Ako želimo da koristeći hleb u svojoj ishrani izvučemo maksimum za svoje zdravlje, dobro je povremeno u ishranu uvesti beskvasni hleb, poručuju stručnjaci instituta „Malohov“.

Zašto ne kvasac?

Hleb bez kvasca nije izum moderne civilizacije i nije stvar mode ili trenda. Pre je odgovor na zahtev vraćanja zdravom načinu življenja i brige o zdravlju porodice. Mnogobrojna istraživanja koja su sprovedena na institutu „Malahov” smatraju da je osnovni uzrok nastajanja malignih oboljenja stvaranje naslaga takozvanog sedimenta na zidovima creva koji ometa njihov normalan rad. Sediment se, izmeĂ°u ostalog, stvara od visokofermentisane hrane u koju spada i belo brašno. Belo brašno u kombinaciji sa kvascem stvara smesu koja se lepi za zidove creva kao malter i sprečava apsorpciju hranljivih materija. Svojim lepljenjem za zidove, iz funkcije se izbacuju mnogobrojne resice unutrašnjeg zida creva koje imaju upijajuću ulogu, zbog čega se smanjuje i sama moć apsorpcije creva. Organizam na taj način gladuje, a mi unosimo sve više hrane. To doprinosi stvaranju dodatne neravnoteže i prelasku na sledeći stadijum - gojaznost.


Šta je najugroženije

Sediment se najviše zadržava na prevojima debelog creva, usled čega se na tim mestima smanjuje protok krvi i usporava rad.
Ovo izaziva dalje komplikacije, pa tako nastaju hemoroidi, zatvor, glavobolja, umor, loš zadah i, nažalost, čitav niz drugih tegoba.



Šta treba da sadrži pecivo
Za hleb se najviše koristi pšenica, kukuruz, raž, ječam, ovas i pirinač. Da bi hleb mogao da ima ona hranljivu vrednost koja prestavlja blagodet za organizam, mora biti napravljen od brašna koje je dobijeno mlevenjem celog zrna žitarice, znači da ima biljnih vlakana, hranjivih sastojaka iz omotača zrna, pogotovo vitamina iz B grupe.

E. B.
blic