Pansport Forum
Saveti lekara => Kako se pravilno hraniti => Temu započeo: Dr Nikola Todorov Maj 02, 2022, 01:58:46 posle podne
-
Rešio sam da objavim nekoliko teorija vezanih za ovu temu- zašto naš organizam traži šećere. Nemam nameru da opravdavam bilo koga ko prekomerno konzumira slatkiše, već naprotiv pokušavam svim silama da ljude odvratim od ove zavisnosti.
-
Ovde će samo biti izneti rezultati različitih istraživanja vezanih za ishranu naših predaka i zašto je važno unositi šećere i u kom obliku, a šta je to što je potrebno izbegavati.
-
Za to što smo sladokusci možemo okriviti naše pretke primate.
Pre više miliona godina, majmuni su preživeli zahvaljujući voću bogatom šećerom. Ove životinje su evoluirale tako da vole zrelije voće jer su imale veći sadržaj šećera od nezrelog voća i stoga je to voće davalo više energije.
-
„Šećer je duboka drevna žudnja“, rekao je Danijel Liberman, evolucioni biolog sa Univerziteta Harvard i autor knjige „Priča o ljudskom telu: evolucija, zdravlje i bolest“.
A šećer nudi više od energije – pomaže nam i da skladištimo masti.
Kada jedemo konzumni šećer, naša tela ga razlažu na glukozu i fruktozu. Ono što je važno, čini se da fruktoza aktivira procese u telu zbog kojih želite da zadržite masnoću, objašnjava Ričard Džonson, profesor na odseku za medicinu na Univerzitetu Kolorado i autor knjige „The Sugar Fik“. U vreme kada je hrana bila oskudna, a obroci nedosledni — lov je znatno manje pouzdan — držanje masti je bila prednost, a ne rizik po zdravlje.
-
U predstojećem radu, Džonson postulira da su naši najraniji preci prošli kroz period značajne gladi pre 15 miliona godina u vreme globalnog zahlađenja. „Tokom tog vremena“, rekao je, „dogodila se mutacija“ koja je povećala osetljivost majmunolikih stvorenja na fruktozu, tako da su čak i male količine bile uskladištene kao mast. Ova adaptacija je bila mehanizam preživljavanja: jedite fruktozu i smanjite verovatnoću da ćete umreti od gladi.
-
Slatki ukus je bio prilagodljiv i na druge načine. U mozgu, šećer stimuliše hemijski dopamin koji obezbeđuje osećaj zadovoljstva. Ovaj euforični odgovor ima smisla iz evolucione perspektive, pošto su naši preci lovci-sakupljači koji su bili predisponirani da se „navuku“ na šećer verovatno imali veće šanse za preživljavanje (neki naučnici tvrde da je šećer lek koji izaziva zavisnost).
-
„Zamislite da je neko mrzeo šećer u eri paleolita“, rekao je Liberman. "Onda ne bi jeli dovoljno šećera ili imali dovoljno energije i ne bi imali decu."
Drugim rečima, sve što je učinilo ljude sklonijim da jedu šećer takođe bi povećalo šanse da prežive i prenesu svoje gene.
-
Svi izazovi u vezi sa hranom sa kojima su se naši praistorijski preci suočavali znače da smo se biološki obučili da žudimo za slatkišima. Problem današnjice je u tome što ljudi imaju na raspolaganju previše slatkih stvari.
-
„Milionima godina naša žudnja i probavni sistem bili su izuzetno uravnoteženi, jer je šećer bio retkost“, napisao je Liberman u tekstu za The New York Times. „Osim meda, većina hrane koju su jeli naši preci lovci-sakupljači nije bila slađa od šargarepe. Pronalazak poljoprivrede učinio je skrobnu hranu bogatijom, ali tek nedavno je tehnologija učinila bogat sadržaj čistog šećera.”
-
Povećanje telesne težine nije predstavljalo pravi rizik kada su naši instinkti značili da bismo mogli da izgubimo nutritivni ekvivalent šargarepe kad god naletimo na jednu. Pijenje sode ceo dan - savremeni ekvivalent - je druga priča.
-
Danas je prosečan unos šećera u SAD 22 kašičice po osobi dnevno, što je četiri puta više od količine za koju Svetska zdravstvena organizacija sugeriše da je zdrava. Previše šećera je povezano sa spiskom negativnih efekata na zdravlje, uključujući dijabetes, gojaznost i visok krvni pritisak.
-
„Moramo da shvatimo da naša tela nisu prilagođena količini šećera koju ubacujemo u njih i da nam je muka od toga“, rekao je Liberman.
