Gojaznost je hronična bolest koju karakteriše povećanje masnih naslaga. Javlja se u svim živtnim dobima, kod svih rasa i polova, i predstavlja jedan od najvećih problema modernog društva. Čak mogu slobodno da kažem da je gojaznost poprimila epidemijske razmere i u svetu i kod nas - kaže dr Ivan Todorović, lekar opšte prakse u Domu zdravlja „Stari grad“.

U većini evropskih zemalja više od jedne polovine ljudi ima problem prekomerne uhranjenosti, a više od polovine odraslog stanovišta Srbije (54 odsto) ima isti taj problem - 36,7 odsto naših stanovnika je pregojazno, a 17,3 odsto gojazno. Gojaznost se u kliničkoj praksi definiše pomoću indeksa telesne mase (bodi mas indeks) koji se izračunava iz izmerene telesne težine (kg) i izmerene telesne visine (metar na kvadrat). Kod odraslih osoba gojaznost je definisana kroz BMI koji je 30 i veći od 30. (Normalna BMI je 18,5 do 24,9). A važno je da pomenemo da postoje tri tipa gojaznosti: prvi je od 30 do 34,9, drugi od 35 do 39,9 i treći od 40 i više od 40.


Kako nastaje
Prema rečima doktora Todorovića, postoji više činilaca koji izazivaju gojaznost. On ovde navodi sledeće:

Prekomerni unos namirnica.

Konzumiranje hiperkalorične hrane.

Loše navike u ishrani (česti i veliki obroci, teško svarljiva hrana, brzo jedenje, preskakanje obroka i jedenje izmeĂ°u obroka).

Loše životne navike (smanjenje ili nedostatak fizičke aktivnosti, sedenje u toku većeg dela dana).

Hormonalno uslovljena gojaznost (u malom procentu).

Posledice gojaznosti
Posledice ove moderne bolesti su mnogobrojne i veoma opasne. I tu doktor Todorović navodi sledeće:

Metaboličko-hormonalne komplikacije koje za posledicu imaju: šećernu bolest, povećanje masnoće u krvi, povećanje krvnog pritiska i poremećaj u nivou hormona rasta.

Bolesti kardiovaskularnog sistema: grudna angina (angina pektoris), cerebrovaskularne bolesti, arterijska hipertenzija i tromboembolijske komplikacije.

Bolesti digestivnog trakta, masna jetra i kamen u žuči.

Bolesti kože.

Pad imunološkog sistema.

Maligne bolesti (dojke, prostate, debelog creva, žučne kese i ženskih polnih organa).

Mehaničke komplikacije usled povećanja telesne mase i opterećenja koštanog sistema suvišnom težinom.

Posebno bitne psihosocijalne komplikacije nastale usled promena u načinu života, izgleda, bolesti nastalih kao posledica gojaznosti, što se ispoljava kao psihosocijalni stres, komplikacije na radnom mestu - izostanci, teže zapošljavanje, manje zarade, a i povećan je rizik od povreĂ°ivanja.


Kako se leči
Lečenje gojaznosti, objašnjava dr Todorović, trebalo bi da bude sveobuhvatno. „To znači da je cilj, pored smanjenja telesne težine, i održavanje postignutog terapijskog efekta, kao i sprečavanje ponovnog dobitka u telesnoj masi. To možemo da postignemo primenom različitih mera.“ Neke od njih su:

Dijetetski režim ishrane koji podrazumeva:

- Povećan unos namirnica bogatih skrobom (crni i integralni hleb), korišćenje pahuljica, palenti, uz glavno jelo koristiti kuvani pirinač ili krompir, kao i korišćenje nemasnih pekarskih proizvoda.

- Povećan unos povrća i svežeg voća, voće koristiti kao glavni slatkiš, nikako pohovati ili pržiti povrće.

- Smanjiti unos masnoća, koristiti obrana mleka i mlečne proizvode, izbegavati sosove i umake, izbegavati proizvode kao: kobasice, salame, birati posna mesa, ribu i plodove mora, smanjiti unos šećera, izbegavati slatkiše izmeĂ°u obroka, koristiti zamenu za šećer, a vodu koristiti kao glavni napitak.

UvoĂ°enje svakodnevne fizičke aktivnosti

Kad god je moguće, jer pored smanjenja masnog tkiva, normalizuje se i krvni pritisak, količina šećera i masnoća u krvi.

Savet: Ići peške kad god je moguće, najmanje 30 minuta dnevno po mogućstvu brzim hodom, koristiti stepenice umesto lifta, rad u bašti, šetati kućnog ljubimca, ustati i prošetati s vremena na vreme pri gledanju TV-a.

I bitno je da zapamtite da je dijeto-terapija osnova lečenja gojaznosti.

Biljana Tasić

--------------------------------------------------------------------------------
Blic