Izvini tek sad vidim tvoj post..
Hematokrit predstavlja zapreminu eritrocita u 100 mL pune krvi, izrazenu u procentima (referentne vrednosti: 0,377-0,537).
Znači ako imaš manje zapremine krvi (kad dehidriraš) hematokrit će biti veći... jel tako?

Da dehirdiram? Ako moze malo objasnjene

Zar se broj crvenih krvnih zrnaca prirodno ne povecava prilikom poboljsanja sposobnosti sportiste, znaci povecanje oksidativnih performansi, da ih tako nazovem. znaci jednostavno treningom?

Samo dehidriraj i biće veći očas posla

Daniela, za sportove izdrzljivosti i neke ozbiljnije performanse je to 0
totalno van forme... kao sto napisah 0.48 npr bi bilo OK

Volim kad ljudi rade "pregled krvi"

Sve je to super treba se kontrolisati, baš tako dva puta godišnje ako ste zdravi i pravi

Ognjene, to je sasvim ok hematokrit...

Negde sam to već pomenuo, ali evo i ovde da kažem. 2 puta godišnje radim redovnu lekarsku kontrolu. Dec/jan i sredinom godine, tj. na 6 meseci. Radim ekg srca, krv, mokraću i ultra zvuk unutrašnjih organa.

bas izvadih krv pre neki dan, cisto radi kontrole. komplet sam sve radio, i urin... samo tri vrednosti su malo iznad ili ispod od jedno 40-50, nije lose
hematokrit mi je 0.434 L/L sto je nisko, ali logicno jer sam se testirao nakon 3 nedelje off-a, znaci forma na dnu
tezi se ka 0.5

tako se pre radio test na EPO, do 2001 mislim, ko ima preko 0.5 on bi bivao suspendovan jer se to povezivalo sa epo-om jer je ne moguce na prirodan nacin imati preko...

a inace tekst je ne kompletan, bzvz skroz, ja bas ono sto nisam znao da ocitam sa rezultata sam morao da trazim na netu ali da sam na primer pokusao u ovom tekstu da skontam mogao bi da se slikam jer je samo 5% stvari navedeno i jos nema vrednosti

ali to je za siroke, siroke, siroke narodne mase

koliko često radite analze na "svoju ruku",  koje analize radite? 

   Koliko puta vam se desilo da dobijete rezultate krvne slike i ne znate na šta ukazuju povišene ili snižene vrednosti, a nestrpljivi ste da otrijete pre nego što odete kod svog lekara. Mr ph Ivana Tadić, medicinski biohemičar Poliklinike “Beo-Lab Laboratorija”, objašnjava kako da protumače rezultate krvne slike i biohemije.






Eritrociti
Smanjenje broja eritrocita, crvenih krvnih zrnaca, kao i prosečnog sadržaja hemoglobina koji je „nosilac“ kiseonika u krvi, upozorava na postojanje nekog oblika anemije. U slučaju da nalaz pokazuje povišene vrednosti eritrocita, treba posumnjati na relativnu policitemiju (npr. dehidrataciju).


Leukociti
Povišen broj leukocita najčešće ukazuje na neki inflamatorni, upalni proces u organizmu, mada se može javiti i kod leukemije, trovanja, opekotina. Snižene vrednosti, odnosno leukopenije, najčešće se javljaju kod virusnih oboljenja, hemoterapije ili korišćenja nekih lekova.


Trombociti
Povišen nivo se javlja u sklopu trombocitoze koja je povezana sa zapaljenjima, smanjenom funkcijom slezine ili nedostatkom slezine, krvarenjem, davanjem nekih lekova, nefrotskog sindroma.


Hemoglobin
Reč je o proteinu iz eritrocita koji vezuje kiseonik i prenosi ga do tkiva. Snižen nivo hemoglobina ukazuje na anemiju ili krvarenje.


Sedimentacija eritrocita
Sedimentacija je brzina kojom se krvne ćelije izdvajaju iz seruma. Ako se krv koja sadrži antikoagulans pusti da stoji u uspravno postavljenoj pipeti, eritrociti će postupno početi da se talože na dno. Brzina kojom se ove ćelije talože je osetljiva na indeks reakcije tela na povredu ili bolest, kao što je leukocitoza ili groznica. Normalna brzina sedimentacije ne isključuje mogućnost postojanja bolesti, ali ubrzana sedimentacija je indikator za dalja ispitivanja.



