Sto se tice socijalnog zaglupljivanja u zatvorenom i ne-bavljenja sportom 100% se slazem i 100% sam uveren da je problem u roditelima, nazalost...
A oni se sami onda opravdavaju da dece nece... Mislim da sam vec pisao jednom ovde o jednoj poznanici koja je isto operisala kuk kao i ja sa 4.5 godine i da njeni nisu hteli da je voze na bazen svaki dan jer nije iz NS-a kao sto ni ja nisam bio, a da danas jos uvek nazalost hoda po ordinacijama i nalazi se u raznim aparatima...
I sam sam ponekad zeleo da izostanem neki plivacki trening kada sam bio mali ali upornost mame je bila takva da sam bukvalno svaki dan plivao, i tek kasnije sam shvatio poptunu vaznost toga, dobro ovo je malo drugaciji slucaj jer sam poceo sa plivanjem u zdravstvene svrhe pa je mama i morala "da me tera" pomalo kada nisam bio voljan, ali kao sto rekoh, mislim da svaki roditelj treba da presrecan ako mu dete makar i samo par puta nedeljno posecuje bazen...
A ovih godina je guzva neverovatna na bazenu, potrebna su jos najamnje 2 NS-u, sad da li je to zbog populacije ili su roditelji shvatili vaznost vode u ranijim uzrastima neznam, ali je svakako za pohvalu videti more dece na bazenu...

Bas tako...
A sto se tice prljanja i cepanja odece,razbijenih laktova...pa seti se nas u tom periodu.To je bilo detinjstvo,secam se raznih improvizacija za razne igre npr. hokej na zaledjenom potoku pa pukne led...ma svega i svacega

Sami roditelji su zato tu da pravilno upute decu.A i najveci motiv deci da budu u sportu su sami roditelji koji se takodje bave sportom sto se dokazuje i tvojim primerom

A iskrena da budem u danasnje vreme me izludjuje sto su deca svu tu igru,fizicke aktivnosti i sve te stvari bitne za njihov razvoj zamenili kompjuterom,igraonicama.I na taj nacin sticu neke nezdrav navike,kvare vid,drzanje,krivi kao kifle,providna deca potpuno anemicna,ne socijalizovana,nedrustvena i sve je vise takvih klinaca.
Zato budi srecna sto su sportski orjentisani

Toga sam se i ja uplasila kada su moji poceli vec sa 5, 6 godina da se zanimaju za kompjuter i igrice. Ali na svu srecu moj strah je bio suvisan. Vrlo brzo im je postala najinteresantnija igra sa drugarima, voznja bicikla, rolera, skejta, igre sa loptom ... Jeste da se vracaju kuci prljavi kao prasici, a razbijena kolena, laktovi to je postala normalna pojava ali u svakom slucaju bolje to nego sedenje za kompjuterom i televizorom po ceo dan.
Mislim da su tu najvise krivi roditelji kojima je mnogo lakse da daju detetu kompjuter ili da ukljuce DVD i mirni su umesto da obuku patike i napolje sa decom.
I pri tome nisu ni svesni da je to nesto najlepse izaci napolje i igrati se sa decom i sto je najvaznije time stvaramo kod dece zdrave navike za ceo zivot.

I najbitnije je da se deca upute na zdrave navike kao sto je sport.Samim tim ce se malo postici da se u buduce makar koliko-toliko sklone od ulice i mnogih poroka.
A iskrena da budem u danasnje vreme me izludjuje sto su deca svu tu igru,fizicke aktivnosti i sve te stvari bitne za njihov razvoj zamenili kompjuterom,igraonicama.I na taj nacin sticu neke nezdrav navike,kvare vid,drzanje,krivi kao kifle,providna deca potpuno anemicna,ne socijalizovana,nedrustvena i sve je vise takvih klinaca.
Zato budi srecna sto su sportski orjentisani

