10 Majstori graditeljstva
Dići kod Ljiga
Ovaj restoran, u završnoj fazi gradnje, nalazi se u ataru sela Dići uz Ibarsku magistralu. GraĂ°en je od nekoliko starih vajata i magaza a pored restorana, trema i kuhinje, poseduje i smeštajne kapacitete. Tako je tim starim vajatima, na neki način produžen život u jednoj novoj, a sličnoj formi. Tako su postupili i majstori amateri Miliša i Joviša čije je delo prikazano na ovoj fotografiji koje je u celini njihovo od plana do izvoĂ°enja. I jedni i drugo su veličanstveni skoro do neverice


autor:Ing.Slavoljub Zakića
preuzeto sa : www.blic.rs

9 Kuća Aksentijevića
Rodelj kod Leposavića
Ova kuća, od oko 400 kvadratnih metara, nalazi se u selu Rodelj na trasi starog Banovskog puta na padini Kopaonika. Smatra se jednom od najlepših kuća od Kosovske Mitrovice do Kraljeva. Arhitekta Božidar Petrović kaže da ju je podigao “inženjer, radan i preduzimljiv čovek, koji ima svoju firmu u Beogradu, a rodom je iz Leposavića, pa je rešio da u zavičaju napravi sebi i porodici kuću”. Kad je došao kod arhitekte, vlasnik je znao tačno šta hoće, jer je pre toga dve godine obilazio po Srbiji kuće podignute u tradicionalnom stilu.

8 Kuća Stanojevića
Beograd
U naselju “Braća Jerković”, na prisojnoj i blagoj padini, arhitekta Miša Veselinović isprojektovao je jednu od najlepših kuća u duhu narodnog graditeljstva u Beogradu. Kuća je prizemna, sa suterenom na celoj površini, koji je preko osunčanog trema na nivou terena povezan sa vrtom. U nastojanju da ispoštuje zahtev investitora i njegove potrebe, i integriše ga u tradicionalno srpsko graditeljstvo, arhitekta čika Miša je napravio mali arhitektonski podvig, i napravio savremenu srpsku kuću za 21. vek.

7 Kuća Stankovića
Vlasotince
Pošto je video projekt za svoju kuću na Vlasinskom jezeru, ugledni poslovni čovek iz Vlasotinca, Dragan, odlučio se za gradnju još jednog objekta u samoj varoši Vlasotince. Kuća ima oko 150 kvadrata, ali je na fascinantan način uklopljen vajat, kao nezaobilazni deo srpskih domaćinstava. Za one koji ne znaju, vajat je „fabrika za decu“, jer su se u njega smeštali sin koji se oženi i novopridošla snaja

6 Kuća Sotirovića
Banjički venac
Na padini Banjički venac nedaleko od „Marakane“, arhitekta Miša Veselinović je pokazao da pored tradicionalne srpske kuće, , suvereno vlada i takozvanom gradskom kućom, koju u našim uslovima možemo nazvati „srpskom vilom“. Do ulice je ostavljen prostor za zelenu cvetnu oazu, a prema dvorištu vrt sa fontanom, bazenom, podzemnom garažom povezanom i toplom vezom sa kućom, i roštiljom u dnu parcele. Ulična ograda je od kamena i kovanog gvožĂ°a. Isprojektovana zgrada je u postmodernom stilu sa istaknutim antama u stubovima, uz primenu dekorativnih arhitektonskih elementa po uskoj vertikali fasade, ali uravnoteženo, elegantno i nenapadno.

5 Kuća Ristanovića
na Drini, kod Ljubovije
Pogled, koji sa svog imanja ima vlasnik ovog objekta eteričnog imena “KaraĂ°orĂ°e”, je skoro nestvaran prema Drini i preko Drine. Ovo je jedno od onih mesta gde je vidljivo da je Drina voda koja spaja. Vlasnik ove kuće iz sela kraj Ljubovije, ima svoju pekarsku industriju u Irigu sa kojom podmiruje potrebe Iriga i okoline. U svom rodnom selu on je odluči da napravi manju kuću za odmor. Parcela je na strmom terenu i na njoj postoji stara napuštena kuća i od ranije formirano domaćinstvo. Kad je kuća bila gotova napravila je izazov te vlasnik, u njenoj blizini napravi za svoje najbliže zemljake i crkvu sa crkvenom kućom (konakom).

4 Kuća Miloradovića
Božurnja kod Topole
Vlasnik ove kuće podno Oplenca Zoran radi i živi u Topoli, ali mu je u selu Božurnja očevina i stara očeva kuća. Kako je ova stara kuća dotrajala, on odluči, ne dirajući je, da joj pridoda ovu svoju. Majstore i neke materijale doveo je i doterao od Ljiga gde je u poslednje vreme sve više majstora za rad u kamenu. I to dobrih majstora koji su srasli sa svojim glasovitim ljiškim peščarom. I kao što se na slici vidi, sve je uraĂ°eno kako treba - znalački i profesionalno.

3 Kuća Lukića
okolina Ljiga
Zvonko Lukić, beogradski advokat, rodom iz okoline Ljiga, ima u selu roditelje koji tamo žive, rade i privreĂ°uju. Oni imaju sreĂ°eno domaćinstvo potpomognuto od njega, Zvonka, i brata mu Miloša, agronoma koji sa porodicom živi takoĂ°e u Beogradu. Oni rešili da preurede neke stvari oko domaćinstva, pa i oko postojeće kuće. Kuća je posleratna graĂ°evina u dobrom stanju i od tvrdog materijala, ali sa izvesnim nedostacima, kako u prostornoj organizaciji tako i u “likovnom smislu”. Arhitekta Petrović je prvo isprojektovao pomoćnu zgradu u dvorištu koja je odmah izvedena na opšte zadovoljstvo. Potom se, pre dve godine, prešlo na obnovu kuće.

 

2 Kuća Filipovića
Ašanja
Vlasnik ove kuće u Ašanji, skromni i vredni Slobodan, želi da se povuče na ovo pitomo imanje i da gaji koze. Vlasnik je jedne od najpoznatijih štamparija u Srbiji koju polako prepušta sinu Dušanu, a on polako sebe pronalazi u novom poslu, gajenju koza. Ova kuća ima oko 300 kvadrata u dva nivoa, sa velikom slavskom sobom u prizemlju. Pored ovog objekta, na proleće 2011. planira izgradnju još nekoliko vajata i proširuje delatnost na bavljenje seoskim turizmom, jer će na svojoj farmi imati dovoljno mesa i mleka kao i preraĂ°evina od njih.

1 Kuća Stojanovića
Vlasinsko jezero
Vlasnik kuće Jovo Stojanović, poslovni čovek i ugledan domaćin, iz Vlasotinca kupio je plac na obali Vlasinskog jezera i dugo se dvoumio oko izbora projektanta. Odlučio se za arhitektu Božidara Petrovića, od koga je zatražio da predvidi u projektu da zidanje u kamenu pri realizaciji bude isključivo u lomljenom kamenu. “Preporučio sam im mlaĂ°eg inženjera Acu Jakovljevića, koji ima svoju firmu u Ljigu i koji može, pošto ima svoj majdan kamena, da im obezbedi i majstore i kamen. Tako su se oni snašli”, priča arh. Pertrović. Tako je nastalo malo remek delo od kamena peščara koji je ugraĂ°en u objekte, u popločavanje staza pa i kamin-roštilj u dvorištu.