Pozdrav!
I ja imam diskus herniju,kao sto sam imao i puknutu tetivu i biceps na levoj ruci,tesku saobracajnu nesrecu iz kojeg sam jedva ostao ziv itd,sa ovim nisam  hteo sa tobom da se takmicim u tezini povreda nego samo da ti pokazem da ima ljudi slicnih tebi koji su prosli ovaj pakao kroz koji ti prolazis,ali da znas da ima nade!Nemoj se predavati.Kao sto je moj kolega rekao samo je potrebno da nades dobrog eksperta,da radis vezbe koje ce ti ojacati misice oko tog dela leda i sto je meni licno pored svega toga jako puno pomogao je bilo masiranje tog dela leda tojest misica pored povrede.
Posle te teske saobracajne nezgode po peti put sam postao svetski prvak,tako da ima jos nade!!!!

Hvala na podršci, doktori uglavnom demorališu TRENING NI U LUDILU je komentar, a ne daju mi nikakvo rješenje, već "živi sa tim" komentar.
I onda sam u pat poziciji, bol nikako da isčezne iako je dosta bolje, mirovanje ne donosi rezultat.
Tako da mislim da mi trening uz adekvatan nadzor ostaje slamka spasa, rizična ali...

Pozdrav ekipa,
pišem vam kao relevantnoj ekipi za savjet i potencijalu pomoć.
Imam 31 god i već godinu i po imam problem sa leđima.
Pošto sam cijeli život bio mršav sa svojih 27 28 krećem sa treningom u kućnoj varijanti (mini bučice, sklekovi, propadanja i sl) na amaterskom nivou i postižem izvjesne rezultate koji su oblikovali tijelo na solidan način.
Kao što sam i rekao, prije godinu i po, posle jednog treninga osjećam blage bolove između lopatica koji su narednih dana samo rasli do ivice da sam se bukvalno skroz ukočio i da su mi svakodnevne aktivnosti postale opterećenje(trening sam mogao da zaboravim).
S obzirom da sam i prije par godina imao sličan problem (ne ovog inteziteta) amaterski i neiskusno pomislio sam da je i tada i sada u pitanju nekakvo istegnuće, napuknut mišić šta god i da će proći samo od sebe za mjesed dva(tako je i bilo prije par godina).
Ne sluteći da je u pitanju diskushernija(napominjem da mi inekcije nisu nešto pomogle), odlazim kod jednog čovjeka u Igalo na "namještanje" jer ima jelte značajan pedigre u regionu sa uvjeravanjem da imam traumu na srednjem dijelu leđa (jer sam mu rekao da su mi bolovi ispod lopatica intezivni).
Nakon njegovog tretmana čupanja pršljenova (ne bih ni u ludilu legao da sam znao da ide tako) tek onda kreće pravi pakao.
Nemogući bolovi, nepokretnost, maksimalno hodanje od 15 minuta dnevno, bol u rukama, bol u nogama, bol iznad i ispod pazuha kao i osjećaj ekstremne hladnoće ispod lopatica a osjećaj u kičmi, kao da vam neko nožem struže po kostima.
Nakon toga kad sam vidio da je vrag odnio šalu, odradim magnet koji mi je ustanovio diskusherniju sa malom protruzijom između C5 C6 pršljenova.
Pošto je protruzija minimalna ni neurolozi me nekako bar po snimku nisu i ne shvataju ozbiljno "na nogama si, proći će" bez neke posebne terapije, a ono traje i traje, ne prolazi.
Elem, da ne smaram puno, vremenom se stanje poboljšalo u minimalno podnošljivom obliku, iako je jaka upala i dalje ostala.
Svaki moj pokušaj fizičkog rada stvarao bi mi pakao, hladnoća, promaja, spavanje na stomaku, pakao...
Nakon tretmana akupunkturom eliminisao sam upalu i poboljšao stanje sigurno za sedamdeset odsto.
Ono što je ostalo i dan danas su dosadni bolovi koji se vraćaju svako par dana, ukočenost, tenzija, bilo šta a kad probam da spavam na stomaku ili da vježbam nešto minimalno kreću dosta jači bolovi koje moram da regulišem medikamentima (paracetamoli, leksilijumi kad je baš gadno i sl).
Kao što se da naslutiti život 31godišnjaka koji ima ovakva ograničenja, konstantne manje ili veće bolove, nemogućnost treniranja, maltene atrofiranje mišinje uslijed neaktivnosti, sve što je bilo mišić sad je više kao salo i slično.
Osjećaj nezadovoljstva, bola, bezizlazna situacija.
Ono što želim da vas pitam kao stručna lica sa višegodišnjim iskustvom je sledeće, pošto mi sve ovo što sam naveo nije pomoglo(radim i neke vježbe istezanja svakodnevno na savjet fizioterapeuta), ima li nade za mene da mi bolove može neutralisati trening, rad sa stručnim individualnim trenerom, da li imate sličnih iskustava sa korisnicima i da li ima nade za mene da ču više ikada moći da pokušam da treniram i dignem kvalitet života na veći nivo, jer je ovo sada jako deprimirajuće.
Svi komentari su dobrodošli, u nadi da vas nisam puno smorio, pozdravljam vas!