To sto zele na kosarku i fudbal je sasvim normalno.Deca jure te timske sportove zbog drustva i svega toga (cak sam i ja kao klinka pokusala sa fudbalom ).
Ja ih licno i ne volim bas u mladjim uzrastima, ali opet znam dosta klinaca koji su u tim sportovima i super im ide.Ali extra je ako pored toga npr zadrze i to plivanje koje bi im mozda pomoglo da zadrze tu motoriku,koordinaciju pokreta i sve ostalo cisto za buduce jer je vrlo lako moguce da ce za godinu-dve doci do novih promena sporta

Hvala ti Beka    Sve pohvale za ovu temu. Nadam se da ce se ovde javiti jos roditelja sa iskustvima sa svojim klincima.
To je i moje misljenje da deca imaju potrebu da istrazuju i da pronadju sebe u sportu. Moja najveca nedoumica je bas to koliko su oni sposobni da u tom uzrastu donesu odluku.
Apsolutno si u pravu,on se vec ne trudi mnogo oko tih treninga, bukvalno otalja to i jedva ceka praznike da ne mora da ide na taj trening 
Poslusacu tvoj savet i pusticu ih da istrazuju.
 E sada, sledeca nedoumica, posto stariji hoce kosarku a mladji fudbal da li je s obzirom na njihov uzrast (10 i 8 godina)  jos rano za ova dva sporta?

Ognjene, i meni je zao sto su prestali sa plivanjem, ali bilo me je strah da ih prisiljavam i da napravim kontra efekat. Iako i sada nesto spominju opet plivanje, ali na prvom mestu im je kosarka i fudbal. I to je ono sto me najvise zbunjuje, sada opet zele plivanje a pre 3 godine im je to dosadilo. Decija psiha je cudo.

U svakom slucaju ja sam presrecna sto sam uspela kod njih da stvorim interesovanje za sport i sto je za njih sasvim normalno da se bave nekim sportom.

Vidis Biljana kako mislimo i na vas roditelje sportiste.Drago mi je da sam pogodila temu

Svuda gde sam se sretala sa textovima na temu sporta za decu,i u komunikaciji sa ljudima,naisla sam na odgovor da jednostavno deca imaju potrebu da pronadju sebe u sportu pa samim tim i treba pustiti dete da promeni sport ako mu ne odgovara.Sad pitanje je koliko su oni sposobni da sami donesu odluke u tom uzrastu,ali eto mozda u saradnji sa trenerima i kompetentnijim ljudima napravis pravi izbor.A ja verujem da si aktivan ikorektan roditelj,narocito zato sto si i sama sportski tip.

Moje licno misljenje je da ako tvom starijem sinu ne odgovara aikido,nece se ni truditi oko tih treninga.Sto mozda u drugom sportu ne bi bio slucaj.
A za mladjeg sina ipak mislim da je previse da trenira dva zahtevna sporta uporedo u tom uzrastu...Ali opet to je samo moje misljenje

I iskreno sad sam se bas pozitivno iznenadila kad sam saznala da imas klince...Sve pohvale od mene

Dhea je super odgovorio, plivanje svakako pod broj jedan, sa 4 godine komotno, moze samo doprineti pravilnom (psihofizickom!) razvoju... a recimo sa 6 skola atletike i slicno cisto da se animira jer bazen posle nekoliko godina ukoliko deca nemaju takmicarske ambicije zna da "smori"...

A samim tim je to sve super osnova da se krene ozbiljno sa triatlonom sa 15 godina  

Biljana svakako da ne treba prisiljavati decu na neke sportove, mada ako su suvise neozbiljni neophodno je jer svako mora naci sebe i pronaci satisfakciju u sportu jer sve sto se na silu radi besmisleno je... Steta sto su prestali sa plivanjem, u tom dobu to je najbolja stvar koju mogu da rade, barem 3 puta nedeljno, ali kao sto kazem dok to sami ne shvate ne vredi... Takodje postoji mnogo faktora kao sto je drustvo, trener, treninzi i sl. tako da mozda je tu negde problem a ne striktno u njihovoj volji...

Sto se tice dva sporta ako su oni uklopljeni npr. jedan dan jedan sport, drugi dan drugi onda i to moze samo super biti, nikako lose...

