Pansport Forum
Saveti lekara => Sportske povrede => Temu započeo: kokstb11 Avgust 03, 2022, 08:18:20 pre podne
-
Pozdrav ekipa,
pišem vam kao relevantnoj ekipi za savjet i potencijalu pomoć.
Imam 31 god i već godinu i po imam problem sa leđima.
Pošto sam cijeli život bio mršav sa svojih 27 28 krećem sa treningom u kućnoj varijanti (mini bučice, sklekovi, propadanja i sl) na amaterskom nivou i postižem izvjesne rezultate koji su oblikovali tijelo na solidan način.
Kao što sam i rekao, prije godinu i po, posle jednog treninga osjećam blage bolove između lopatica koji su narednih dana samo rasli do ivice da sam se bukvalno skroz ukočio i da su mi svakodnevne aktivnosti postale opterećenje(trening sam mogao da zaboravim).
S obzirom da sam i prije par godina imao sličan problem (ne ovog inteziteta) amaterski i neiskusno pomislio sam da je i tada i sada u pitanju nekakvo istegnuće, napuknut mišić šta god i da će proći samo od sebe za mjesed dva(tako je i bilo prije par godina).
Ne sluteći da je u pitanju diskushernija(napominjem da mi inekcije nisu nešto pomogle), odlazim kod jednog čovjeka u Igalo na "namještanje" jer ima jelte značajan pedigre u regionu sa uvjeravanjem da imam traumu na srednjem dijelu leđa (jer sam mu rekao da su mi bolovi ispod lopatica intezivni).
Nakon njegovog tretmana čupanja pršljenova (ne bih ni u ludilu legao da sam znao da ide tako) tek onda kreće pravi pakao.
Nemogući bolovi, nepokretnost, maksimalno hodanje od 15 minuta dnevno, bol u rukama, bol u nogama, bol iznad i ispod pazuha kao i osjećaj ekstremne hladnoće ispod lopatica a osjećaj u kičmi, kao da vam neko nožem struže po kostima.
Nakon toga kad sam vidio da je vrag odnio šalu, odradim magnet koji mi je ustanovio diskusherniju sa malom protruzijom između C5 C6 pršljenova.
Pošto je protruzija minimalna ni neurolozi me nekako bar po snimku nisu i ne shvataju ozbiljno "na nogama si, proći će" bez neke posebne terapije, a ono traje i traje, ne prolazi.
Elem, da ne smaram puno, vremenom se stanje poboljšalo u minimalno podnošljivom obliku, iako je jaka upala i dalje ostala.
Svaki moj pokušaj fizičkog rada stvarao bi mi pakao, hladnoća, promaja, spavanje na stomaku, pakao...
Nakon tretmana akupunkturom eliminisao sam upalu i poboljšao stanje sigurno za sedamdeset odsto.
Ono što je ostalo i dan danas su dosadni bolovi koji se vraćaju svako par dana, ukočenost, tenzija, bilo šta a kad probam da spavam na stomaku ili da vježbam nešto minimalno kreću dosta jači bolovi koje moram da regulišem medikamentima (paracetamoli, leksilijumi kad je baš gadno i sl).
Kao što se da naslutiti život 31godišnjaka koji ima ovakva ograničenja, konstantne manje ili veće bolove, nemogućnost treniranja, maltene atrofiranje mišinje uslijed neaktivnosti, sve što je bilo mišić sad je više kao salo i slično.
Osjećaj nezadovoljstva, bola, bezizlazna situacija.
Ono što želim da vas pitam kao stručna lica sa višegodišnjim iskustvom je sledeće, pošto mi sve ovo što sam naveo nije pomoglo(radim i neke vježbe istezanja svakodnevno na savjet fizioterapeuta), ima li nade za mene da mi bolove može neutralisati trening, rad sa stručnim individualnim trenerom, da li imate sličnih iskustava sa korisnicima i da li ima nade za mene da ču više ikada moći da pokušam da treniram i dignem kvalitet života na veći nivo, jer je ovo sada jako deprimirajuće.
Svi komentari su dobrodošli, u nadi da vas nisam puno smorio, pozdravljam vas!
-
Pozdrav!
Ja licno imam diskusherniju u lumbalnom predelu. Resio sam to vezbanjem. Potrebno je da nadjes nekog dobrog strucnjaka i da ojacas te male misice koji drze kicmu . Ja sam vezbao i nakon toga se vratio u profesionalni sport i nemam problema.
Sent from my iPhone using Tapatalk
-
Pozdrav!