Moja drugarica zivi sa time i mislim da mogu dosta toga da ti kazem.
Pored neadekvatnog komentara lekara, zanima me - da li si isao do fizijatra mozda?
Takodje, da li ides na masaze?

Moja drugarica zivi sa time i mislim da mogu dosta toga da ti kazem.
Pored neadekvatnog komentara lekara, zanima me - da li si isao do fizijatra mozda?
Takodje, da li ides na masaze?
[/quote]


Kod fizijatra sam išao prošle godine, imao sam fizikalnu terapiju nekih mjesec dana, nekakva poboljšanja ali sve je to minimalno.
Kažem, akupunktura mi je najviše pomogla i neko istezanje koje mi je skoro preporučio momak koji ima slične probleme.
Pitam za trening jer sam u pat poziciji, ne treniram a bol ne prolazi, dakle ni mirovanje i neaktivnost ne donosi rezultat.
Doktori kažu trening ni u ludilu, dok svi sportisti kažu, da se to jedino neutrališe treningom.
Zato i pitam za slične primjere.
Hvala na odgovoru

Pozdrav ekipa,
pišem vam kao relevantnoj ekipi za savjet i potencijalu pomoć.
Imam 31 god i već godinu i po imam problem sa leđima.
Pošto sam cijeli život bio mršav sa svojih 27 28 krećem sa treningom u kućnoj varijanti (mini bučice, sklekovi, propadanja i sl) na amaterskom nivou i postižem izvjesne rezultate koji su oblikovali tijelo na solidan način.
Kao što sam i rekao, prije godinu i po, posle jednog treninga osjećam blage bolove između lopatica koji su narednih dana samo rasli do ivice da sam se bukvalno skroz ukočio i da su mi svakodnevne aktivnosti postale opterećenje(trening sam mogao da zaboravim).
S obzirom da sam i prije par godina imao sličan problem (ne ovog inteziteta) amaterski i neiskusno pomislio sam da je i tada i sada u pitanju nekakvo istegnuće, napuknut mišić šta god i da će proći samo od sebe za mjesed dva(tako je i bilo prije par godina).
Ne sluteći da je u pitanju diskushernija(napominjem da mi inekcije nisu nešto pomogle), odlazim kod jednog čovjeka u Igalo na "namještanje" jer ima jelte značajan pedigre u regionu sa uvjeravanjem da imam traumu na srednjem dijelu leđa (jer sam mu rekao da su mi bolovi ispod lopatica intezivni).
Nakon njegovog tretmana čupanja pršljenova (ne bih ni u ludilu legao da sam znao da ide tako) tek onda kreće pravi pakao.
Nemogući bolovi, nepokretnost, maksimalno hodanje od 15 minuta dnevno, bol u rukama, bol u nogama, bol iznad i ispod pazuha kao i osjećaj ekstremne hladnoće ispod lopatica a osjećaj u kičmi, kao da vam neko nožem struže po kostima.
Nakon toga kad sam vidio da je vrag odnio šalu, odradim magnet koji mi je ustanovio diskusherniju sa malom protruzijom između C5 C6 pršljenova.