-
Još jednom bih da napomenem nešto što je bilo reči u ranijim temama, a o čemu smo se praktično svi složili, jeste da onaj koncept o četiri bele smrti je potpuno pogrešan. Ono što je svakako štetno je prekomerni unos šećera.
-
Ono što je takođe važno je i da nijedna namirnica, koja je bila okarakterisana kao bela smrt (belo brašno, svinjska mast, so) ne izaziva zavisnost, osim šećera. To je još jedan dodatni problem kod ove namirnice.
-
Ne samo da šećeri negativno utiču na fizičko zdravlje, već i na mentalno zdravlje.
-
Evo još jedne studije vezane za naše pretke i o tome šta je bilo u praistoriji, a šta se dalje dešavalo sa razvojem industrije.
-
Šećer je zapravo zdrav, kada se konzumira u umerenim količinama i u svom prirodnom obliku. Glavni prirodni izvor šećera je voće. U praistorijskim vremenima povrće je bilo najzastupljenija hrana, a voće je bilo retko. Međutim, povrće nosi malo energije u poređenju sa voćem. Zbog toga su primati koji su konzumirali najviše kalorija bili oni koji su najbolje mogli da spreče gladovanje i prenesu svoje gene.
-
Pošto su plodovi bili relativno retki, primati koji su ih jeli najviše su bili u najboljoj poziciji da pobede u bitki evolucije. Iz tog razloga, genetske mutacije koje su dovele do toga da neki od naših drevnih predaka žude za slatkom hranom i da mogu da pretvore šećer u telesnu mast za buduću upotrebu, na kraju su dovele do njihovog procvata.
-
Jednostavno rečeno, rani primati su evoluirali da žude za voćem upravo zato što su ove namirnice zdrave u malim količinama, koje su im bile dostupne. Pošto je teže uzeti voće sa visokog drveća, nego samo pojesti travu ili lišće okolo, bila je potrebna intenzivna, urođena žudnja za šećerom da bi rane primate naterala na ovu hranu.
-
Sada premotajte milione godina unapred do našeg modernog doba. Uz poboljšanu poljoprivrednu tehnologiju, bogate zemlje su postale u mogućnosti da jeftino i u izobilju uzgajaju voće. Umesto da budu retke količine kalorija koje bi mogle da povećaju preživljavanje, voće je postalo osnovna hrana koja se može konzumirati bilo kada.
-
Urođena žudnja za slatkom hranom i dalje je bila prisutna kod ljudi, ali nedostatak takve hrane više nije bio problem za mnoge ljude, što je dovelo do prekomerne konzumacije. Ova situacija i danas važi u bogatim nacijama. Ukratko, napredak tehnologije je mnogima od nas olakšao da jedu mnogo više slatke hrane nego što su naša tela u stanju da podnesu. Žudnja i konzumacija šećera u količinama i oblicima sa kojima su se susreli naši drevni preci je prilično zdravo. Žudnja i konzumacija šećera u mnogo većim količinama i u ekstrahovanim oblicima je ono što je nezdravo.
-
Tehnologija nam je omogućila ne samo da uzgajamo voće u izobilju, već nam je omogućila i ekstrakciju i koncentrisanje šećera u plodovima. Ako je sirova pomorandža dobrog ukusa uglavnom zbog sadržaja šećera, onda bi zašećeren sok isceđen iz pomorandže trebao imati još bolji ukus. To jeste! Ako je šećer uglavnom ono što čini sok od pomorandže tako dobrim, onda bi prokuvavanjem vode iz soka trebalo da dobijete zašećeren komad gumenih bombona koji ima još bolji ukus. To jeste! Problem sa ovim procesom ekstrakcije i koncentracije je u tome što svaki korak na putu olakšava osobi da pojede previše šećera. Moguće je da na svom putu do gojaznosti konzumirate samo narandže kao poslasticu, ali za to je potrebno jesti desetine do stotine pomorandži dnevno. Nasuprot tome, mnogo je lakše pojesti nekoliko kesica narandžinih bombona svaki dan, ili popiti pakovanje gaziranog pića od narandže svakog dana, i na kraju postati gojazan. Na ovaj način, koncentrisanje šećera u slatke poslastice otežava da jedete onoliko koliko želite, a da pritom ostanete zdravi.
-
Drugi problem je što šećer koji je ekstrahovan iz voća više nije vezan za vlakna, što ga čini stalnim izvorom šećera u krvi. Čak je i sveže ceđeni sok od pomorandže manje zdrav od cele pomorandže jer je šećer odvojen od vlakana.