I ja imam diskus herniju,kao sto sam imao i puknutu tetivu i biceps na levoj ruci,tesku saobracajnu nesrecu iz kojeg sam jedva ostao ziv itd,sa ovim nisam hteo sa tobom da se takmicim u tezini povreda nego samo da ti pokazem da ima ljudi slicnih tebi koji su prosli ovaj pakao kroz koji ti prolazis,ali da znas da ima nade!Nemoj se predavati.Kao sto je moj kolega rekao samo je potrebno da nades dobrog eksperta,da radis vezbe koje ce ti ojacati misice oko tog dela leda i sto je meni licno pored svega toga jako puno pomogao je bilo masiranje tog dela leda tojest misica pored povrede.
Posle te teske saobracajne nezgode po peti put sam postao svetski prvak,tako da ima jos nade!!!!
-
A jesi isao na pregled kod ortopeda?
-
Jačanje tog dijela tijela uz adekvatan nadzor. Ne kod kvazi stručnjaka već ljudi koji imaju veliko iskustvo sa tom vrstom povrede.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
Pozdrav ekipa,
pišem vam kao relevantnoj ekipi za savjet i potencijalu pomoć.
Imam 31 god i već godinu i po imam problem sa leđima.
Pošto sam cijeli život bio mršav sa svojih 27 28 krećem sa treningom u kućnoj varijanti (mini bučice, sklekovi, propadanja i sl) na amaterskom nivou i postižem izvjesne rezultate koji su oblikovali tijelo na solidan način.
Kao što sam i rekao, prije godinu i po, posle jednog treninga osjećam blage bolove između lopatica koji su narednih dana samo rasli do ivice da sam se bukvalno skroz ukočio i da su mi svakodnevne aktivnosti postale opterećenje(trening sam mogao da zaboravim).
S obzirom da sam i prije par godina imao sličan problem (ne ovog inteziteta) amaterski i neiskusno pomislio sam da je i tada i sada u pitanju nekakvo istegnuće, napuknut mišić šta god i da će proći samo od sebe za mjesed dva(tako je i bilo prije par godina).
Ne sluteći da je u pitanju diskushernija(napominjem da mi inekcije nisu nešto pomogle), odlazim kod jednog čovjeka u Igalo na "namještanje" jer ima jelte značajan pedigre u regionu sa uvjeravanjem da imam traumu na srednjem dijelu leđa (jer sam mu rekao da su mi bolovi ispod lopatica intezivni).
Nakon njegovog tretmana čupanja pršljenova (ne bih ni u ludilu legao da sam znao da ide tako) tek onda kreće pravi pakao.
Nemogući bolovi, nepokretnost, maksimalno hodanje od 15 minuta dnevno, bol u rukama, bol u nogama, bol iznad i ispod pazuha kao i osjećaj ekstremne hladnoće ispod lopatica a osjećaj u kičmi, kao da vam neko nožem struže po kostima.
Nakon toga kad sam vidio da je vrag odnio šalu, odradim magnet koji mi je ustanovio diskusherniju sa malom protruzijom između C5 C6 pršljenova.
Pošto je protruzija minimalna ni neurolozi me nekako bar po snimku nisu i ne shvataju ozbiljno "na nogama si, proći će" bez neke posebne terapije, a ono traje i traje, ne prolazi.
Elem, da ne smaram puno, vremenom se stanje poboljšalo u minimalno podnošljivom obliku, iako je jaka upala i dalje ostala.
Svaki moj pokušaj fizičkog rada stvarao bi mi pakao, hladnoća, promaja, spavanje na stomaku, pakao...
Nakon tretmana akupunkturom eliminisao sam upalu i poboljšao stanje sigurno za sedamdeset odsto.
Ono što je ostalo i dan danas su dosadni bolovi koji se vraćaju svako par dana, ukočenost, tenzija, bilo šta a kad probam da spavam na stomaku ili da vježbam nešto minimalno kreću dosta jači bolovi koje moram da regulišem medikamentima (paracetamoli, leksilijumi kad je baš gadno i sl).
Kao što se da naslutiti život 31godišnjaka koji ima ovakva ograničenja, konstantne manje ili veće bolove, nemogućnost treniranja, maltene atrofiranje mišinje uslijed neaktivnosti, sve što je bilo mišić sad je više kao salo i slično.
Osjećaj nezadovoljstva, bola, bezizlazna situacija.
