Miki Mihajlovic

Već sam više puta naglašavao, ali učiniću to opet: svaki trening program je dobar. Kada tražimo suštinu u tome šta kome valja onda samo tražimo sličnosti u programima. Problem je u tome da ove razlike u programima nešto znače samo onima koji su već duže vreme u ovom sportu. Jedan početnik ili vežbač koji je nedavno počeo, možda znaju te pojmove, ali ko je duže u sportu zna kako da ih koristi. To je profesionalizam.
Traženje razlika izmeĂ°u trening programa je već davalo rezultate. Video sam ljude koji su sa West side programa prešli na Sheiko program i postizali su fantastične rezultate, ali video sam i obrnuto, kada su ljudi sa Sheiko programa prešli na West side i opet postizali vrhunske rezultate. I ne samo sa ova dva programa, njih sam samo naveo kao primer, nego sa bilo kog drugog programa. To nas dovodi do zaključka da nije novi program taj koji je zaslužan za uspehe, nego zamena programa donosi novi nadražaj i to je zaslužno za uspeh. To je vera u sebe i u program, koja je neophodna i koja je prisutna kod svakog programa koji radimo. Ako ne veruješ da će tvoj trening program delovati, onda ni neće. Ako veruješ da će tvoj trening program delovati onda će sigurno tako i biti, bez obzira na okolnosti ili na eventualne poteškoće.

Nauka je sklona tome da izostavi veru, jer je to nešto što ne može da se meri, ali svi znamo koliko je to važno. Abadjev (trener legendarnih bugarskih dizača) je uvek naglašavao svojim takmičarima da veruju u njegov prgram, i svi znamo šta su oni sve postigli. Zapravo naglašavati nije dovoljno, to je ZAHTEV. To nije kao da veruješ u sreću (da ću možda dobiti ovo ili ono) ili da veruješ zato što drugi veruju, nego da bi maksimalno profitirao iz datog programa treba maximalno da veruješ u sebe i u program. Ako uspeš u tome da veruješ u to onda šta god radiš uspećeš.

Šta ako nemate taj stav, kako ćete ga steći?
Po mom mišljenju prvi korak je naučiti kako da veruješ u sebe ili u program. Svaki čovek drugačije će reagovati. Mnogima je važno upoznati fiziološke procese koji će u toku programa uticati na njih. Opet, drugi hoće da znaju koliko je taj program drugima dao rezultata. Svejedno je u koju grupu spadaš, ono što treba da jačaš je vera u program. Kad se sve to desi onda treba da vidiš kako dostići ciljeve koje su i drugi dostizali. Najvažnije je da SHVATIŠ i da POVERUJEŠ da će i tebi taj program koristiti i onda sigurno i hoće.

Veru je teško učiti
To je i za trenere veliki izazov. To je teško i onima koji su treneri sami sebi. Jedan veliki faktor je i mentalna snaga. To za mene znači da, i kada ima neka trenutna poteškoća koja vas sprečava u tome i "tera" vas da se predate, i onda pridržavate svoje vere i ubeĂ°enja - lako je verovati kada je sve u redu, ali da li je to uopšte vera? Koliko vere imaš u sebe ako bi se već kod prve prepreke predao i promenio program?

Kad smo već kod mentalne snage onda nije reč o mačo ponašanju kada zamišljaš sebe kao supermena. Za mene mentalna snaga znači kada ljudi rade nešto vrlo teško, nešto nezamislivo teško, ali nikad im ne bi palo na pamet da rade nešto lakše. Ni ne pomišljaju na to.

Ne znam da li sam uspeo da vas uverim koliko je važna vera u sebe i u svoj program, ali to je suština svakog dobrog programa

Ako to nemaš u sebi, onga nekako "nabavi" ili traži drugi hobi. To je stvarno toliko važno. Svaki put kad menjamo svoj program to radimo iz razloga jer VERUJEMO da će taj novi program doneti željeni uspeh. Ne bi bilo logično kad ne bi bilo tako. Ja smatram da što više istražuješ stvari više ćeš shvatiti koliko je VERA važna.