-
Ako želite da budete zdravi, ne bi trebalo potpuno zanemariti svoju evolucijsku žudnju za slatkom hranom. Umesto toga, usmerite ovu žudnju ka konzumaciji umerenih količina celog voća, a smanjite količinu slatkiša, voćnih sokova, gaziranih sokova i slatkih peciva.
-
Sada, ovaj proces razmišljanja vas može navesti da se zapitate: „Ako je jedenje previše šećera nezdravo, zar evolucija ne bi trebalo da nas na kraju navede da instinktivno izbegavamo da jedemo previše šećera?“ Odgovor na ovo pitanje je komplikovan. Pre svega, zaista ste u pravu da ljudi još uvek evoluiraju. Međutim, genetska evolucija je veoma spor proces koji zahteva mnogo generacija. Ljudi proizvode slatkiše u izobilju tek nekoliko stotina godina, što možda još nije dovoljno dugo da bi bilo kakva evoluciona promena bila primetna. Drugo, evolucija nije ruka vodilja koja automatski tera organizme da žele da rade ono što je zdravo.
-
Umesto toga, evolucija je jednostavno opis procesa kojim grupe sa određenim genetskim promenama, koje im omogućavaju da bolje prežive svoje specifično okruženje, imaju tendenciju da izazovu širenje ovih promena u narednim generacijama. Postoji mnogo faktora koji mogu uticati na sposobnost savremenog čoveka da preživi. Iz tog razloga, teško je predvideti u kom pravcu će ljudska evolucija krenuti u budućnosti. Uz to, pošto prekomerna konzumacija šećera može na kraju dovesti do prerane smrti, sigurno je da će prekomerna potrošnja šećera biti prirodno odabrana u narednim milenijumima. Ovo bi moglo dovesti do toga da ljudi urođeno više ne žele da preteruju sa slatkišima.
-
Postoji nekoliko načina na koje ljudi mogu da evoluiraju kako bi izbegli preterano uživanje. Na primer, geni koji izazivaju žudnju za šećerom mogli bi jednostavno nestati. Ili, ljudsko telo bi moglo da razvije mehanizam u kome konzumiranje previše šećera izaziva bolne ili neprijatne senzacije, slično kao što udisanje malo vode izaziva neprijatan osećaj gušenja koji vas tera na kašalj. Kakav god oblik da ima mehanizam, sigurno je da će budući ljudi evoluirati tako da više neće imati želju da preteruju sa šećerom.
-
I još da napomenem, kada kažem štetnost šećera, onda naravno da mislim na rafinisane, tj. u raznim oblicima obrađene šećere. Svi oni u prirodnom obliku, dakle koji se normalno nalaze, pre svega, u voću, oni su korisni za nas. I kao što je navedeno u nekim od prethodnih postova u okviru ove teme, teško je uneti putem voća toliku količinu šećera, kao što to može da se unese putem raznih sokova, koji sadrže dodati šećer. Zdravo je iscediti voće u sokovniku, ali ne i kupiti sok u prodavnici, koji uvek sadrži dodati šećer.
-
Šećer je zapravo zdrav, kada se konzumira u umerenim količinama i u svom prirodnom obliku. Glavni prirodni izvor šećera je voće. U praistorijskim vremenima povrće je bilo najzastupljenija hrana, a voće je bilo retko. Međutim, povrće nosi malo energije u poređenju sa voćem. Zbog toga su primati koji su konzumirali najviše kalorija bili oni koji su najbolje mogli da spreče gladovanje i prenesu svoje gene.
ovo sam bas hteo da spomenem, da prosti i slozeni seceri nisu isto, kao ni izvor secera, a za zdravlje.
-
Naravno. Bitno je da su nam potrebniji složeni ugljeni hidrati. Ovi jednostavni su bitni iz prirodnih izvora, dakle iz voća, a ne iz čokolada i veštačkih sokova. Ako sami iscedimo voće u sokovniku, onda je to zdravo, a kada kupimo u prodavnici, moramo biti svesni da je u pitanju zaslađena verzija i pitanje je koji procenat voća sadrži.
-
Naravno. Bitno je da su nam potrebniji složeni ugljeni hidrati. Ovi jednostavni su bitni iz prirodnih izvora, dakle iz voća, a ne iz čokolada i veštačkih sokova. Ako sami iscedimo voće u sokovniku, onda je to zdravo, a kada kupimo u prodavnici, moramo biti svesni da je u pitanju zaslađena verzija i pitanje je koji procenat voća sadrži.
Apsolutno se slazem. Ali samo da nadovezem ono vecno podpitanje- da li nam je i koliko danasnje voce zdravo?