Ono što želim da vas pitam kao stručna lica sa višegodišnjim iskustvom je sledeće, pošto mi sve ovo što sam naveo nije pomoglo(radim i neke vježbe istezanja svakodnevno na savjet fizioterapeuta), ima li nade za mene da mi bolove može neutralisati trening, rad sa stručnim individualnim trenerom, da li imate sličnih iskustava sa korisnicima i da li ima nade za mene da ču više ikada moći da pokušam da treniram i dignem kvalitet života na veći nivo, jer je ovo sada jako deprimirajuće.
Svi komentari su dobrodošli, u nadi da vas nisam puno smorio, pozdravljam vas!
Moja drugarica zivi sa time i mislim da mogu dosta toga da ti kazem.
Pored neadekvatnog komentara lekara, zanima me - da li si isao do fizijatra mozda?
Takodje, da li ides na masaze?
-
Pozdrav ekipa,
pišem vam kao relevantnoj ekipi za savjet i potencijalu pomoć.
Imam 31 god i već godinu i po imam problem sa leđima.
Pošto sam cijeli život bio mršav sa svojih 27 28 krećem sa treningom u kućnoj varijanti (mini bučice, sklekovi, propadanja i sl) na amaterskom nivou i postižem izvjesne rezultate koji su oblikovali tijelo na solidan način.
Kao što sam i rekao, prije godinu i po, posle jednog treninga osjećam blage bolove između lopatica koji su narednih dana samo rasli do ivice da sam se bukvalno skroz ukočio i da su mi svakodnevne aktivnosti postale opterećenje(trening sam mogao da zaboravim).
S obzirom da sam i prije par godina imao sličan problem (ne ovog inteziteta) amaterski i neiskusno pomislio sam da je i tada i sada u pitanju nekakvo istegnuće, napuknut mišić šta god i da će proći samo od sebe za mjesed dva(tako je i bilo prije par godina).
Ne sluteći da je u pitanju diskushernija(napominjem da mi inekcije nisu nešto pomogle), odlazim kod jednog čovjeka u Igalo na "namještanje" jer ima jelte značajan pedigre u regionu sa uvjeravanjem da imam traumu na srednjem dijelu leđa (jer sam mu rekao da su mi bolovi ispod lopatica intezivni).
Nakon njegovog tretmana čupanja pršljenova (ne bih ni u ludilu legao da sam znao da ide tako) tek onda kreće pravi pakao.
Nemogući bolovi, nepokretnost, maksimalno hodanje od 15 minuta dnevno, bol u rukama, bol u nogama, bol iznad i ispod pazuha kao i osjećaj ekstremne hladnoće ispod lopatica a osjećaj u kičmi, kao da vam neko nožem struže po kostima.
Nakon toga kad sam vidio da je vrag odnio šalu, odradim magnet koji mi je ustanovio diskusherniju sa malom protruzijom između C5 C6 pršljenova.
Pošto je protruzija minimalna ni neurolozi me nekako bar po snimku nisu i ne shvataju ozbiljno "na nogama si, proći će" bez neke posebne terapije, a ono traje i traje, ne prolazi.
Elem, da ne smaram puno, vremenom se stanje poboljšalo u minimalno podnošljivom obliku, iako je jaka upala i dalje ostala.
Svaki moj pokušaj fizičkog rada stvarao bi mi pakao, hladnoća, promaja, spavanje na stomaku, pakao...
Nakon tretmana akupunkturom eliminisao sam upalu i poboljšao stanje sigurno za sedamdeset odsto.
Ono što je ostalo i dan danas su dosadni bolovi koji se vraćaju svako par dana, ukočenost, tenzija, bilo šta a kad probam da spavam na stomaku ili da vježbam nešto minimalno kreću dosta jači bolovi koje moram da regulišem medikamentima (paracetamoli, leksilijumi kad je baš gadno i sl).
Kao što se da naslutiti život 31godišnjaka koji ima ovakva ograničenja, konstantne manje ili veće bolove, nemogućnost treniranja, maltene atrofiranje mišinje uslijed neaktivnosti, sve što je bilo mišić sad je više kao salo i slično.
Osjećaj nezadovoljstva, bola, bezizlazna situacija.
Ono što želim da vas pitam kao stručna lica sa višegodišnjim iskustvom je sledeće, pošto mi sve ovo što sam naveo nije pomoglo(radim i neke vježbe istezanja svakodnevno na savjet fizioterapeuta), ima li nade za mene da mi bolove može neutralisati trening, rad sa stručnim individualnim trenerom, da li imate sličnih iskustava sa korisnicima i da li ima nade za mene da ču više ikada moći da pokušam da treniram i dignem kvalitet života na veći nivo, jer je ovo sada jako deprimirajuće.
