i dok arzmišljam jedem voće
ni to nije loše za doručak

Hamletovska dilema, je l' da?

stalno sam u smišljanju tih kvalitetnih UH i proteina a da može da se jede na poslu...

Moze, moze

rani dorucak od kvalitetnih UH i proteina, i na to neka tabletica vitamina/minerala, riblje ulje,  zaista odlican pocetak dana, slozicete se samnom?

cim otvorim oci mogu u frizider 

lepa navika koju ne zelim da menjam

Imam isti problem, prvo kuhinja pa onda sve ostalo, cisto da proverim sta ima da se jede

meni uvek bilo i ostalo tako .. ali shta nije problem .. kada su ozbiljni treninzi .. jedem nasilu odma` ..

Bas tako.

Licno, znam mnogo osoba koje cim otvore oci hvataju se za kafu i cigarete. Jos ti kazu, ako ih ponudis doruckom, "ma, gde da jedem, jos nisam na kafu popio/la". Obicno im treba nekoliko sati od budjenja da ima se pokrene metabolizam i osete glad.

cim otvorim oci mogu u frizider 

lepa navika koju ne zelim da menjam

Setam po forumu tamo-amo i vratim po neku od tema koja ne zasluzeno stoji stoji tamo negde u naftalinu.

Veliki broj ljudi preskace neki od obroka, a u ogromnom broju slucajeva taj obok je upravo onaj najvazniji - DORUCAK.

Ne bih ga dao/menjao nizasta.

Pisali smo već nekoliko puta o ovome ćčak je i postavljen sličan txt..
zaključak je bio d su neki od nas po toj shemi a neki nisu
u svakom slučaju, lepo podsećanje.. posebno veza sa hormonima...
moj zaključak: ne preskačite doručak!!!!

Na osnovu mnogobrojnih visegodisnjih ispitivanja poslednjih nekoliko decenija, naucnici su zakljucili da covecije telo poseduje svojevrsni mehanizam koji telu pomaze da svoje vitalne funkcije uskladi sa periodima dana i noci u obliku ciklusa aktivnosti koji traje priblizno 24h, koliko i dan kako ga mi vremenski racunamo.
Pored opsteg bioritma koji odredjuje funkcinisanje osnovnih organa (srca, mozga, pluca), postoje i bioritmovi pojedinih organa zasebno.
Tokom ispitivanja, uoceno je da se gotovo svi ljudi ponasaju vrlo slicno i da ocigledno postoji opsti obrazac covekovog bioritma. Njegovo poznavanje neophodno je zbog boljeg upoznavanja funkcionisanja sopstvenog tela i svesnog uticaja na aktivnosti kojima se bavimo kako bismo ih prilagodili sopstvenom prirodnom "casovniku" i bolje iskoristili povoljne trenutke za odredjene aktivnosti, a i da ne bismo nepotrebno nastojali da te iste aktivnosti obavljamo u periodima kada nase telo nije sposobno za to.

Sati: Od 0h do 3h
Rad limfocita T (belih krvnih zrnaca zaduzenih za otpornost organizma) na najvisem je nivou. Aktiviraju se hipotalamus (mozdano srediste za protok hormona) i nadbubrezne zlezde (nalaze se iznad bubrega i luce supstance koje nas stite od stresa). Oko 2h ujutru najvisi je nivo lucenja hormona rasta

Sati: Od 3h do 6h
U 4h ujutru astmaticari najcesce imaju napade teskog kaslja. Oko 6h nivo melatonina opada i telo se polako budi. Kako se priblizava cas budjenja, ritam rada srca se ubrzava, a krvni pritisak raste.

Sati: Od 6h do 9h
Povecava se lucenje testosterona i kortikosterona, organizam je vec sasvim razbudjen, a secer je u porastu. Ljudi sa obolelim kostima osecaju najjace bolove. Ovo je ujedno i najopasniji deo dana za obolele od angine pektoris i za dobijanje infarkta.

Sati: Od 9h do 12h
za one koji pate od glavobolje ili alergijskih kijavica, ovo je najtezi period dana. Mozak, medjutim, u ovo doba dozivljava vrhunac svoje aktivnosti - covek je u ovo doba dana najzivahniji, najuskladjenijih pokreta i sa najboljom koncentracijom. Tada se najvise moze nauciti, dogadja se najmanje saobracajnih nesreca, kao i nezgoda na gradilistima i u fabrikama. Sve ovo se dogadja zahvaljujuci lucenju kortizola, adrenalina i aldosterona, kao i zbog prisustva vece kolicine serotonina i drugih neurotransmitera.

Sati: Od 12h do 15h
Oko podne mozak polako pocinje da posustaje, a samim tim i opsta sposobnost coevka. Ponestaje "goriva" koje pruza hrana, ali unosenje namirnica ne donosi poboljsanje, jer se posle rucka stupa u fazu psihomotorne umrtvljenosti. Covek postaje dremljiv, tako da u rano popodne postoji opasnost od, na primer, saobracajnih nesreca.

Sati: Od 15h do 18h
Ponovo se obnavlja proizvodnja hormona i vraca snaga za umni rad, s tim da je ovo doba podesnije za kreativni rad. Obnavlja se stvaranje insulina koji podstice misice na rad, tako da je ovo dobro vreme za bavljenje sportom. Oko 15h na vrhuncu je ritam disanja, ostrina refleksa i opsta snaga. Oko 16h postize se maksimum visine telesne temperature i krvnog pritiska, kao i brzine srcanih otkucaja

Sati: Od 18h do 24h
Postepeno opadaju fizicke i umne sposobnosti, oseca se i uticaj vecere. U 18h belezi se najvece lucenje mokrace dok je u 21h najnizi prag bola. U 23h najcesce se pojavljuju alergijske reakcije, a sa dolaskom mraka smanjuje se i lucenje hormona. To je faza postepenog opustanja koju prati usporavanje otkucaja srca i priprema organizma za san."

www.zvrk.co.yu