Miki Mihajlovic

Hvala lepo svima!!!
Zoki-u pravu si ali nisam nameravao da guram u majici,samo raw!To je za mene prava provera snage gornjeg dela tela,a ne oprema!!!Hteo sam da izadem raw i guram oko 250kg ali ostali nisu hteli da pristanu da i oni guraju raw!Mozda napunim ovu majicu sa nekih 10-15kg misica i gurnucu u tome 300,videcemo!I dalje sam za raw varijantu!

svaka cast....

Svaka cast covece ! Cestitke !

Bravo Miki! Samo napred!

Bravo Miki.Cestitam za jos jedan u nizu trofeja.Samo,vreme ti je da nabavis svoju majicu u kojoj ces gurati najmanje 300 i da vise ne mislis na konkurenciju i taktiku,vec samo na cifru.Jos jednom BRAVO.

Svaka cast,Miki! Jesi ljudina,nema sta!

Bravo, Miki! Sve čestitke.

Vredelo je čekati ta 3 sata, zar ne?

Pa poziranje sa zastavom Srbije....

Pa dodela nagrada...

Evo malo slika sa Evropskog...

Evropsko zlato veliki je uspeh, ali jedno takmičenje ne čini samo nastup. U tekstu koji sledi,pročitajte kako je protekao put do Horna, austrijskog grada gde je bilo održano Evropsko prvenstvo, kako je izgledalo takmičenje, i kakav je osećaj biti proglašen za Evropskog prvaka.

5. juna u ranim jutarnjim satima krenuli smo put Budakesija, do mog dobrog prijatelja i benčera Ozora Saboa. Društvo mi je i ovaj put pravio Boško Stanisavljević. On je glavni "krivac" za moje teške treninge i što sam iste odradio do kraja kad mi je bilo jako teško. Već sam početak puta nije bio lak, jer nam nije radio GPS, a bez toga nisam baš bio siguran kako mogu da obiĂ°em Budimpeštu i stignem u Budakesi, ali I to smo rešili kratkom, neplaniranom, posetom druga u Subotici koji se u GPS sisteme razume bolje od mene.
Pošto smo zbog ovog “izleta” malo kasnili, morali smo da požurimo... Nazad na autoput i pravac granica! MaĂ°arski graničari su odlučili da svoje vreme prekrate tako što će se poigravati s nama, ali čim sam rekao kuda i zašto idemo, pustili su nas i poželeli nam mnogo sreće. Oko pola jedan stigli smo u Budakesi gde nas je čekao ostatak ekipe, pa smo seli u Ozijev kombi i krenuli u Horn. Uveče oko 6 sati stigli smo u Horn, gde je počelo merenje, pa smo odlučili da i to obavimo što pre, pogotovo Janko Endre i ja, jer smo nas dvojica gladovali da bi se uklopili u kategoriju. On do 110kg, a ja do 125kg. On je trebao da smrša, nekih, 2kg, ja 3, 5kg, pa ceo dan skoro ništa nismo ni jeli ni pili. Obavili smo merenje, svako je išao tamo gde je i planirao, pa smo počeli da jedemo sve što nam je došlo pod ruku - počevši od onoga što smo poneli - sendviča, grickalica,  vode, soka, itd. Ono što je bitno je da smo vratili izgubljene kilograme. Posle ovog smo otišli na mesto gde ćemo spavati. Ne bih ga nazvao hotelom - više nekom seoskom kućom, ali moram da kažem da je ambijent bio predivan. Čim smo smestili stvari, opet klopa, pa na spavanje. U sredu ujutru smo ustali oko 7, obavili jutarnje stvari i krenuli na mesto takmičenja. Tu su nas čekali već poznata lica, takmičari i sudije. Kratak pozdrav sa svima, malo priče i požurili smo da pogledamo program - ko će kad da bude na redu. Pošto smo videli da pre 16h neće niko od nas da se takmiči, odlučili smo da doručkujemo, a posle toga otišli u grad da malo razgledamo. Čim smo se vratili, popili smo po kafu, i Endi je morao lagano da počne sa zagrevanjem.. Prvi pokušaj mu je bio na 230kg, drugi na 240kg, a treći na 245kg, koji nije bio uspešan, zbog toga što nije sačekao sudijsku komandu “press”. Bez obzira na to što nije uspešno završio dizanje 245kg, prethodna podignuta težina bila mu je dovoljna da osvoji prvo mesto u kategoriji do 110kg u mastersu.  Sledeći na redu bio sam ja. Moje zagrevanje je malo teže išlo, jer sam morao trčkarati da dodajem teg Endiju. Moj prvi pokušaj je bio 220kg, što sam gurnuo raw, pa sam obukao majicu koju sam dobio od Adama Daraža, a on ju je nosio kad je imao 165kg, što znači da je visila na meni - obukao sam je kao običnu majicu. Ipak, bez obzira na veličinu, majica mi je pomogla oko 10kg, što mi je bilo dovoljno za pobedu. Marek Hlavač, takmičar iz Češke, je gurnuo 210kg sa majicom i u drugom pokušaju je tražio 230kg, a Poljak, Adam Kozlovski, je morao da popravlja 250kg, pošto mu u prvoj seriji nije uspelo. Moj drugi pokušaj je bio 252,5kg, što, ako gurnem izbijam na prvo mesto. Morao sam da gurnem 2,5kg više od Poljaka, jer sam bio teži. Čeh gurne 230kg, Poljak 250kg (jedva), ja gurnem, dosta lagano, 252kg,5kg. Čeh u trećem pokušaju traži 255kg i gurne ga, poljak 260kg i on gurne i za mene je sad bilo “biti il' ne biti”, pa sam tražio 262, 5kg! Gurnuo sam, i to dosta lagano. Već čujem moje drugove kako mi trče u susret i , iz sveg glasa, viču: “Čestitamo!!!” Bio je to neopisiv osećaj! Poljak, Adam Kozlovski me je pobedio pre 4 godine u Trnavi u Slovačkoj, na Evropskom prvenstvu, a sad sam uspeo da mu se revanširam. I on je prišao da mi čestita. Bio sam presrećan!

Sledeći na redu da se takmiči je bio Ozi. I njemu je dobro išlo zagrevanje. On se takmiči raw, a za protivnika je imao svog druga iz MaĂ°arske - Janoša Kajdija, koji se takmičio u opremi. Ozi je gurnuo 200kg, Janoš 270kg. U drugom pokušaju Ozi povećava na 207, 5kg i Janoš na 290kg. Obojica uspešni. Tu se Oz povukao sa takmičenja, a Janoš nastavlja sa 300kg, u trećoj seriji i uspeva! Onda su mu rekli da je trebao da traži 305kg, jer je to Svetski rekord, što je on i uradio i u četvrtom pokušaju gurne 305kg i postaje novi Svetski rekorder u  +140kg submasters!

Čim se završilo takmičenje organizator nam je obećao da će rezultati biti gotovi za 40minuta, što se pretvorilo u 3 sata zbog kvara računara. Svi smo već bili nervozni, hteli smo , odavno, da krenemo kući, a o gladi i da ne pričamo. Ali došao je i taj čas, kad su mi oko vrata stavili zlatnu medalju i dodelili mi diplomu, i dok sam stajao na najvišem postolju bio sam jako srećan I ponosan. Pomislio sam: “Bože, pa ja sam u periodu od 7 meseci postao i Svetski i Evropski prvak! Ostvarili su mi se svi snovi što se mog sporta tiče!” . Veliko hvala svima koji su mi pružili podršku.