da, prava šteta

Ok je taj musli, za moj ukus. Ali sam odskoro batalio svaki vid muslija, posto mi izazivaju neku vrstu alergije. Da li su ovsene ili razene u pitanju, necu ni da znam hehe Alergija presudila u moje ime, posto iskreno nisam ljubitelj gore pomenute hrane

ja ovih 7 dana radim samo vezbe bez tegova.. Tako da :b

žali te se na cink, a sa druge strane trenirate ko ludi - ajd pogodi šta više podiže nivo testosterona

Afrodizijak.. sta ce mi to dok postim hehehe.. Iovako jedva izdrzavam apstinenciju xD

ni ja nisam čula za susam.. no sve sa cinkom svakako dolazi u obzir

Super clanak, pogotovo sto se vecine ovoga i pridrzavam vec duze vreme  ...

Ja sam cuo za orase i med, za susam neznam 

kombinaciju susama,meda
7dana cu to svakodnevno da konzumiram

Drugari iz razreda su mi rekli da su susam i med afrodizijak, tako se bolje cuvaj spontanih reakcija.

shala   ili mozda i nije 

Ja sada postim na vodi..
Kupio sam kikiriki neslani, indijski orah i kombinaciju susama,meda i kikirikija..
7dana cu to svakodnevno da konzumiram.. Ima li neka granica za ove namirnice ? u smislu gramaze, posto su kao masne

@lanami
SVAKA ČAST. 

Hvala Bendzo

@lanami
SVAKA ČAST. 

pa ovo zaslužuje da bude na Novo i zanimljivo...
iako sada već malo prolazi vreme svežem voću i povrću možda su druge namirnice dobra ideja kako sebi olakšati ove zimske dane neizbežno pune masti i slatkog...

Evo dobrih vesti: što više zdrave hrane žvaćete, manje ćete misliti na hamburgere i pečenje. Ko kaže? Harvard. Njihova medicinska škola otkrila je da ljudi koji svakodnevno grickaju hranljive grickalice, umanjuju rizik od srčanih obolenja i raka.

Znači, evo 7 hranljivih energenata...

1. bobičasto voće
Zašto: Sadrže više antioksidanata od bilo koje druge namirnice. Ne samo da umanjuje rizik od zaraze, već deluje i preventivno na gubitak pamćenja.
KOliko: Šolja bilo kog bobbičastog voća, svežeg ili smrznutog, makar 3 puta nadeljno. POšto sadrže vlakna koje daju osećaj sitosti, mogu doprineti i smanjenju dobitka na težini.
Kako: naseckajte ih u salati, naseckajte ih na komadiće, dodajte ih u jogurt ili cerealije, dodajte ih u bilo šta što pečete.

2. lososovo meso
Zašto: Lososovo meso je primarni izvor omega-3 masnih kiselina, zdravih masti koje čuvaju srce. Jeste li znali da samo 3 unce ribe sadrži 170% vaših dnevnih potreba za vitaminom B12 i više od 80% potreba za vitaminom D.
Koliko: 2 porcije nedeljno (makar to bila i tuna).
Kako: Kuvajte ga, pecite ili barite sa miroĂ°ijom. Naseckajte ga u prelive i salate.

3. Lisnato povrće
Zašto: Gotovo je nemoguće zadovoljiti potrebe za hranom bez "zeleniša" - spanać, blitva... Oni su veliki izvor vlakana, vitamina C i K, folne kiseline, luteina i 4 esencijalna minerala (Ca, Mg, Fe, K)
Koliko: 2 porcije na dan. Što tamnije lišće, to bolje!
Kako: Dodajte arugulu u sendvič, blitvu u lazanje, spanać u omlet a bilo koji "zeleniš" u testeninu i supu.


4. Integralne žitarice
Zašto: Imaju i do 96% više vlakana, magnezijuma, cinka, hroma i vitamina E i B6 nego rafinisane žitarice. Ovo "gorivo" pomaže u sprečavanju istih zdravstvenih problema koje rafinisane žitarice uzrokuju: bolesti srca, rak, dijabetes, povišen krvni pritisak i gojaznost.
Koliko: U idealnom slučaju, svih 6 dnevnih porcija žitarica trebalo bi da budu integralne, nerafinisane, ali potrudite se da ih bude bar 3.
Kako: počnite dan sa ovsenom kašom ili integralnim cerealijama, koristite hleb od 100% integralne pšenice za tost i sendviče, prebacite se na integralni kuskus i pastu, birajte braon pirinač, integralne perece, čak i integralne tortilje

5. Koštunjavo voće
Zašto: odličan su izvor proteina, magnezijuma, B i E vitamina - odlični borci protiv bolesti srca i raka. Da, koštunjavo voće sadrži masti ali njihove masti su zdrave za srce. Uzmite ih umesto "džanki" grickalica i nećete se ugojiti ni gram.
Koliko: do 5 šaka nedeljno - oko 1/4 šplje ili 15-20 badema, oraha, pecan oraha ili indijskih oraha
Kako: pospite sirovo ili proprženo koštunjavo voće po salati umesto prženog hleba, dodajte ih u kuvani kuskus i braon pirinač, narendajte ih u cerealije i jogurt

6. "zlatno" povrće
Zašto: samo jedna porcija vlaknastog žutog povrća obezbeĂ°uje 5 puta više beta karotina od dnevne potrebe radi sniženja rizika od raka, brani organizam od prehlada i drugih infekcija, štiti kožu od štetnog delovanja sunca. Kalijum u ovom povrću ujednačava srčani ritam i snižava krvni pritisak.
Koliko: težite 2 porcije od po pola šolje dnevno, što je ekvivalent jednom slatkom paradajzu, 12 parčića kajsije iz konzerve ili šolji žute tikve ili šargarepe.
Kako: zapecite u rerni kriške slatkog paradajza, samo toliko da potamne i postanu hrskave.

7. jogurt
Zašto: Odličan je izvor B vitamina, proteina, kalcijuma i zdrave bakterije probiotika.
Koliko: 4 ili više šolja nedeljno, ako je ovo Vaš jedini izvor mlečnih namirnica.
Kako: Dodajte u jogurt voće - maline, jagode, kupine, sa malo muslija. Ili, nešto inovativnije - umešajte vanilu i seckanu nanu u jogurt i seckano voće. Koristite jogurt umesto milerama za umake, sosove i dekoraciju salata, za "razreĂ°ivanje" sosova i kao dodatak za krem čorbe.


Zaključak? Kao što bi vam istraživači sa Harvarda rekli, raznovrsna niskokalorična ishrana a hranljiva, učiniće vas bar 4 godine mlaĂ°im.