulice i gubljenja vremena...

Mislim da se kod dece gradi ljubav za sportom od malih nogu kada oni upijaju i prihvataju sve. Sa 16 godina tesko da se nesto moze uraditi.
A nacin da deca zavole sport i prihvate to kao sastavni deo zivota su upravo roditelji koji se bave sportom. Dzabe prica ako dete ceo svoj zivot gleda svoje roditelje koji su totalno neaktivni sto se tice sporta.
Ovo ne vazi samo sa sport vec za celokupno vaspitanje dece. Deca su ogledalo svojih roditelja i nesvesno kopiraju svoje roditelje.

pozdrav svima !
novi sam clan foruma,a postala sam to upravo prekopavajuci net za odgovorima koje me muce.VRLO SAM SE OBRADOVA videci temu sport za decu, ali i razocarala svatajuci koliko malo - malo ljudi je uopste ucestvovalo u razgovorima a i da se odavno niko nije javio ni sa slicnom temom.Da li to znaci da roditelje ustvari i nije briga sta i na koji nacin im deca treniraju, ako su se vac opredelila za neki sport.Onda ja zaista spadam u grupu fanatika!
Imam ih dvoje-sina od 16 god koji je antitalenat za sport i uzto totalni lenjivac.Zapocinjao je sve i svasta,karate,odlasci u teretanu da popuni ono sto je za godinu dana izgubio rastuci u nebesa-pa odustao posle sestog odlaska,morao je zbog zdravstvenih razloga na plivanje-ali samo dok je mama taksirala i sedela u sauni.Cim je odgovornost presla na njega-planiranje sopstvenog vremena,smostalni odlasci na treninge itd,polako je to zamrlo.Da sad cete reci a gde sam tu ja kao roditelj? Na treninzima sa cerkom od 13 god,pratnja na domacim i inostranim takmicenjima,koja je vec dve godine reperzentativac u decijm fitnesu i zahteva puno radno vreme sa moje srtane, kad nije u skoli.Ona je FANATIK za sport, za to je rodjena,sport jede i dise.A gde je tata? Voli sto mu je dete super talanat,ali niti pomaza niti odmaze! Mozete li da zmislite muskarca koji ne voli fudbal....kosarku....bilo koji sport.....?Taj je!
Znaci dva deteta od istih roditelja,isto vaspitanje a totlno razliciti! 
Sta bih postigla da sam sinu nametnula  neki sport koji mu evidentno nedostaje,ali kad ga to ne zanima, a nasuprot njemu cerku moram da sputavam i kontrolisem u njenim silnim aktivnostima.I gde smo mi kao roditelji, pedagozi, treneri.....u celoj prici o sporu za decu?
Mozda ovo i nije prava tema ovog posta ali me je izazavala na komentar?!
sport mama                 

Zasto sva deca sto treniraju gimnastiku izgledaju neuhranjeno, znam ih par i svi su preterano mrsavi?

Neznam bas... Verovatno "prirodna selekcija", kao sto su i na vaterpolu svi "debeli" a na kosarci visoki, jednostavno tako pocinju da trenrijau po svojim "predispozicijama"... Tu sport kao sport ima jako malog uticaja...

Zasto sva deca sto treniraju gimnastiku izgledaju neuhranjeno, znam ih par i svi su preterano mrsavi?

Joj da, sada si me podsetila na detinjstvo, pa vecito sam bila sa razbijenim kolenima.
A na klizanju kada sam pala i tako udarila zadnjicu (taj donji deo kicme) da 7 dana nisam mogla ni da stojim ni da sedim od bolova i sve vreme sam trpela te bolove i nista nisam htela da kazem roditeljima inace bi usledila kazna-zabrana klizanja 

Ognjene, citala sam taj tvoj post jos ranije i to je stvarno tragicno sta lenjost roditelja moze da napravi od dece.
Nazalost mnogi se ravnaju po svom detinjstvu i ugledaju se na vaspitanje njihovih roditelja, a ona vremena i ova ne mogu da se porede. Mi nismo imali kompjutere i glupe crtane filmove po ceo dan, hteli ne hteli nama je jedina zanimacija bila raznorazne igre sa drustvom tako da smo bili mnogo vise fizicki aktivni.
Danasnju decu ako ne usmeravamo u tom pravcu eto zaglupljivanja u zatvorenom uz kompjuter i tv, nazalost.