Deni Alkantara je svoju rvačku karijeru, kao i mnogi, započeo porazima. Mlade takmičare to obično i čeka, mada mnogi odustanu kada pobede danima nema na vidiku. Alkantara i ne zna za vidike nama znane, jer je - slep.

Mladi 14-godišnji rvač, kao kroz maglu, pamti kako zapravo izgleda svet oko njega. Imao je tri godine kada je ostao bez vida zbog retinoblastoma, zloćudnog tumora koji se u 90% slučajave uspešno leči kod mališana, ali ne i kod Denija.

Alkantara nikada nije bio ljubomoran na one koji vide, niti besan zbog toga u kom pravcu se odvijao njegov život. Krenuo je hrabro u njega, želeći da pronaĂ°e pravi način da pre svega povrati samopouzdanje koje mu je isprva bilo poljuljano kada je shvatio da ne može sve što mogu i drugi.“Nije meni teško zbog toga što sam slep. Naprotiv, to moje stanje mi je obogatilo život na mnoge druge načine. Ipak, samopuzdanje mi je ponekad nedostajalo i hteo sam da ga steknem. Hteo sam sebi da dokažem da nisam slab. Ne mogu da igram košarku, ne mogu ni američki fudbal. Dugo sam razmišljao i na kraju odlučio da se oprobam u rvanju”, rekao je Deni Alkantara.
 
U Nevadi, američkoj državi kojoj živi, počeo je vredno da trenira. Do ovog vikenda imao je jedanaest takmičarskih nastupa - i isto toliko poraza. A ne odustaje. Niti pomišlja na to.
 
“Kada je prvi put došao na moj trening, nisam znao šta tačno da radim. Nije to kao kada doĂ°e neki novi klinac, kome kažete da stane ispred vas, da vas oponaša, pokažete mu neke stvari i nadate se da će on to vrlo brzo, vizuelno, da upamti. Sa Denijem je sve od samog početka bilo drugačije. Morate da mu omogućite da oseti svaku poziciju, da oseti svaki pokret. I sam učim mnogo uz njega”, rekao je Alkantarin trener Sal Akvino.