Uz dužno poštovanje prema prethodnim mišlljenjima, usudiću se da malo razdvojim nekoliko stvari.

Terapija ventuzama jeste jako stara i polako se vraća u modu upravo zbog toga što zaista u nekim stanjima pomaže i to je statistički pokazano u barem jednom istraživanju u "Journal of Traditional and Complementary  medicine", recimo.  Lično je u svojoj praksi ne koristim i slažem se da je neprijatna i lično mi ne bi bila izbor ali da postoje dokazani efekti, to je činjenca. Plus,danas se to radi ne baš kao u srednjem veku, već se vodi računa o infekciji, daje antibiotik i tome slično. Da ne pišem previše jer podataka i detalja o ovome ima na internetu.


Što se tiče suplementacije gvožđem kod sportista, ne može se njegovim povećanim unosom povećati produkcija eritrocita jer je taj proces dela hematopoeze , stvaranja crvenih krvnih zrnaca individualno ograničen genetski, a višak gvožđa se deponuje odnosno ekskretuje.

S tim u vezi i kod laboratorijskih pretraga za nivoima gvožđa u krvi treba biti oprezan kod donošenja zaključaka  jer su čak i dnevne varijacije kod vrhunskih sportista zbog promena volumena krvi, značajne.

A sam nivo gvožđa, opet nema veze sa opterećenjem kardiovaskularnog sistema već to ima suvi ostatak krvi odnosno  crvenih krvnih zrnaca najviše. Krv sa većim nivoom hemoglobina, odnosno reološki izmenjena u smislu veće viskoznosti, teže protiče kroz krvne sudove i za nju je potreban veći rad, što opet dovodi do hroničnog koncentričnog opterećenja srca i u krajnoj liniji pogoduje ishemijskoj bolesti srca.

Daleko od toga da sportista svojom suplementacijom i povećanim unosom gvožđa može da optereti srce, sem ako nije uz to genetski predisponiran da proizvodi crvena kvna zrnca u višku i da ima velike vrednosti hemoglobina, stanje poznato kao policitemija. Jedan značajan deo populacije ima problem visokog hemoglobina ili granično visokog a terapija je ovo što spominjemo - ispuštanje određenog dela volumena krvi u pojedinačnim vremenskim intervalima, kroz transfuzionu iglu iz ruke.  Mada, tu krv neki transfuziolozi neće tako lako a neki uopšte, prihvatiti sa oduševljenjem kao krv dobrovoljnog davaoca.

Pre bih se odlučio za hirudoterapiju ili pak hidžama terapiju nego li za srednjevekovnu metodu kojoj je mesto, ipak, samo u prošlosti...

Višak gvožđa u krvi? Osim urođenih poremećaja u metabolizmu istog - retkost...

Bar dajmo krv dobrovoljno nego da je raspimo...

Sve u svemu, frankenštajn metodama je mesto u prošlosti i bajkama...tako su čak i kugu lečili..."jako uspešno"...

Slazem se,zacudilo me je sto sam u poslednje vreme video sve vise njih koji reklamiraju terapiju ventuzama,kao da se vraca u “modu” .


Sent from my iPhone using Tapatalk

Pre bih se odlučio za hirudoterapiju ili pak hidžama terapiju nego li za srednjevekovnu metodu kojoj je mesto, ipak, samo u prošlosti...

Višak gvožđa u krvi? Osim urođenih poremećaja u metabolizmu istog - retkost...

Bar dajmo krv dobrovoljno nego da je raspimo...

Sve u svemu, frankenštajn metodama je mesto u prošlosti i bajkama...tako su čak i kugu lečili..."jako uspešno"...

Citajuci mnoge knjige nailazio sam na naucne dokaze iz oblasti prirodne medicine koji ukazuju na to da terapija ventuzama ili “pustanjem krvi” ima benefite po ljudski organizam. Savremena “skolska “ medicina ipak kaze da je to prevazidjeno. Pustanje krvi potice jos iz antickih vremena a u poslednje vreme se sve cesce pojavljuje u savremenom dobu kroz oblik terapije ventuzama. Ideja je da se pustanjem krvi prakticno obnovi krv i oslobodi viska gvozdja u krvi,jer prirodna medicina tvrdi da je upravo to zasluzno za mnoge zdravstvene probleme stvarajuci pritisak u krvnim sudovima. Smatra se da je to jedan od glavnih razloga za hipertenziju i srcani udar.
Ipak mi sportisti (narocito u sportovima izdrzljivosti) stalno se trudimo da odrzavamo zavidan nivo gvozdja. Sta mislite da li je moguce doci do toga da ugrozimo svoje zdravlje? Da li je ovo zaista prevazidjeno ili ima necega u tome? Jeste li probali terapiju ventuzama kao vid oporavka?


Sent from my iPhone using Tapatalk