Svi komentari su dobrodošli, u nadi da vas nisam puno smorio, pozdravljam vas!
Moja drugarica zivi sa time i mislim da mogu dosta toga da ti kazem.
Pored neadekvatnog komentara lekara, zanima me - da li si isao do fizijatra mozda?
Takodje, da li ides na masaze?
Moja drugarica zivi sa time i mislim da mogu dosta toga da ti kazem.
Pored neadekvatnog komentara lekara, zanima me - da li si isao do fizijatra mozda?
Takodje, da li ides na masaze?
[/quote]
Kod fizijatra sam išao prošle godine, imao sam fizikalnu terapiju nekih mjesec dana, nekakva poboljšanja ali sve je to minimalno.
Kažem, akupunktura mi je najviše pomogla i neko istezanje koje mi je skoro preporučio momak koji ima slične probleme.
Pitam za trening jer sam u pat poziciji, ne treniram a bol ne prolazi, dakle ni mirovanje i neaktivnost ne donosi rezultat.
Doktori kažu trening ni u ludilu, dok svi sportisti kažu, da se to jedino neutrališe treningom.
Zato i pitam za slične primjere.
Hvala na odgovoru
-
Pozdrav!
I ja imam diskus herniju,kao sto sam imao i puknutu tetivu i biceps na levoj ruci,tesku saobracajnu nesrecu iz kojeg sam jedva ostao ziv itd,sa ovim nisam hteo sa tobom da se takmicim u tezini povreda nego samo da ti pokazem da ima ljudi slicnih tebi koji su prosli ovaj pakao kroz koji ti prolazis,ali da znas da ima nade!Nemoj se predavati.Kao sto je moj kolega rekao samo je potrebno da nades dobrog eksperta,da radis vezbe koje ce ti ojacati misice oko tog dela leda i sto je meni licno pored svega toga jako puno pomogao je bilo masiranje tog dela leda tojest misica pored povrede.
Posle te teske saobracajne nezgode po peti put sam postao svetski prvak,tako da ima jos nade!!!!
Hvala na podršci, doktori uglavnom demorališu TRENING NI U LUDILU je komentar, a ne daju mi nikakvo rješenje, već "živi sa tim" komentar.
I onda sam u pat poziciji, bol nikako da isčezne iako je dosta bolje, mirovanje ne donosi rezultat.
Tako da mislim da mi trening uz adekvatan nadzor ostaje slamka spasa, rizična ali...
-
A jesi isao na pregled kod ortopeda?
Uputili su me neurologu, neurohirurgu, fizijatru ali kod ortopeda nisam išao.
Ono što je najčudnije da protruzija nije kritična ali bol traje, uvijek je prisutna bar minimalna bol ili neka tenzija ispod lopatica, spavanjem na stomaku i fizičkim radom bol se pojača.
-
Pozdrav!
Ja licno imam diskusherniju u lumbalnom predelu. Resio sam to vezbanjem. Potrebno je da nadjes nekog dobrog strucnjaka i da ojacas te male misice koji drze kicmu . Ja sam vezbao i nakon toga se vratio u profesionalni sport i nemam problema.
Sent from my iPhone using Tapatalk
Hvala ti.
iskreno strah me da pokušam, jer ono, koga zmija ujede... ali mislim da nemam drugo rješenje.
Doktori govore trening ni u ludilu, sportisti govore trening pod obavezno.
Zato i pitam ljude sa sličnim iskustvom da mi kažu mišljenje,
Pretpostavljam da bi to bili prilagodjeni treninzi (intezitet, težina i sl ) mojoj povredi, pretpostavljam da licencirani treneri to već znaju.
-
A neurohirurg je rekao da je u redu? Bitno je da znas da li postoji pritisak na nervne korenove. Ako tu ne vrsi kompresiju, onda je laksa situacija. Mozes da treniras, narocito ako je neurohirrug rekao da nije za operaciju. Onda znaci da nije kriticno, u smislu nastanka neuroloske simptomatologije.
-
Pozdrav!
I ja imam diskus herniju,kao sto sam imao i puknutu tetivu i biceps na levoj ruci,tesku saobracajnu nesrecu iz kojeg sam jedva ostao ziv itd,sa ovim nisam hteo sa tobom da se takmicim u tezini povreda nego samo da ti pokazem da ima ljudi slicnih tebi koji su prosli ovaj pakao kroz koji ti prolazis,ali da znas da ima nade!Nemoj se predavati.Kao sto je moj kolega rekao samo je potrebno da nades dobrog eksperta,da radis vezbe koje ce ti ojacati misice oko tog dela leda i sto je meni licno pored svega toga jako puno pomogao je bilo masiranje tog dela leda tojest misica pored povrede.