-
Naravno. Bitno je da su nam potrebniji složeni ugljeni hidrati. Ovi jednostavni su bitni iz prirodnih izvora, dakle iz voća, a ne iz čokolada i veštačkih sokova. Ako sami iscedimo voće u sokovniku, onda je to zdravo, a kada kupimo u prodavnici, moramo biti svesni da je u pitanju zaslađena verzija i pitanje je koji procenat voća sadrži.
Apsolutno se slazem. Ali samo da nadovezem ono vecno podpitanje- da li nam je i koliko danasnje voce zdravo?
Pitanje je sasvim na mestu. Ali realno, ako tako gledamo, onda bukvalno ništa nije zdravo i ne znam ni kako bismo disali, a da ne govorim kako bismo se hranili. Počev od vazduha, koji je zagađen, voda koje su takođe zagađene, ali dobro, one se prečišćavaju. U prirodi, moramo da odemo u neke nepregledne krajeve, ako bismo hteli da popijemo vodu iz izvora. A to što je voće i povrće tretirano pesticidima, životinje tretirane hormonima, to je tek posebno pitanje. Pa pitanje elektromagnetnog zračenja mobilnih telefona, kompjutera i televizora. Onda niko od nas ne vodi zdrav život :)
-
Naravno. Bitno je da su nam potrebniji složeni ugljeni hidrati. Ovi jednostavni su bitni iz prirodnih izvora, dakle iz voća, a ne iz čokolada i veštačkih sokova. Ako sami iscedimo voće u sokovniku, onda je to zdravo, a kada kupimo u prodavnici, moramo biti svesni da je u pitanju zaslađena verzija i pitanje je koji procenat voća sadrži.
Apsolutno se slazem. Ali samo da nadovezem ono vecno podpitanje- da li nam je i koliko danasnje voce zdravo?
Pitanje je sasvim na mestu. Ali realno, ako tako gledamo, onda bukvalno ništa nije zdravo i ne znam ni kako bismo disali, a da ne govorim kako bismo se hranili. Počev od vazduha, koji je zagađen, voda koje su takođe zagađene, ali dobro, one se prečišćavaju. U prirodi, moramo da odemo u neke nepregledne krajeve, ako bismo hteli da popijemo vodu iz izvora. A to što je voće i povrće tretirano pesticidima, životinje tretirane hormonima, to je tek posebno pitanje. Pa pitanje elektromagnetnog zračenja mobilnih telefona, kompjutera i televizora. Onda niko od nas ne vodi zdrav život :)
Zdravo zdravo bi bilo da sami uzgajamo sve i onda bi znali sta jedemo.
-
Naravno. Bitno je da su nam potrebniji složeni ugljeni hidrati. Ovi jednostavni su bitni iz prirodnih izvora, dakle iz voća, a ne iz čokolada i veštačkih sokova. Ako sami iscedimo voće u sokovniku, onda je to zdravo, a kada kupimo u prodavnici, moramo biti svesni da je u pitanju zaslađena verzija i pitanje je koji procenat voća sadrži.
Apsolutno se slazem. Ali samo da nadovezem ono vecno podpitanje- da li nam je i koliko danasnje voce zdravo?
Pitanje je sasvim na mestu. Ali realno, ako tako gledamo, onda bukvalno ništa nije zdravo i ne znam ni kako bismo disali, a da ne govorim kako bismo se hranili. Počev od vazduha, koji je zagađen, voda koje su takođe zagađene, ali dobro, one se prečišćavaju. U prirodi, moramo da odemo u neke nepregledne krajeve, ako bismo hteli da popijemo vodu iz izvora. A to što je voće i povrće tretirano pesticidima, životinje tretirane hormonima, to je tek posebno pitanje. Pa pitanje elektromagnetnog zračenja mobilnih telefona, kompjutera i televizora. Onda niko od nas ne vodi zdrav život :)
Zdravo zdravo bi bilo da sami uzgajamo sve i onda bi znali sta jedemo.
Jeste tako. Mada čak i tada ostaje pitanje kvaliteta zemljišta. Recimo znamo da smo ozračeni. Kako u kom kraju, negde manje, negde više.
-
Naravno. Bitno je da su nam potrebniji složeni ugljeni hidrati. Ovi jednostavni su bitni iz prirodnih izvora, dakle iz voća, a ne iz čokolada i veštačkih sokova. Ako sami iscedimo voće u sokovniku, onda je to zdravo, a kada kupimo u prodavnici, moramo biti svesni da je u pitanju zaslađena verzija i pitanje je koji procenat voća sadrži.
