Pa, osim ako se ne zatrpavamo proteinskim šejkom ili gejnerom, zaista nije ni tako lako uneti više od 50 g proteina po obroku. To je otprilike oko 250 g nekog mesa, ujedno i moja maksimalna količina po obroku, i to nakon treninga. Najčešće unosim 150-200 g mesa po obroku, to mi je optimum. Preko toga bi bilo na silu, i ne bi mi baš prijalo.

ovo pitanje se zaista cesto provlaci, tako da pogoduje svaka nova informacija koja se sazna

iako meni dodje svejedno posto tesko mogu da unesem vise od 50g proteina u jednom obroku, pa nema razloga da lupam glavu o tome da li bi mogao da iskoristim neku vecu kolicinu

Svarice se da, ali iskoristiti se ne, i usporice se telo samo tako, em ko moze sa toliko nutritijenata  odjednom u telu da trenira..tako da ovo je samo jedan od textova na tu temu, a i previse ih je..

Video sam, i znam da je to vrlo često postavljano pitanje.

U pravo vreme Roberte,obzirom na to da smo diskutovali na ovu temu skoro 

Koliko grama proteina možete svariti po obroku?

Često čujemo kako ne treba više od 30-50 g proteina po obroku. Mnogi smatraju da telo ne može da apsorbuje više od toga. Otkrijte istinu.

Jedno od najčešćih pitanja koje dobijam jeste – "Koliko grama proteina telo može da svari odjednom?" Iz nekih čudnih razloga smatra se da je reč o količini 30 do 50 g za sve ljude, bez obzira na telesnu masu.
Pošto je to prilično glupa tvrdnja, dozvolite mi da vam objasnim da telo može da se izbori sa znatno većom količinom proteina po obroku.

Početna faza varenja proteina

Pre nego što preĂ°emo na brojke, hajde da vidimo kako izgleda proces obrade proteina u našem telu. Najpre, kao što već verovatno znate, ceo proces počinje u ustima, koja su primarno zadužena za fizičku obradu hrane. Nakon što zubi odrade prljav posao, delići hrane (u ovom slučaju protein) odlaze u stomak, gde se proces nastavlja.

U stomaku se nalazi želudačna kiselina, koju čine hlorovodonična kiselina (HCL), natrijum hlorid (NaCl) i kalijum hlorid (Kcl). Ove kiseline otpočinju hemijsku obradu (denaturaciju) proteina, i aktiviraju neophodne digestivne enzime. Jedan od glavnih enzima u varenju proteina jeste pepsin, pa zbog toga neke naturopate smatraju je potrebna suplementacija ovim enzimom svima koji unose veće količine mesa. No, taj deo priče i dalje je nedovoljno ispitan i potvrĂ°en.

Dalje faze varenja proteina

Nakon denaturacije, polipeptidi odlaze u dvanaestopalačno crevo – početni deo tankog creva. Dvanaestopalačno crevo je mesto gde se obavlja varenje većine proteina i apsorpcija aminokiselina. Najveći deo digestivnih enzima u tankom crevu služi za dalje razlaganje polipeptida u izolovane amino kiseline i di-/tri-peptide.

Pri kraju digestije izolovane amino kiseline  cirkulišu dalje ka jetri. Kada se jednom naĂ°u u jetri, postaju subjekti metaboličkog procesa, koji se odvija u skladu sa potrebama tela za energijom (npr. iskoriste se za proteinsku sintezu ili kao supstrat glukoneogeneze, i slično).

Dakle, koliko proteina u jednom obroku telo može da svari?

Pošto smo predstavili osnovne korake procesa varenja, osvrnimo se na istraživanja o tome koliko proteina telo može da svari odjednom. Obratite pažnju da se ovde govori o količini koja se može svariti, a ne iskoristiti za proteinsku sintezu u mišićima (MPS). Ovo nisu iste stvari, kao što neki misle.

Nazad na temu – ideja da ljudsko telo ne može da se izbori sa više od 30 -50 g proteina jednostavno nema ni evolucionu ni biohemijsku osnovu. U suštini, ovakva teza ukazivala bi na to da telo svu količinu preko 50 g izbacuje putem stolice.

Dakle, ispada da telo, umesto da svari "višak" proteina, čudom zaoblizi veoma precizan i složen proces varenja koji smo gore pomenuli i šalje taj višak u debelo crevo. Hmmmm... da je tako, bili bismo u ozbiljnoj fiziološkoj nevolji, jer bismo život proveli na wc šolji.

Štaviše, gotovo da ne postoji literatura koja bi potvrdila da telo ne može da apsorbuje više od 30-50 g proteina po obroku. Ustvari, literatura podržava tezu da telo može svariti ogromnu količinu hrane, samo što taj proces traje, logično, nešto duže.

U suštini, umesto da se "višak proteina" šalje u debelo crevo, proces varenja prilagoĂ°ava i usporava dostavu nutrijenata u prvi segment tankog creva.

Želite ići ekstremno, kao na primer da unesete 200 g proteina odjednom, i pitate se da li ćete sve to svariti? Iskreno rečeno – da, uspećete, ali neće sav protein biti "pametno" iskorišćen, da tako kažem.

Protein zaista može da se pretvori u mast, ali je je taj proces prilično neefikasan, gledano sa biohemijske strane, pa je više trivijalnog karaktera. Najveći deo proteina koji nisu iskorišćenji za MPS ili neki drugi anabolički proces, najverovatnije će postati deo jetrene glukoneogeneze i kasnije uskladišteni kao glikogen.

I, eto, razrešili smo i ovaj tako popularan mit. Dakle, možete jesti prilično veliku količinu proteina po obroku, samo nemojte baš ići u ekstremnost ukoliko želite da se sve te amino kiseline pametno iskoriste.


 References:
1. Adibi, S. A., & Mercer, D. W. (1973). Protein digestion in human intestine as reflected in luminal, mucosal, and plasma amino acid concentrations after meals. Journal of Clinical Investigation, 52(7), 1586.


Izvor: www.muscleandstrength.com
Prevod: Robert