Posle te teske saobracajne nezgode po peti put sam postao svetski prvak,tako da ima jos nade!!!!
Hvala na podršci, doktori uglavnom demorališu TRENING NI U LUDILU je komentar, a ne daju mi nikakvo rješenje, već "živi sa tim" komentar.
I onda sam u pat poziciji, bol nikako da isčezne iako je dosta bolje, mirovanje ne donosi rezultat.
Tako da mislim da mi trening uz adekvatan nadzor ostaje slamka spasa, rizična ali...
Ja doktorima slabo verujem,cast izuzecima,jer sam bezbroj puta prosao tako da su mi rekli da neces moci trenirati,da ti je sportska karijera gotova i uvek sam im dokazao da nisu u pravu.Kod jedne povrede leda prilčlikom cucnja ugnjecio mi se nerv i nisam mogao ni da mrdnem.Odneli me na hitnu i kada je lekar pitao kako se to desilo i ja sam mu ispricao onda je onako sa podsmehom rekao da je taj sport jako stetan i da odmah prestanem da se bavim time.Nije me ni pregledao ispisao mi nesto protiv bolova i to je to.Posle kada sam privatno otisao kod ortopeda koji me je pregledao od glave do pete i u sedecem i u lewzecem i u stojecem polozaju i ispisao mii neke inekcije od koje mi je i prosla bol posle pete inekcije,inace to je bio koktel.Isto tako i posle saobracajke su mi rekli da necu moci da se sluzim sa levom rukom i hvala bogu mogu.Naravno sa ovim ne kazem da ides glavom kroz zid ali mislim da ti trening uvek je od pomoci i neki dobar strucnjak.Samo napred!!!
-
A neurohirurg je rekao da je u redu? Bitno je da znas da li postoji pritisak na nervne korenove. Ako tu ne vrsi kompresiju, onda je laksa situacija. Mozes da treniras, narocito ako je neurohirrug rekao da nije za operaciju. Onda znaci da nije kriticno, u smislu nastanka neuroloske simptomatologije.
Na nalazu piše da nema prevelike kompresije, tako da mi je neurohirurg propisao tada neke tablete koje idu bez recepta.
Sada ono što je meni tu nelogično što me boli od raznih situacija, ležanje na stomaku, prevelika nervoza, teret i slično, dakle ipak ima neka nervna kompresija.
Ne znam, nisam pametan.
Hvala na odgovoru, sigurno ću pokušati sa nekim individualnim stručnjakom pa ćemo vidjeti u datom trenutku situaciju.
-
Pozdrav!
I ja imam diskus herniju,kao sto sam imao i puknutu tetivu i biceps na levoj ruci,tesku saobracajnu nesrecu iz kojeg sam jedva ostao ziv itd,sa ovim nisam hteo sa tobom da se takmicim u tezini povreda nego samo da ti pokazem da ima ljudi slicnih tebi koji su prosli ovaj pakao kroz koji ti prolazis,ali da znas da ima nade!Nemoj se predavati.Kao sto je moj kolega rekao samo je potrebno da nades dobrog eksperta,da radis vezbe koje ce ti ojacati misice oko tog dela leda i sto je meni licno pored svega toga jako puno pomogao je bilo masiranje tog dela leda tojest misica pored povrede.
Posle te teske saobracajne nezgode po peti put sam postao svetski prvak,tako da ima jos nade!!!!
Hvala na podršci, doktori uglavnom demorališu TRENING NI U LUDILU je komentar, a ne daju mi nikakvo rješenje, već "živi sa tim" komentar.
I onda sam u pat poziciji, bol nikako da isčezne iako je dosta bolje, mirovanje ne donosi rezultat.
Tako da mislim da mi trening uz adekvatan nadzor ostaje slamka spasa, rizična ali...
Ja doktorima slabo verujem,cast izuzecima,jer sam bezbroj puta prosao tako da su mi rekli da neces moci trenirati,da ti je sportska karijera gotova i uvek sam im dokazao da nisu u pravu.Kod jedne povrede leda prilčlikom cucnja ugnjecio mi se nerv i nisam mogao ni da mrdnem.Odneli me na hitnu i kada je lekar pitao kako se to desilo i ja sam mu ispricao onda je onako sa podsmehom rekao da je taj sport jako stetan i da odmah prestanem da se bavim time.Nije me ni pregledao ispisao mi nesto protiv bolova i to je to.Posle kada sam privatno otisao kod ortopeda koji me je pregledao od glave do pete i u sedecem i u lewzecem i u stojecem polozaju i ispisao mii neke inekcije od koje mi je i prosla bol posle pete inekcije,inace to je bio koktel.Isto tako i posle saobracajke su mi rekli da necu moci da se sluzim sa levom rukom i hvala bogu mogu.Naravno sa ovim ne kazem da ides glavom kroz zid ali mislim da ti trening uvek je od pomoci i neki dobar strucnjak.Samo napred!!!