Apsolutno se slazem. Ali samo da nadovezem ono vecno podpitanje- da li nam je i koliko danasnje voce zdravo?
Pitanje je sasvim na mestu. Ali realno, ako tako gledamo, onda bukvalno ništa nije zdravo i ne znam ni kako bismo disali, a da ne govorim kako bismo se hranili. Počev od vazduha, koji je zagađen, voda koje su takođe zagađene, ali dobro, one se prečišćavaju. U prirodi, moramo da odemo u neke nepregledne krajeve, ako bismo hteli da popijemo vodu iz izvora. A to što je voće i povrće tretirano pesticidima, životinje tretirane hormonima, to je tek posebno pitanje. Pa pitanje elektromagnetnog zračenja mobilnih telefona, kompjutera i televizora. Onda niko od nas ne vodi zdrav život :)
Zdravo zdravo bi bilo da sami uzgajamo sve i onda bi znali sta jedemo.
Jeste tako. Mada čak i tada ostaje pitanje kvaliteta zemljišta. Recimo znamo da smo ozračeni. Kako u kom kraju, negde manje, negde više.
Pa ok, jasno, ali pricamo o najzdravijim verzijama.
-
Naravno. Bitno je da su nam potrebniji složeni ugljeni hidrati. Ovi jednostavni su bitni iz prirodnih izvora, dakle iz voća, a ne iz čokolada i veštačkih sokova. Ako sami iscedimo voće u sokovniku, onda je to zdravo, a kada kupimo u prodavnici, moramo biti svesni da je u pitanju zaslađena verzija i pitanje je koji procenat voća sadrži.
Apsolutno se slazem. Ali samo da nadovezem ono vecno podpitanje- da li nam je i koliko danasnje voce zdravo?
Pitanje je sasvim na mestu. Ali realno, ako tako gledamo, onda bukvalno ništa nije zdravo i ne znam ni kako bismo disali, a da ne govorim kako bismo se hranili. Počev od vazduha, koji je zagađen, voda koje su takođe zagađene, ali dobro, one se prečišćavaju. U prirodi, moramo da odemo u neke nepregledne krajeve, ako bismo hteli da popijemo vodu iz izvora. A to što je voće i povrće tretirano pesticidima, životinje tretirane hormonima, to je tek posebno pitanje. Pa pitanje elektromagnetnog zračenja mobilnih telefona, kompjutera i televizora. Onda niko od nas ne vodi zdrav život :)
Zdravo zdravo bi bilo da sami uzgajamo sve i onda bi znali sta jedemo.
Jeste tako. Mada čak i tada ostaje pitanje kvaliteta zemljišta. Recimo znamo da smo ozračeni. Kako u kom kraju, negde manje, negde više.
Pa ok, jasno, ali pricamo o najzdravijim verzijama.
Ma naravno. Nego samo kažem ako tražimo nešto apsolutno zdravo, to onda praktično i ne postoji. A svakako da treba da se trudimo da se pravilno hranimo, koliko god je to moguće,
-
Slazem se. Pola dnevnih obroka, pola. Bolje i to nego ni jedan.
-
Tako je. Treba se truditi i zdravo da se pojede u toku dana, pa makar bila i užina.
-
Tako je. Treba se truditi i zdravo da se pojede u toku dana, pa makar bila i užina.
Tako je, a dosta ljudi je u fazonu-ma sta minto znaci ako nisu svi obroci takvi. Ali znaci, znaci tvom organizmu.
-
Naravno. To bi možda i bilo lakše rešenje da se postepeno uvode zdravi obroci. Bar jedan dnevno, za početak, pa tako sve više zdravih obroka. Mnogima je problem da odjednom pređu na potpuno zdrav način ishrane i zato i odustaju na samom početku ili uopšte i ne žele da počnu da menjaju loše navike u ishrani.
-
Korak po korak. Treba vremena i nista ne ide preko noci. A na kraju se rezultati vide.
-
Upravo tako. A svi smo mi skloni tome da želimo rezultate istog trenutka. A znamo da je za rezultate u svim oblastima potrebno vreme. Svako od nas mora biti strpljiv i da uživa u samom procesu svojih pozitivnih promena, a ne samo da čeka vidljive rezultate.
-
Upravo tako. A svi smo mi skloni tome da želimo rezultate istog trenutka. A znamo da je za rezultate u svim oblastima potrebno vreme. Svako od nas mora biti strpljiv i da uživa u samom procesu svojih pozitivnih promena, a ne samo da čeka vidljive rezultate.
Trebalo bi ako zelimo rezultate, a pogotovo dugorocne rezultate.