Pošto je protruzija minimalna ni neurolozi me nekako bar po snimku nisu i ne shvataju ozbiljno "na nogama si, proći će" bez neke posebne terapije, a ono traje i traje, ne prolazi.
Elem, da ne smaram puno, vremenom se stanje poboljšalo u minimalno podnošljivom obliku, iako je jaka upala i dalje ostala.
Svaki moj pokušaj fizičkog rada stvarao bi mi pakao, hladnoća, promaja, spavanje na stomaku, pakao...
Nakon tretmana akupunkturom eliminisao sam upalu i poboljšao stanje sigurno za sedamdeset odsto.
Ono što je ostalo i dan danas su dosadni bolovi koji se vraćaju svako par dana, ukočenost, tenzija, bilo šta a kad probam da spavam na stomaku ili da vježbam nešto minimalno kreću dosta jači bolovi koje moram da regulišem medikamentima (paracetamoli, leksilijumi kad je baš gadno i sl).
Kao što se da naslutiti život 31godišnjaka koji ima ovakva ograničenja, konstantne manje ili veće bolove, nemogućnost treniranja, maltene atrofiranje mišinje uslijed neaktivnosti, sve što je bilo mišić sad je više kao salo i slično.
Osjećaj nezadovoljstva, bola, bezizlazna situacija.
Ono što želim da vas pitam kao stručna lica sa višegodišnjim iskustvom je sledeće, pošto mi sve ovo što sam naveo nije pomoglo(radim i neke vježbe istezanja svakodnevno na savjet fizioterapeuta), ima li nade za mene da mi bolove može neutralisati trening, rad sa stručnim individualnim trenerom, da li imate sličnih iskustava sa korisnicima i da li ima nade za mene da ču više ikada moći da pokušam da treniram i dignem kvalitet života na veći nivo, jer je ovo sada jako deprimirajuće.
Svi komentari su dobrodošli, u nadi da vas nisam puno smorio, pozdravljam vas!

Moja drugarica zivi sa time i mislim da mogu dosta toga da ti kazem.
Pored neadekvatnog komentara lekara, zanima me - da li si isao do fizijatra mozda?
Takodje, da li ides na masaze?

Jačanje tog dijela tijela uz adekvatan nadzor. Ne kod kvazi stručnjaka već ljudi koji imaju veliko iskustvo sa tom vrstom povrede.


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

A jesi isao na pregled kod ortopeda?

Pozdrav!
I ja imam diskus herniju,kao sto sam imao i puknutu tetivu i biceps na levoj ruci,tesku saobracajnu nesrecu iz kojeg sam jedva ostao ziv itd,sa ovim nisam  hteo sa tobom da se takmicim u tezini povreda nego samo da ti pokazem da ima ljudi slicnih tebi koji su prosli ovaj pakao kroz koji ti prolazis,ali da znas da ima nade!Nemoj se predavati.Kao sto je moj kolega rekao samo je potrebno da nades dobrog eksperta,da radis vezbe koje ce ti ojacati misice oko tog dela leda i sto je meni licno pored svega toga jako puno pomogao je bilo masiranje tog dela leda tojest misica pored povrede.
Posle te teske saobracajne nezgode po peti put sam postao svetski prvak,tako da ima jos nade!!!!