Hvala na podršci.
Samo mi još reci, kada si počeo da treniraš pod svim tim stvarima koje su ti se izdešavale, da li si i tada osjećao bol (neposredno prije ulaska u trenažni proces) i ako jesi da li je bol vremenom isčezao.
Pitam iz razloga što imam nedoumicu, da li smije da počne sa treningom ako postoji nekakva bol ili tenzija.
-
Akupunktura je odlična metoda za otklanjanje bolova. Po nekom pravilu zaista dokle god su prisutni bolovi ne bi trebalo trenirati. Kada se bolovi otklone sa nekim stručnim licem može vežbanje da se nastavi.
Ono što većina ljudi ne shvata je da je sve jako individualno i da ne postoji šema lečenja ijedne bolesti, kao što ne postoji šema za život. Svako će gledati da se ogradi i da vam preporuči najsigurniju stvar.
-
Ja bih Vam poručila da su volja i upornost najbitniji, naravno moraju biti u skladu sa fizičkim mogućnostima ali uvek se nađe neko rešenje, tako da samo napred.
-
Akupunktura je odlična metoda za otklanjanje bolova. Po nekom pravilu zaista dokle god su prisutni bolovi ne bi trebalo trenirati. Kada se bolovi otklone sa nekim stručnim licem može vežbanje da se nastavi.
Ono što većina ljudi ne shvata je da je sve jako individualno i da ne postoji šema lečenja ijedne bolesti, kao što ne postoji šema za život. Svako će gledati da se ogradi i da vam preporuči najsigurniju stvar.
Hvala na odgovoru.
Ono sto me i remeti sto stalno boli bar malo ili osjecam tenziju. Cak i kjad prestane par dana bol se sama od sebe vrati, problem i jeste u tome sto bol ne prolazi fiksno. Zato se i brinem da li smijem poceti sa treninzima
-
Ako nema trnjenja i slabosti u nekim misicima, onda si definitivno u boljoj situaciji. Bolovi mogu postojati, ali trnjenje bi pre ukazalo na kompresiju nervnih korenova. Da znas da bolovi ne nastaju samo zbog pritiska na nerve, vec mogu nastati u konkretnom slucaju i zbog spazma misica. To je reakcija organizma kod diskus hernije da okolni misici budu u spazmu. Samo polako i verujem da ces uspeti sa treninzima. Veoma je bitan i psihicki momenat.
-
Bol nam je upozorenje da organizam treba da se zaštiti, to je alarm na neki način. Prvo vidite šta Vam najviše odgovara da eliminišete bol, a onda natenane vežbanje.
-
Akupunktura je odlična metoda za otklanjanje bolova. Po nekom pravilu zaista dokle god su prisutni bolovi ne bi trebalo trenirati. Kada se bolovi otklone sa nekim stručnim licem može vežbanje da se nastavi.
Ono što većina ljudi ne shvata je da je sve jako individualno i da ne postoji šema lečenja ijedne bolesti, kao što ne postoji šema za život. Svako će gledati da se ogradi i da vam preporuči najsigurniju stvar.
Hvala na odgovoru.
Ono sto me i remeti sto stalno boli bar malo ili osjecam tenziju. Cak i kjad prestane par dana bol se sama od sebe vrati, problem i jeste u tome sto bol ne prolazi fiksno. Zato se i brinem da li smijem poceti sa treninzima
Jednostavno mora da boli. Imaš povredu. Svaki sportista i malo napredniji reci ce ti da je xxxxx puta trenirao pod jakim bolom. I sam treniram pod često pod bolom u lumablnom dijelu, stare povrede iz takmičarskih dana. Ali stisnem zube, nastavim. Sjutra bude već bolje, ili za 10 dana. Kreni lagano, postepeno sa vezbama. Ako živiš u Beogradu mogu da ti preporučim ljude koji ti mogu pomoći u rehabilitaciji, a sve na principu treninga.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
Pozdrav ekipa,
pišem vam kao relevantnoj ekipi za savjet i potencijalu pomoć.