1) Сложио бих се са твојим речима - "Vec sa 4-6 god. deca se mogu aktivirati u smislu voznje plivanja i atletike i sve to u smislu davanja dobre osnove,motoricke i psihicke, detetu za neke druge sportove,i za vreme kada ce igra prerasti u sport,rekreativni ili takmicarski..." Наравно уз социјализацију и развијање "нормалниих" система вредности!

2) Нема ту неке претеране филозофије... прво се морају увидети дететова интересовања, јер ако се иде личним избором, дете може постати асоцијално и ко зна шта још (нажалост, стриц је то "успео" са својим сином!); када се "саберу" интересовање и таленат који дете поседује, пређеш на сужавање избора спортова! Наравно, код мушке деце се на првом месту увек нађе фудбал, што и није лоше јер је профитабилан, али и свестран!

3) Као што рекох - пливање и ателтика, а најбоље би био неки микс ( недеља атлетике, недеља пливања,...)

4) НИКАКО! Пре сам за индивидуални спорт у том добу, па након годину, две, три, да се пребаци на тимски спорт (уколико се уклопи неколико фактора).

Ovo su u glavnom pitanja sa kojima se srecu roditelji te dece,ja imam svoj stav o tome,pa sam eto volela da cujem i druga misljenja.I eto drago mi je kad naidjem na istomisljenike,slazem se u svemu sa tobom

Evo prva ja sam sa nepunih 5god. vec naucila da plivam tako da sam definitivno za te neke varijante o kojima i ti pricas


Monika super je to ako nadjes nesto odgovarajuce za forum

Beka, fantastican tekst    Veliki sam pristalica da se deca od ranog uzrasta bave sportom.

Moji decaci imaju 10 i 8 godina. Pre tri godine po njihovoj zelji krenuli su na plivanje i posle 6 meseci vise nisu hteli da idu. Udovoljila sam njihovoj zelji jer nisam htela da ih prisiljavam na bilo sta i da na taj nacin napravim kontra efekat.
Pre godinu dana opet po njihovom izboru krenuli su na aikido i stvarno im lepo to ide. Svidja mi se sto na treningu pola sata rade vezbe koje su izuzetno dobre za njihov uzrast i za razvoj i drugih pola sata rade tehniku.
E sada posle godinu dana njima je i to dosadilo tjs. mom starijem klincu dok mladji hoce da ide uporedo i na aikido i na fudbal.

U velikoj sam nedoumici sta sada uraditi.

Da li ovom starijem udovolljiti i pustiti ga da batali aikido i da predje na drugi sport. Ne znam koliko oni u tom uzrastu uopšte znaju sta hoce. Znam da je njima uvek intererasantno ono sto je novo i posle odredjenog vremena i to dosadi. Da li ih pustiti da eksperimentisu ili insistrirati da se jedno duze vreme zadrze na jednom sportu?

Sto se tice mog mladjeg klinca da li je pametno da u tom uzrastu ide na dva sporta uporedo?

To su moje velike nedoumice. Znam da je sport jako koristan za njihov razvoj kako fizicki tako i psihicki i iz tog razloga ne zelim da napravim bilo sta sto ce biti kontraproduktivno tako da sam se jako obradovala kada sam videla danas ovu temu 

inače sam radila diplomski na temu uzroci, posledice, prevencija gojaznosti kod dece pa ako naĂ°em nešto interesantno za forum, stavljam

Preporuke po Dambou


UZRAST                                                         SPORTSKA AKTIVNOST
7-8    plivanje, sportska gimnastika, umetničko plivanje
8-9    umetničko klizanje
7-10    stoni tenis i tenis
9-10    skokovi u vodi, skijanje, skijaški skokovi
9-12    nordijske discipline (trčanje)
10-11    sportsko-ritmička gimnastika
10-12    brzo klizanje, fudbal, atletika, jedrenje, surfing
11-12    akrobatika, košarka, rukomet, odbojka, hokej, vaterpolo
12-13    rvanje, konjički sport
12-13    veslanje, streljaštvo, mačevanje
12-14    boks
13-14    biciklizam
14-15    dizanje tegova i body building

slazem se sa kolegom

1) Сложио бих се са твојим речима - "Vec sa 4-6 god. deca se mogu aktivirati u smislu voznje plivanja i atletike i sve to u smislu davanja dobre osnove,motoricke i psihicke, detetu za neke druge sportove,i za vreme kada ce igra prerasti u sport,rekreativni ili takmicarski..." Наравно уз социјализацију и развијање "нормалниих" система вредности!

