Slažem se da mnogo toga dolazi iz glave 
Uskoro će mi se isprazniti ova flaša maslinovog, pa bih i ja prešao na kokosovo.

Ja sam koristio kokosovo pre nekoliko godina. Definitivno ima blagi miris kokosa i neke stvari mi nisu bile baš potaman. MeĂ°utim, verujem da jedan deo dolazi i iz glave. Ne znam da li bih osetio da je "nešto drugačije no obično" u slučaju da mi neko servira hranu tako spremljenu.

Baš ću ovih dana opet da kupim, dugo ga nisam koristio.

Vidi, licno ga ne koristim( bar ne jos)...kao sto je pomenuto u Robertovom tekstu, zasicene masti ne podlezu hidrogenizaciji, tj. nece preci u trans oblik ni u kom slucaju...to je za mene dovoljan razlog da kokosovo ulje upotrebis slobodno...e sad ukus...taman mala promena  mada kazu da je blagog ukusa, tako da mislim da neces imati neprijatnih "gustativnih senzacija"

P.S. u kokosovom ulju imas laurinsku kiselinu koja "ulazi u sastav" u MCT(medium chain triglycerides)... "ne deponuje se kao mast bez obzira u kojoj količini se unosi u organizam, već pojačava sagorevanje masti i smanjuje oksidaciju i raspadanje proteina. Za razliku od drugih masti, njemu nije potreban karnitin da bi se transportovao u ćelijske mitohondrije. On oksidira više kao ugljeni hidrati, nego kao masti. Osim što obezbeĂ°uje mišićima energiju i pospešuje sagorevanje masti, bitan je i za proizvodnju energetskog molekula ATP. Ukratko, MCT deluje kao alternativni izvor energije u kataboličkim uslovima, kada se proteini iz mišića raspadaju u većoj meri nego što se sintetišu da bi obezbedili energiju za normalno funkcionisanje organizma. Takve uslove mogu prouzrokovati produženi i naporni treninzi i dugotrajne dijete sa redukovanim unosom kalorija i ugljenih hidrata.

Nutricionisti tvrde da je MCT efektivan ako se kombinuje uz ishranu sa smanjenim unosom ugljenih hidrata, jer se samo u takvim uslovima masti uspešno metabolišu. "

Dakle, jako korisna stvar...MCT rules 

Ja sam do sada teflon premazivao estra devičanskim uljem i ako vidim da je za pečenje dobro i obično maslinovo. Sad bih probao da se prebacim na kokosovo jer sam pročitao da je najpogodnije za pečenje, pa me zanima da li ga neko koristi. Pitam jer ne znam da li to ulje ima taj miris kokosa i da li se u hrani to oseti. Msm mogu mnogo toga ali da jedem kajganu koja miriši na Bounty... 

Jako koristan tekst...

Naračito zbog ovog osvrta na značaj zasićenih masti...i klasifikovanje "bezbednih ulja" za upotrebu...

Samo da napomenemo da su najnovija istraživanja pokazala da je za nastanak ateroskleroze(patološki proces u kojem dolazi do nakupljanja masnih supstanci, holesterola, delova mrtvih ćelija i kalcijuma u unutrašnji zid arterije, koji najčešće pogaĂ°a velike i srednje velike arterije) najveći krivac hrana bogata trans-mastima i omega-6 masnim kiselinama, koje pogoduju "nastanku upale" u zidovima krvnih sudova..."mesta upale" funkcionišu kao magneti za kristale holesterola i nastanak ateromatoznih plakova...a naravno tu je i dizbalans u nivou LDL i HDL...



Da podsetimo da LDL, lipoprotein niske gustine...transportuje holesterol (od jetre) ka perifernim tkivima...

Dakle, bez trans masti, dominacija omega-3 masnih kiselina u odnosu na omega-6 masne kiseline, samim tim niži nivo LDL, a viši HDL...i eto preduslova zdravog srca i krvnih sudova...

Dobra, bolja i najbolja ulja za spremanje hrane

Izbor adekvatnog ulja za spremanje hrane je poput izbora alata – sve zavisi za koji vam posao treba. Skoro sva ulja ili masti za prženje sadrže kombinaciju sve tri masne kiseline – polinezasićene, mononezasićene i zasićene. Svaka od njih ima odreĂ°ene prednosti. Čak i zasićene masti imaju jednu pozitivnu odliku – dosta manje su podložne oksidaciji kada su izložene temperaturi.