Imam 31 god i već godinu i po imam problem sa leđima.
Pošto sam cijeli život bio mršav sa svojih 27 28 krećem sa treningom u kućnoj varijanti (mini bučice, sklekovi, propadanja i sl) na amaterskom nivou i postižem izvjesne rezultate koji su oblikovali tijelo na solidan način.
Kao što sam i rekao, prije godinu i po, posle jednog treninga osjećam blage bolove između lopatica koji su narednih dana samo rasli do ivice da sam se bukvalno skroz ukočio i da su mi svakodnevne aktivnosti postale opterećenje(trening sam mogao da zaboravim).
S obzirom da sam i prije par godina imao sličan problem (ne ovog inteziteta) amaterski i neiskusno pomislio sam da je i tada i sada u pitanju nekakvo istegnuće, napuknut mišić šta god i da će proći samo od sebe za mjesed dva(tako je i bilo prije par godina).
Ne sluteći da je u pitanju diskushernija(napominjem da mi inekcije nisu nešto pomogle), odlazim kod jednog čovjeka u Igalo na "namještanje" jer ima jelte značajan pedigre u regionu sa uvjeravanjem da imam traumu na srednjem dijelu leđa (jer sam mu rekao da su mi bolovi ispod lopatica intezivni).
Nakon njegovog tretmana čupanja pršljenova (ne bih ni u ludilu legao da sam znao da ide tako) tek onda kreće pravi pakao.
Nemogući bolovi, nepokretnost, maksimalno hodanje od 15 minuta dnevno, bol u rukama, bol u nogama, bol iznad i ispod pazuha kao i osjećaj ekstremne hladnoće ispod lopatica a osjećaj u kičmi, kao da vam neko nožem struže po kostima.
Nakon toga kad sam vidio da je vrag odnio šalu, odradim magnet koji mi je ustanovio diskusherniju sa malom protruzijom između C5 C6 pršljenova.
Pošto je protruzija minimalna ni neurolozi me nekako bar po snimku nisu i ne shvataju ozbiljno "na nogama si, proći će" bez neke posebne terapije, a ono traje i traje, ne prolazi.
Elem, da ne smaram puno, vremenom se stanje poboljšalo u minimalno podnošljivom obliku, iako je jaka upala i dalje ostala.
Svaki moj pokušaj fizičkog rada stvarao bi mi pakao, hladnoća, promaja, spavanje na stomaku, pakao...
Nakon tretmana akupunkturom eliminisao sam upalu i poboljšao stanje sigurno za sedamdeset odsto.
Ono što je ostalo i dan danas su dosadni bolovi koji se vraćaju svako par dana, ukočenost, tenzija, bilo šta a kad probam da spavam na stomaku ili da vježbam nešto minimalno kreću dosta jači bolovi koje moram da regulišem medikamentima (paracetamoli, leksilijumi kad je baš gadno i sl).
Kao što se da naslutiti život 31godišnjaka koji ima ovakva ograničenja, konstantne manje ili veće bolove, nemogućnost treniranja, maltene atrofiranje mišinje uslijed neaktivnosti, sve što je bilo mišić sad je više kao salo i slično.
Osjećaj nezadovoljstva, bola, bezizlazna situacija.
Ono što želim da vas pitam kao stručna lica sa višegodišnjim iskustvom je sledeće, pošto mi sve ovo što sam naveo nije pomoglo(radim i neke vježbe istezanja svakodnevno na savjet fizioterapeuta), ima li nade za mene da mi bolove može neutralisati trening, rad sa stručnim individualnim trenerom, da li imate sličnih iskustava sa korisnicima i da li ima nade za mene da ču više ikada moći da pokušam da treniram i dignem kvalitet života na veći nivo, jer je ovo sada jako deprimirajuće.
Svi komentari su dobrodošli, u nadi da vas nisam puno smorio, pozdravljam vas!
Moja drugarica zivi sa time i mislim da mogu dosta toga da ti kazem.
Pored neadekvatnog komentara lekara, zanima me - da li si isao do fizijatra mozda?
Takodje, da li ides na masaze?
Moja drugarica zivi sa time i mislim da mogu dosta toga da ti kazem.
Pored neadekvatnog komentara lekara, zanima me - da li si isao do fizijatra mozda?
Takodje, da li ides na masaze?
Kod fizijatra sam išao prošle godine, imao sam fizikalnu terapiju nekih mjesec dana, nekakva poboljšanja ali sve je to minimalno.
Kažem, akupunktura mi je najviše pomogla i neko istezanje koje mi je skoro preporučio momak koji ima slične probleme.
