Jedete samo jednom ili dva puta dnevno, a kilogrami se gomilaju. Ovo je sve veći problem ljudi koji zbog obaveza nem­aju vremena da obeduju svakog dana u isto vreme. Neredovni obroci su jednako štetni kao i nezdravi i spadaju meĂ°u glavne krivace za višak kilograma.






Dokaz da veliki problem gojaznosti u svetu nije zaobišao ni Srbiju je činjenica da izmeĂ°u 55 i 60 odsto naše populacije ima viškak kilograma. Od tog broja, petina je ekstremno gojaznih. Ove cifre su veoma zabrinjavajuće, jer su navike u ishrani našeg stanovništva sve lošije.


Kako objašnjava Jasna AnĂ°elković, viši dijetetičar, nutricionista u poliklinici „Antamedica“, pravilna ishrana je veoma bitna jer direktno utiče na metabolizam i sam kvalitet života. Neredovna i nepravilna ishrana su osnovni uzročnici kako gojaznosti, tako i čitave lepeze drugih bolesti i poremećaja kao što su dijabetes, povišen krvni pritisak, anemija, visok holesterol i trigliceridi, kamen u žučnoj kesi i druge.

– Metabolizam nije jedini faktor koji odreĂ°uje težinu. Ona zavisi i od balansa kalorija koje se konzumiraju, nasuprot sagorelim kalorijama. Neredovna ishrana, odnosno gladovanje, samo pojačava apetit, jer tada pada nivo šećera u krvi. Pošto telu treba energija, mozak naglašava osećaj gladi, pa tako uzimate više kalorija nego što vam je potrebno i dobijate na težini. Na usporavanje metabolizma utiče i mala količina kalorija koje unosite, veliki razmak izmeĂ°u obroka i njihovo preskakanje, a naročito doručka – kaže Jasna AnĂ°elković.


Opasno gladovanje


Da bi organizam normalno funkcionisao, potrebno je konzumirati odgovarajuću količinu hrane u odgovarajuće vreme. Kada se izgladnjujete preko dana, a onda se uveče prejedete, vaše telo se trudi da obezbedi sebi energiju za normalno funkcionisanje, pa sav višak energije pretvara u masno tkivo. Loše navike u ishrani utiču kako na rad mnogih organa, tako i na psihičke sposobnosti.

– Pod udarom je jetra koja služi kao rezervoar glikogena, odnosno energije iz šećera, ali i ostali organi, uključujući i mozak. Gladovanje nepovoljno utiče na umne i fizičke sposobnosti, jer je mozak najveći potrošač glikogena. Zato se i osećamo neraspoloženi za bilo kakav umni rad ili fizičke napore kada smo gladni – kaže naša sagovornica, i dodaje da nije teško hraniti se pravilno.

Treba jesti pet obroka dnevno – tri glavna i dve užine u razmaku od tri do četiri sata. Za užinu se obično jede voće, a doručak, ručak i večera su klasični, uz što manje zasićenih masti.

 

Kada kod lekara


Promene u metabolizmu se lako uočavaju i zavise od slučaja do slučaja. Ako vam se aptetit povećao, to je verovatno posledica izgladnjivanja, odnosno neredovne ishrane. Višak kilograma i drugi pokazatelji, kao što su visok holesterol i trigliceridi, povišen krvni pritisak, dijabetes ili bolovi u stomaku pred spavanje, siguran su znak da treba da konsultujete lekara.

– Nutricionista pomoću merenja telesne mase, visine, procenta masnoće, vode i mišića u telu, nalaza krvne slike, kao i merenja krvnog pritiska odreĂ°uje da li je osobi potreban poseban režim ishrane. Potom nutricionista vodi razgovor s ispitanikom i saznaje njegove navike u ishrani i istoriju drugih bolesti, što su bitne informacije za sastavljanje dijete. Bilo da je je uzrok neredovna ili nepravilna ishrana ili neka bolest, odnosno poremećaj metabolizma, pravi se dijeta koja je prilagoĂ°ena osobi uz propisanu fizičku aktivnost. Terapija ni u kom slučaju ne sadrži korišćenje popularnih preparata za mršavljenje jer nemaju naučnu potvrdu da zaista funkcionišu. Zapravo, mnogi od njih čine više štete nego koristi – objašnjava nutricionista Jasna AnĂ°elković.

Kako ističe naša sagovornica, ignorisanje problema može da ima posledice opasne po ceo organizam, a to su osteoporoza, dijabetes, alergije, visok pritisak, kardiovaskularne bolesti, oboljenja žuči, visok holesterol, trigliceridi i skraćen životni vek. Pored ovih problema, žene mogu da pate i od celulita koji se veoma teško skida. Pravilnom i zdravom ishranom svi ovi problemi mogu da se spreče ili se bar može smanjiti rizik od nastajanja ovih bolesti.


autor:Marijana R. Ilić
Foto: Shutterstock
preuzeto sa : www.blic.rs