Memory cells su T limfociti... no to zaista nije ni važno...

Memory cells je ovde u smislu da kada jednom telo NAĂDE protiv meru od neke boleštine (što je brutalan posao), on ih zadržava zauvek. Kasnije po oboljevanu od iste te bolesti više nemaš problema, jer imaš adekvatnu protiv meru.

Memory cells bi bile tzv B i T ćelije - što realno kao neki naziv ništa spec ne znači, ali ono što je fascinantno je što one razvijaju odgovor na specifičan patogen i potom ga imaju zauvek.

Sve ćelije su "memory cells". Genom svake ćelije (cela ona priča sa DNK kao "bazom podataka" itd) je ustvari njena memorija, a pošto je isti organizam u pitanju, razlika izmeĂ°u mišićne ćelije i npr nervne, je u regulaciji ekspresije gena. Različiti geni se eksprimiraju sa različitim zastupljenostima u različitim ćelijama tokom njihovog ciklusa, pa otuda i razlike čak iako sve ćelije nose istu DNK.
E sad, ono što je tu bitno, je što je ta memorija u neku ruku neizmenjljiva. (Ili bolje rečeno, neizmenjiva dok ne mutiraš :S) Postoje neki regulatorni faktori (npr hormoni) koji se "lepe" za neke gene na DNK i time regulišu eksprimaciju tih gena, ali ne postoji ona strana da će mišićna ćelija da nešto "novo" napravi i potom ga zapamti. Ćelije uglavnom samo vade iz baze podataka...

A memorija u mišićima? Pa postoji mišićna memorija kao pojava da ako driluješ neki pokret dovoljno dugo, da ćeš i nesvesno biti u stanju da ga ponoviš (tip boxeri), mada je to opet priča vezana za CNS. A što se tiće toga da se mišić brzo vrati, to je jer je on već napravljen - samo je fiziološki malo manje bio aktivan (zbog bolesti, povrede, lenjosti - šta god da je razlog prestanka treniranja).

A kod memory cells-a, koliko je poznato da postoje u mišićima? Mislim znam da postoji ta varijanta i naravno sam sam se uverio da se mišić brzo vraća na svoju staru dimenziju, ali me interesuje el znaš nešto o tome. Kontam da pitanje nije vezano za imunitet, ali shvati da sam zaluĂ°en pomalo za tegove.

Isto tako koliko ti je poznato da postoji ovakva memorija u drugim tkivima? Zvuči mi dosta interesantno, ali opet mi zvuči i nelogično da se takva memorija dešava samo na jednom nivou. Čitao sam i od memoriji kod sagorevanja sala, da svaki sledeći put kad se krene sa sagorevanjem postoji mogućnost memorije o samom procesu, ali kontam da je na nivou CNS gde organizam pamti odreĂ°ene faktore koji su uticali na datu situaciju kao što je sagorevanje sala ili izgradnja mišića i reaguje na isti ili sličan način. Baš me interesuje dali si upoznata sa nečim od ovih.

Memorija jeste na nivou mozga (centralnog nervnog sistema) naročito što se tiče oporavka mišića.
Memory cells su tu gde god je upala tj povreda a svaki naporni mišićni rad jeste upala i mišić ima mehanizam da se izgradi bolji i veći ne bi li sledeći put izbegao kidanje i tako se bildujemo
no ovo već verovatno znaš... ne znam da li si mislio na ovo?

A kod memory cells-a, koliko je poznato da postoje u mišićima? Mislim znam da postoji ta varijanta i naravno sam sam se uverio da se mišić brzo vraća na svoju staru dimenziju, ali me interesuje el znaš nešto o tome. Kontam da pitanje nije vezano za imunitet, ali shvati da sam zaluĂ°en pomalo za tegove.

Isto tako koliko ti je poznato da postoji ovakva memorija u drugim tkivima? Zvuči mi dosta interesantno, ali opet mi zvuči i nelogično da se takva memorija dešava samo na jednom nivou. Čitao sam i od memoriji kod sagorevanja sala, da svaki sledeći put kad se krene sa sagorevanjem postoji mogućnost memorije o samom procesu, ali kontam da je na nivou CNS gde organizam pamti odreĂ°ene faktore koji su uticali na datu situaciju kao što je sagorevanje sala ili izgradnja mišića i reaguje na isti ili sličan način. Baš me interesuje dali si upoznata sa nečim od ovih.

Kada bi ministarstvo unutrasnjih poslova bilo tako organizovano...   

Kada strana belančevina, na primer neka bakterija, uĂ°e u naš organizam, u akciju stupaju barem dva sistema.
Prvi je uroĂ°eni imunitet. Organizam ima neke opšte podatke o tome kako izgledaju ti "uljezi" koji se razlikuju od materija koje već postoje u vlastitom organizmu. Opšta slika te bakterije dopušta stvaranje protivmera, ali one, od slučaja do slučaja, nisu uvek jako delotvorne.

Istog trenutka počinje se odvijati drugi proces, takozvani stečeni imunitet koji je zaista čudesan. Ćelije imunološkog sistema (limfociti) počinju, svaka za sebe, stvarati po jednu sliku tog "uljeza", pa tako nastaju milijarde takvih slika. Organizam sa druge strane meĂ°u tim milijardama izabraće onu koja je najsličnija "uljezu". Kada je naĂ°e, limfocitu koji je stvorio najsličniju sliku daje nalog neka se hitno razmnožava, a sve ostale pušta da propadnu. Tako nastaje "klon" limfocita koji izvrsno poznaju stranu belančevinu i napadaju je gde god je naĂ°u. Kada borba (uspešno) završi, broj limfocita "poznavatelja" u organizmu bitno se smanji, ali ih odreĂ°eni broj ipak ostane. Mi ih nazivamo "ćelijama koje pamte" (memory cells) i one omogućavaju da kod ponovnog ulaska tog mikroorganizma u organizam ceo postupak bude mnogo kraći jer organizam tada ne treba stvarati i izabirati najsličniju sliku: on je već ima i treba je samo opet umnožiti.