2) Нема ту неке претеране филозофије... прво се морају увидети дететова интересовања, јер ако се иде личним избором, дете може постати асоцијално и ко зна шта још (нажалост, стриц је то "успео" са својим сином!); када се "саберу" интересовање и таленат који дете поседује, пређеш на сужавање избора спортова! Наравно, код мушке деце се на првом месту увек нађе фудбал, што и није лоше јер је профитабилан, али и свестран!

3) Као што рекох - пливање и ателтика, а најбоље би био неки микс ( недеља атлетике, недеља пливања,...)

4) НИКАКО! Пре сам за индивидуални спорт у том добу, па након годину, две, три, да се пребаци на тимски спорт (уколико се уклопи неколико фактора).

Imam dosta prijatelja i rodjaka koji imaju klince i koji su u velikoj dilemi kada,kako i zasto da njihovi klinci krenu na neki od sportova.
Zelim od vas da cujem odgovore i misljenja na sledecih par pitanja:

1.U kom uzrastu poceti sa bilo kakvim sportskim aktivnostima kod dece?
2.Kako i na osnovu cega izabrati sport kojim ce se dete baviti?
3.Koji su po vama sportovi koji su osnova za pravilan psihicki i fizicki razvoj?
4.Da li ste pristalice aktiviranja dece vec sa 6-7 god u nekim timskim sportovima tipa fudbal?Ili ste vise za varijantu individualnog sporta tipa plivanje,gimnastika i atletika za decu i sl.?

Moje misljenje je da decu treba vrlo rano pokrenuti da budu aktivna,razvijaju svoje motoricke sposobnosti,samim tim i psihicke sposobnosti.Neosporna je cinjenica da je uticaj adekvatne fizicke aktivnosti prosto blagotvoran.U prilog tome ide i to sto se kod aktivne dece pravilnije razvijaju kosti,misici,odbrambeni sistem organizma,ali i formira se detetova licnost,dete se socijalizuje i stice zdravu radnu naviku i odgovornost
Pristalica sam toga da se dete od ranih godina kroz igru uvodi u svet sporta,naravno ne govorim o takmicarskim i napornim aktivnostima,vec o sportskim aktivnostima koje ce pomoci detetu da se kasnij lakse opredeli za pravi spor,timski ili individualni,koji ce njemu potpuno da odgovara...

Naravno nisam pristalica ni onih preambicioznih roditelja koji ce posto-poto forsirati i maltretirati dete sa raznim sportovima,i time samo dovesti do kontra efekta.Uloga roditelja u svemu tome naravno da je ogromna,i od saradnje roditelja zavisi i sve ostalo po ovom pitanju.
Ipak pored svih pozitivnih strana sporta,sportska aktivnost koja ne odgovara detetu moze ugroziti njegovo zdravlje,pravilan razvoj i sve ostalo,zato roditelji moraju pazljivo birati sport,slusati zelje deteta,ako treba promeniti i vise sportova u cilju trazenja odgovarajuceg...

Sport za malu decu pre svega treba da je igra i zabava.Samim tim vec i deca sa 2-3 godine mogu svoju aktivnost pokazati trcanjem po dvoristu i parku,koristenjem sprava u parku,igranjem u vodi...Vec sa 4-6 god. deca se mogu aktivirati u smislu voznje bicikle,plesa,plivanja,lagane gimnastike i atletike i sve to u smislu davanja dobre osnove,motoricke i psihicke, detetu za neke druge sportove,i za vreme kada ce igra prerasti u sport,rekreativni ili takmicarski,bitno je da ima svoj cilj koji ce dete teziti da postigne ubuduce sa zrelijom licnoscu...

Znam da madju forumasima ima i roditelja,koji su mozda i kompetentniji da pricaju o svemu ovome,ali naravno ocekujam i misljenja ljudi koji kao ni ja jos uvek nisu osetili te cari roditeljstva