“Pored toga što imaju važne digestivne funkcij, ovi nutrijenti snižavaju nivo holesterola I šećera u krvi, pa su važan činilac za prevenciju mnogih oboljenja”
Vlakna su sastavi delovi biljnih ćelija, koji u tankom crevu ne podležu procesu varenja, dok se u kolonu (debelom crevu), pod dejstvom bakterija, samo delimično razgradjuju. Uglavnom se sastoje od složenih ugljenih hidrata (polisaharida) – celuloze, hemiceluloze, pektina, lignin, biljne smole, gume (guar, santan). Ukoliko su nerastvorljiva u void, imaju važnu ulogu u prevenciji intestinalnih (digestivnih poremećaja), dok su ona rastvorljiva značajna za regulisanje dijabetesa, smanjenje holesterola u krvi I lečenje gojaznosti. Za razliku od makronutrijensa (drugih ugljenih hidrata, belančevina I masti), koji organizmu daju neophodnu energiju, biljna vlakna predstavljaju dragocen Izvor vitamina I mineral. Medjutim, nemaju sva vlakna istu ulogu u organizmu.

Dijetna vlakna su dnas u fokusu interesovanja zbog toga što je dokazano da snižavaju nivo masti u krvi I tako sprečavaju čitav niz oboljenja savremenog čoveka, pre svega ateroskleroze. Najznačajnije uloge dijetnih vlakana jesu:
1. Prevencija Srčanih Oboljenja
2. Snižavanje Holesterola
3. Održavanje Opšteg Zdravlja
4. Smanjenje I Stabilizacija Šećera U Krvi
5. Sprečavanje Opstipacije
6. Prevencija Karcinoma Debelog Creva, Dojke I Divertikuloza
7. Sprečavanje Gojaznosti
8. Sadrže Fitoestrogene
9. Eliminišu Teške Metale
10. Imaju Antioksidansno Dejstvo

Rastvorljiva Vlakna
Pod dejstvom bakterija u debelom crevu, ova vrsta vlakana se razlaže; 75% njihovog Sadržaja je voda, a 25% predstavlja čvrstu masu – ostatke bakterija, ćelije crvenog zida, mucus (sluz), masti kratkih lanaca (barbiturate, propionate I acetat). Osnovne uloge rastvornih vlakana:
Usporavaju oslobodjanje glukoze u krvi
– Vlakna bubre vezujući vodu iz crvenog sadržaja, koji, posledično, postaje gušći. Nakon toga sledi hormonski odgovor, to jest smanjuje se lučenje insulin, što je značajno za regulaciju šećera kod dijabetičara.
Snižavaju nivo holesterola jer se vezuju za zučne kiseline I soli povezane s holesterolom, stimulišući tako njegovo izlučivanje iz organizma.

Nerastvorljiva Vlakna
Ne fermentišu ih bakterije (ne rastvaraju se) iz zidova creva I imaju laksativni efekat. Masa stolice se povećava I ubrzava se njen prolazak, buduci da vlakna bubre u vodi koju apsorbuju iz creva. Ukoliko postoji deficit dijetnih vlakana, treba ih uključiti u ishranu, ali postepeno, jer u suprotnom moze doći do nadutosti stomaka praćene gasovima, ubrzanom peristaltikom (grcenje crevnih misića) I dijarejom. Kada se jede hrana bogata vlaknima, veoma je važno da se poveća unos tečnosti u organizam, jer u suprotnom moze doći do iritacije creva. Preporuka je da se uzima 25-30 grama vlakana dnevno ili 13-19 g/1.000 ckal. Deca nakon druge godine mogu početi konzumiranje vlakana po formuli: godine + 5 g/dan. Važan je I odnos rastvorljivih I nerastviljivih vlakana, koji bi trebalo da bude 1 : 1 (idealnu strazmeru imaju ovsene mekinje).

Borac Protiv Patogena
Vlakna pod nazivom ß-glukani predstavljaju raznovrsnu grupu jedinjenja koja se razlikuju po masi, viskoznosti, rastvorljivosti I trodimenzionalnoj konfiguraciji. To su celuloza u biljkama, mekinje iz žitarica, ćelijski zidovi pekarskog kvasca, a ima ih I u gljivama I bakterijama. Istraživanja su pokazala da ß-glukani u ljudskom organizmu aktiviraju ključne ćelije imunoloskog odgovora (fagocite, makrofage, neutrofile, eozinofile) I podstiću ih da brze prepoznaju I uniste patogene mikroorganizame kojima smo svakodnevno izloženi. Pokazalo se, takodje da ova vlakna potenciraju funkcije imunoloških ćelija – neutrofila – I kada je reč o prepoznavanju I uništavanju ćelija raka. Neutofrilu su najbrojnija vrsta bele krvne loze, koja prva napada “uljeza”. Kako one prirodno ne mogu identifikovati ćelije raka, u tome im pomažu ß-glukani vezujući se kao receptori za membranu neutrofila, sto znači da zapravo oni prepoznaju ćelije tumora.
Beta-glukani pomazu u slučaju:
– Virusnih Infekcija (Viroze, Gripe, HPV, Mononukleoza)
– Bakterijskih Upala (npr. Ešerihija Koli)
– Parazitskih Gljivičnih Infekcija
– Hematoloških Oboljenja (npr. Leukocitopenija, Trombocitopenija) I Anemije
– Tumorskih Oboljenja
– Dijabetesa
– Alergija
– Izloženosti Agresivnim Terapijama (Hemoterapija, Radijacija)
Autoimunih Bolesti (npr. Ulcerozni Kolitis, Lupus Artritis)
– Iscrpljenosti Organizma Usled Stresa
– Slabog Apetita
– Nakon Operativnih Zahvata

Previse Vlakana U Ishrani
Povecan unos dijetnih vlakana može poremetiti apsorpciju lekova I hrane, te mehanički oštetiti zid creva… Fitinska kiselina u zrnevlju I povrći vezuje minerale (kalcijum I gvozdje) I smanjuje njihovu apsopciju, dok velika količina fosfora u hrani bogatoj vlaknima podstiće stvaranje bubreznih kamenčica.