Pitam za trening jer sam u pat poziciji, ne treniram a bol ne prolazi, dakle ni mirovanje i neaktivnost ne donosi rezultat.
Doktori kažu trening ni u ludilu, dok svi sportisti kažu, da se to jedino neutrališe treningom.
Zato i pitam za slične primjere.
Hvala na odgovoru
[/quote]
Pitao sam te za fizijatra jer sam mislio da ti je dao vezbe i konkretne savete.
Njoj je neurolog zabranio sport do kraja zivota i nije ga poslusala, ali prati svoje telo pri vezbanju i ne radi velike kilaze...
Takodje, njoj su masaze od strucnog lica najvise pomogle jer opuste spazme koje izaziva nerv kog pritiska sadrzaj diska.
-
Pozdrav!
I ja imam diskus herniju,kao sto sam imao i puknutu tetivu i biceps na levoj ruci,tesku saobracajnu nesrecu iz kojeg sam jedva ostao ziv itd,sa ovim nisam hteo sa tobom da se takmicim u tezini povreda nego samo da ti pokazem da ima ljudi slicnih tebi koji su prosli ovaj pakao kroz koji ti prolazis,ali da znas da ima nade!Nemoj se predavati.Kao sto je moj kolega rekao samo je potrebno da nades dobrog eksperta,da radis vezbe koje ce ti ojacati misice oko tog dela leda i sto je meni licno pored svega toga jako puno pomogao je bilo masiranje tog dela leda tojest misica pored povrede.
Posle te teske saobracajne nezgode po peti put sam postao svetski prvak,tako da ima jos nade!!!!
Hvala na podršci, doktori uglavnom demorališu TRENING NI U LUDILU je komentar, a ne daju mi nikakvo rješenje, već "živi sa tim" komentar.
I onda sam u pat poziciji, bol nikako da isčezne iako je dosta bolje, mirovanje ne donosi rezultat.
Tako da mislim da mi trening uz adekvatan nadzor ostaje slamka spasa, rizična ali...
Ja doktorima slabo verujem,cast izuzecima,jer sam bezbroj puta prosao tako da su mi rekli da neces moci trenirati,da ti je sportska karijera gotova i uvek sam im dokazao da nisu u pravu.Kod jedne povrede leda prilčlikom cucnja ugnjecio mi se nerv i nisam mogao ni da mrdnem.Odneli me na hitnu i kada je lekar pitao kako se to desilo i ja sam mu ispricao onda je onako sa podsmehom rekao da je taj sport jako stetan i da odmah prestanem da se bavim time.Nije me ni pregledao ispisao mi nesto protiv bolova i to je to.Posle kada sam privatno otisao kod ortopeda koji me je pregledao od glave do pete i u sedecem i u lewzecem i u stojecem polozaju i ispisao mii neke inekcije od koje mi je i prosla bol posle pete inekcije,inace to je bio koktel.Isto tako i posle saobracajke su mi rekli da necu moci da se sluzim sa levom rukom i hvala bogu mogu.Naravno sa ovim ne kazem da ides glavom kroz zid ali mislim da ti trening uvek je od pomoci i neki dobar strucnjak.Samo napred!!!
Hvala na podršci.
Samo mi još reci, kada si počeo da treniraš pod svim tim stvarima koje su ti se izdešavale, da li si i tada osjećao bol (neposredno prije ulaska u trenažni proces) i ako jesi da li je bol vremenom isčezao.
Pitam iz razloga što imam nedoumicu, da li smije da počne sa treningom ako postoji nekakva bol ili tenzija.
Nema na cemu,uvek!!!!Da,osecao sam blagi bol i vremenom je to iscezao,ali to vremenom je bilo skoro oko godinu dana.To da li smes ili ne da pocnes sa trenaznim procesom to vidi sa lekarima,ja ti kazem sta sam ja radio i meni je radilo.Naravno nisam isao glavom kroz zid,ako me je vise bolelo onda sam radio laksi trening samo da prokrvim misice i taj deo koji je boleo.
-
Akupunktura je odlična metoda za otklanjanje bolova. Po nekom pravilu zaista dokle god su prisutni bolovi ne bi trebalo trenirati. Kada se bolovi otklone sa nekim stručnim licem može vežbanje da se nastavi.
Ono što većina ljudi ne shvata je da je sve jako individualno i da ne postoji šema lečenja ijedne bolesti, kao što ne postoji šema za život. Svako će gledati da se ogradi i da vam preporuči najsigurniju stvar.
Mislim da je sa ovim sve receno!!!!