Pozdrav!
Ja licno imam diskusherniju u lumbalnom predelu. Resio sam to vezbanjem. Potrebno je da nadjes nekog dobrog strucnjaka i da ojacas te male misice koji drze kicmu . Ja sam vezbao i nakon toga se vratio u profesionalni sport i nemam problema.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Pozdrav ekipa,
pišem vam kao relevantnoj ekipi za savjet i potencijalu pomoć.
Imam 31 god i već godinu i po imam problem sa leđima.
Pošto sam cijeli život bio mršav sa svojih 27 28 krećem sa treningom u kućnoj varijanti (mini bučice, sklekovi, propadanja i sl) na amaterskom nivou i postižem izvjesne rezultate koji su oblikovali tijelo na solidan način.
Kao što sam i rekao, prije godinu i po, posle jednog treninga osjećam blage bolove između lopatica koji su narednih dana samo rasli do ivice da sam se bukvalno skroz ukočio i da su mi svakodnevne aktivnosti postale opterećenje(trening sam mogao da zaboravim).
S obzirom da sam i prije par godina imao sličan problem (ne ovog inteziteta) amaterski i neiskusno pomislio sam da je i tada i sada u pitanju nekakvo istegnuće, napuknut mišić šta god i da će proći samo od sebe za mjesed dva(tako je i bilo prije par godina).
Ne sluteći da je u pitanju diskushernija(napominjem da mi inekcije nisu nešto pomogle), odlazim kod jednog čovjeka u Igalo na "namještanje" jer ima jelte značajan pedigre u regionu sa uvjeravanjem da imam traumu na srednjem dijelu leđa (jer sam mu rekao da su mi bolovi ispod lopatica intezivni).
Nakon njegovog tretmana čupanja pršljenova (ne bih ni u ludilu legao da sam znao da ide tako) tek onda kreće pravi pakao.
Nemogući bolovi, nepokretnost, maksimalno hodanje od 15 minuta dnevno, bol u rukama, bol u nogama, bol iznad i ispod pazuha kao i osjećaj ekstremne hladnoće ispod lopatica a osjećaj u kičmi, kao da vam neko nožem struže po kostima.
Nakon toga kad sam vidio da je vrag odnio šalu, odradim magnet koji mi je ustanovio diskusherniju sa malom protruzijom između C5 C6 pršljenova.
Pošto je protruzija minimalna ni neurolozi me nekako bar po snimku nisu i ne shvataju ozbiljno "na nogama si, proći će" bez neke posebne terapije, a ono traje i traje, ne prolazi.
Elem, da ne smaram puno, vremenom se stanje poboljšalo u minimalno podnošljivom obliku, iako je jaka upala i dalje ostala.
Svaki moj pokušaj fizičkog rada stvarao bi mi pakao, hladnoća, promaja, spavanje na stomaku, pakao...
Nakon tretmana akupunkturom eliminisao sam upalu i poboljšao stanje sigurno za sedamdeset odsto.
Ono što je ostalo i dan danas su dosadni bolovi koji se vraćaju svako par dana, ukočenost, tenzija, bilo šta a kad probam da spavam na stomaku ili da vježbam nešto minimalno kreću dosta jači bolovi koje moram da regulišem medikamentima (paracetamoli, leksilijumi kad je baš gadno i sl).
Kao što se da naslutiti život 31godišnjaka koji ima ovakva ograničenja, konstantne manje ili veće bolove, nemogućnost treniranja, maltene atrofiranje mišinje uslijed neaktivnosti, sve što je bilo mišić sad je više kao salo i slično.
Osjećaj nezadovoljstva, bola, bezizlazna situacija.
Ono što želim da vas pitam kao stručna lica sa višegodišnjim iskustvom je sledeće, pošto mi sve ovo što sam naveo nije pomoglo(radim i neke vježbe istezanja svakodnevno na savjet fizioterapeuta), ima li nade za mene da mi bolove može neutralisati trening, rad sa stručnim individualnim trenerom, da li imate sličnih iskustava sa korisnicima i da li ima nade za mene da ču više ikada moći da pokušam da treniram i dignem kvalitet života na veći nivo, jer je ovo sada jako deprimirajuće.
Svi komentari su dobrodošli, u nadi da vas nisam puno smorio, pozdravljam vas!