HRANA KOJA UBLAZAVA ASTMU:

- Kafa, zbog kofeina koju sadrzi, moze da kontrolise i ublazi napad astme.Kofein je hemijski slican teofilinu, koji se koristi u lekovima za astmu koji sire disajne puteve.
U hitnim slucajevima, preporucuju se do 2 soljice jake kafe koje mogu doneti olaksanje za dva sata, sa efektima koji traju do sest sati.Ipak, kafu , caj, i pica koja sadrze kofein treba da izbegavaju osobe koje koriste lekove na bazi teofilina, jer kombinacija teofilina i kofeina moze da bude otrovna. Takodje, previsok unos kofeina se ne preporucuje, jer moze da uzrokuje anksioznost.
Neke vrste hrane mogu da rasire disajne puteve: rec je o zacinima, ljutoj hrani (ljute papricice, senf, beli i crni luk). Ove vrste hrane  stimulisu nerve, sto dovodi do oslobadjanja tecnosti u ustima, grlu i plucima.

KLINICKI OBLICI ALERGIJA:

-U alergicara mogu biti zahvaceni jedan ili vise oganskih sistema.Ako su zahvaceni disajni organi, mogu se javiti polenska kijavica  i astma.
Polenska kijavica i astma se javljaju u odredjenim porodicama.Ako oba roditelja imaju alergiju, postoji 75 odsto sans da ce i dete imat,a ako je samo jedan roditelj ima, mogucnost je 50 odst.

ALERGIJSKA KIJAVICA:

- Alergijska kijavica je najcesca forma alergijske bolesti.To je upala nosne sluznice, koju karakterisu svrab, pojacana sekrecija iz nosa,kijanje. Ako je locirana u paranazalnim sinusima, pretvara se u sinuzitis.Cest je svrab u nosu i nepcu.Kod nekih bolesnika moze postojati samo konjujtivitis, bez simptoma u nosu.Te se promene gube i izgled je normalan, kada prestane izlozenost polnima.
sezonski alergijski rinitis izazivaju najcesce poleni trave, korova i drveca, a perenijalni (prisutan tokom cele godine) nastaje zbog alergije na grinje.
U zavisnosti od vrste alergena, javlja se od ranog proleca, leta, do kasne jeseni ili cele godine.

BRONHIJALNA ASTMA:

- Astma je hronicna upala disajnih puteva, koju karakterisu pojacana osetljivost bronhijalnog stabla, lokalizovani otok sluznice i povecana sekrecija sluzi.Nastaje kada alergijski ili nealergijski uzrocnici izazovu upalnu reakciju u disajnim putevima i njihovo naglo suzenje.
Napadi astme se javljaju u vreme izlozenosti alergenu, a sastoje se od napada gusenja, sa kasljem i sviranjem u grudima razlicitog trajanja, od jednog minuta do nekoliko nedelja.
Astmaticni napadi traju od nekoliko minuta do nekoliko sati i dana.U mirnoj fazi bolesti, pacijent se oseca kao zdrava osoba.U nasim krajevima, najveca koncentracija polena drveca u vazduhu je u rano prolece, trava u kasno prolece i leto, a korova u toku leta i jeseni.

 Svetski dan astme obelezava se 6. maja.Broj obolelih od astme u celom svetu raste od kraja osamdesetih.Smatra se da je zagadjenje zivotne sredine jedan od mogucih uzroka ove epidemije.

Poslednjih decenija izrazito raste broj obolelih od alergijskih bolesti respiratornog trakta, narocito u industrijskim razvijenim zemljama.To se pripisuje poboljsanju dijagnostike, povecanju broja razlicitih alergena i njihove kolicine, zagadjenju vazduha, cestim respiratornim vurusnim infekcijama.
Zagadjenost vazduha utice na ucestalost alergijskih bolesti, pre svega bronhijalne astme.Japanski naucnici su utvrdili da je pojava alergijske kijavice i upale ocnih kapaka na polen japanskog kedra cesca  kod stanovnika koji zive uz prometne autoputeve, nego u sredini gde ima vise same biljke.To dovode u vezu sa stepenom  zagadjenja vazduha cesticama koje nastaju sagorevanjem dizela.