Glukoza
Krvna slika može u velikoj meri da pomogne u otkrivanju dijabetesa, na šta ukazuje visok nivo glukoze u krvi.
Normalne vrednosti: 3,9-6,1 mmol/l


GvožĂ°e
Koncentraciju gvožĂ°a u serumu odreĂ°uje nekoliko faktora uključujući apsorpciju iz creva, deponovanje u crevima, jetri, slezini i kostnoj srži, gubljenje hemoglobina i sinteza novog hemoglobina.


Povišeno je kod višestrukih transfuzija, prekomernog davanja preparata gvožĂ°a, povećanog i ubrzanog razaranja crvenih krvnih zrnaca, hemohromatoze i virusne upale jetre.


Normalne vrednosti:
M 6,5 – 29,5 umol/l
Ž 5,5 – 28,5 umol/l


Minerali
Niske vrednosti pojedinih minerala i oligoelemenata u nalazima krvi ukazuju da ih ne unosimo dovoljno putem hrane.


Tako se kao posledica gladovanja, jednolične ishrane ili pothranjenosti može javiti nedostatak magnezijuma, kalijuma, gvožĂ°a, natrijuma ili kalcijuma, koji su važni za normalno funkcionisanje organizma. Natrijum, recimo, reguliše raspodelu vode u organizmu, kalijum utiče na funkciju nerava i mišića (srca), gvožĂ°e koje se nalazi u hemoglobinu služi za prenošenje kiseonika do svih ćelija u organizmu.

 

Mokraćna kiselina
Razlog povišenog nivoa mokraćne kiseline može biti giht (taloženje kristala mokraćne kiseline u zglobovima). Povišene vrednosti mokraćne kiseline povezane su i sa kardiovaskularnim oboljenjima. Loša ishrana, bolesti bubrega takoĂ°e dovode do njenog porasta.
Normalne vrednosti:

M 210 – 420 umol/l
Ž 150 – 350 umol/l

 

Proverite vrednosti holesterola
Loš i dobar holesterol daju konačnu vrednost holesterola.

LDL - HOLESTEROL
Povišene vrednosti lošeg holesterola (LDL) ukazuju na ishranu bogatu mastima i veći rizik od kardiovaskularnih bolesti, posebno ateroskleroze. Ukoliko nalazi pokažu veći nivo LDL holesterola, treba dalje ispitati i da li postoje neka hronična oštećenja jetre ili bubrega ili poremećaj u radu štitaste žlezde.
Niže vrednosti u najvećem broju slučajeva upućuju na pothranjenost, na naslednu lipoproteinsku deficijenciju, cirozu jetre, virusnu upalu jetre ili hipertirozu, povećanu aktivnost štitne žležde.
Poželjne vrednosti: do 3,30 mmol/l.

HDL- HOLESTEROL
Što su više vrednosti HDL holesterola, to je bolje, jer ovaj holesterol „čisti“ krvne sudove i štiti od kardiovaskularnih bolesti. I minimalno smanjenje upućuje na povećani rizik od ateroskleroze, odnosno taloženja masnoća na unutrašnjim zidovima krvnih sudova, što dovodi do njihovog začepljenja i bolesti kao što su infarkt srca i moždani udar.
Poželjne vrednosti HDL-a: veće od 1.55 mmol/l
Poželjne vrednost ukupanog holesterola: do 5,18 mmol/l

TRIGLICERIDI
Povećan unos masnoća i stres odraziće se i na trigliceride u krvi, te će se u nalazu pokazati kao povišeni. S obzirom na to da se masnoća iz hrane apsorbuje u ćelijama sluzokože creva, odakle ulazi u limfne sudove i deponuje se u jetri, viši trigliceridi mogu da ukažu i na oštećenje funkcije ovog važnog organa.
Poželjne vrednosti: do 1,70 mmol/l.



autor:Gordana Golubović
preuzeto sa: www.blic.rs