Polinezasićene masti uključuju omega 3 i omega 6 masne kiseline. Omega 3 masti, poput lanenog ulja, odlične su za salate, ali se ne mogu koristiti za prženje na visokim temperaturama, zbog svoje strukture – sve ono što je zdravo, biće uništeno pod dejstvom temperature.
Sa druge strane, omega 6 masti (kukuruzno ulje, sojino ulje, ulje šafranike i slično) su proinflamatorne i treba ih koristiti vrlo štedljivo u ishrani. Osim toga, omega 6 su vrlo osetljive na slobodne radikale prilikom zagrevanja. Znajući da je većina biljnih ulja visoko obraĂ°eno i rafinisano, znači da je najveći deo prirodnih antioksidanata uništeno.

Zbog toga preporučujemo upotrebu isključivo nerafinisanih i hladno ceĂ°enih ulja, bez obzira na vrstu ulja koje ste izabrali.

Mononezasićene masti, poznate i kao omega 9, nalaze se u maslinovom ulju i ulju makadamije, i oni su meĂ°u najboljim izborima za spremanje hrane. Ulje makadamije odlično podnosi visoke temperature, i sadrži gomilu, za srce odličnih, mononezasićenih masti. Ekstra devičansko maslinovo ulje je najmanje obraĂ°eno od svih ulja masline, pa njega najviše i preporučujemo. Uz to, izvnredno je i za salate.

Nismo veliki fanovi ulja repice, iako je sada veoma popularno. To je  veoma rafinisano ulje koje je prošlo kroz procese hemijskog izbeljivanja i deodorisanja na visokoj temperaturi (poput mnogih drugih rafinisanih biljnih ulja). Mislimo da je dignuto previše prašine oko zdravstvenih prednosti ovog ulja. Iz tog razloga, naš prijatelj Fred Pescatore, M.D., autor "The Hamptons Diet", kaže: "Ja nikada ne bih koristio ulje repice".

Prilikom izbora ulja postoji još jedna bitna stavka za razmatranje – tačka dimljenja. Ulja sa niskom tačkom dimljenja, poput lanenog, kao što smo već pomenuli, ne mogu se koristiti za prženje, ali su odlična za salate. Ulja sa srednjom tačkom dimljenja (poput ulja kukuruza, sa tačkom dimljenja od 177 ºC ) mogu se koristiti ali nisu naš omiljeni izbor jer su veoma rafinisana i sa prevelikim sadržajem omega 6. Umesto toga, probajte ulje kikirikija (tačka dimljenja nerafinisanog je 135-150 ºC), koje ima mnogo bolji odnos mononezasićenih i omega 6 masti. Ulja sa visokom tačkom dimljenja koja preporučujemo su, osim već pomenutog ulja makadamije, kokosovo (naše omiljeno), bademovo i ulje palminog jezgra(da nije hidrogenizovano).

Kad već pričamo o uljima, hajde da pojasnimo stvari oko tzv. čvrstih masti, poput putera i kokosovog ulja. Zaista nema razloga izbegavati ih. Saturisane masti su veoma otporne na oskidativna oštećenja, tako da nema bojazni da će stvarati kancerogene sastojke.  Biljna ulja, sa svojom visokom koncentracijom omega 6 masti, zapravo su ulja koja su najpodložnija oksidaciji.

Kokosovo ulje predstavlja posebno dobar izbor. Pasterizovani, organski puter, takoĂ°e. Zapamtite, zasićene masne kiseline čine najmanje 50% vaših ćelijskih membrana, daju im neophodnu čvrstoću i integritet. Igraju veoma važnu ulogu u očuvanju zdravlja kostiju, a snižavaju i odreĂ°ene supstance u krvi (kao što su lipoproteini, koji mogu upućivati na postojanje srčanog oboljenja). Pretrpele su ogromnu hajku, i iako vam ne savetujemo da se zatrpavate njima, svakako nema razloga ni da potpuno izbegavate zasićene masti.


Preuzeto iz "The 150 Healthiest Comfort Food on Earth" by Dr. Jonny Bowden
Izvor: www.strengthsensei.com
Prevod: Robert