Naporni, dugotrajni i česti treninzi predstavljaju stres za celo telo, izmeĂ°u ostalog i za zglobove koji nam omogućavaju nesmetano kretanje. Neretko se u sportu dogaĂ°aju razna oštećenja, a i bol je čest pratilac tih promena.

Kosti u svakom zglobu su obavijene hrskavicom koja predstavlja klizavi materijal koji omogućava da kosti lako klize jedna po drugoj. Gubljenjem
njene elastičnosti može doći do smanjene pokretljivosti, bola, upale. Najčešće se i kao prevencija i kao terapija koristi GLUKOZAMIN sulfat, koji
doprinosi obnavljanju hrskavice što ujedno omogućava i veću fleksibilnost  zgloba.

MSM - metil sulfonil metan - utiče na čvrstoću i stabilnost vezivnog tkiva, a i izvor je sumpora koji je od velike važnosti za kosti.

Hondroitin takoĂ°e doprinosu elastičnosti hrskavice, a i sprečava njenu razgradnju tako što blokira odreĂ°ene enzime u telu.

Većina proizvoda za zaštitu hrskavica, tetiva, ligamenata sadrži navedene sastojke koji su od ključne važnosti.

Za elasticnost koze i "podmazivanje" zglobova
 Hialuronska kiselina je materija koja se nalazi u ljudskom vezivnom tkivu, podstiče proizvodnju kolagena, kao i elastina, te je odgovorna za sposobnost kože za vezivanje vode.
Količina sadržane hialuronske kiseline odreĂ°uje elastičnost kože, a najviše je ima u vezivnom tkivu novoroĂ°enčadi. Nakon otprilike 40 godina se količina smanjuje upola, a od 60. životne godine ostaje još oko 10% hialuronske kiseline u koži. Od ukupne količine hialuronske kiseline u telu, 50% se nalazi u koži.
Smatra se da ova kiselina može imati visok značaj kad su u pitanju terapije "podmlaĂ°ivanja", a ono što je sportistima mnogo bitnije - podmazivanje hrskavice.


O zglobu kolena....

Koleno je zglob koji omogućuje jednostavno savijanje noge. Reklo bi se, prilično jednostavno. Ipak ovo je jedan od najkompleksinijih zglobova i jedan od onih koji dosta često stradaju u sportu.
Ovo će biti jasnije ako kažemo da ovaj zglob pri uspravnom stavu nosi oko 70% telesne težine a pri savijenim nogama čak 90% naše težine. Da ne govorimo o težinama koje se stavljaju prilikom čučnjeva i iskoraka. TakoĂ°e ovaj zglob  obzirom da ima jednostavan pokret fleksije mora da osigura  nepomičnost u drugim smerovima, na stranu i nazad.

Koleni zglob je sastavljen iz tri kosti – butne, potkolene i čašice (femura, tibije i patele). Pored toga izmeĂ°u potkolene i butne kosti nalaze se dva jastučića – meniskusi, i dva ukršena ligamenta.
Slabe tačke su baš ovi mekši elementi – meniskusi i ligamenti.

Meniskusi su polukružne fibrozno-hrskavičave strukture koje leže na gornjoj ravnoj površini potkolene kosti. Lateralni (spoljašnji) meniskus je pokretljiviji i pokriva veću površinu od medijalnog (unutrašnjeg) meniskusa. Oba su sastavljena pretežno od kolagena (60-70%) i manjim delom od nekolagenih proteina i najmanje od elastina.  Fibrozna vlakna su rasporeĂ°ena kružno i zvezdasto tako da amortizuju statičko opterećenje (kružni) i pokret (zvezdasti). Od važnosti je i snabdevanje meniskusa krvlju jer mali krnvi sudovi ne pokrivaju ceo meniskus što onemogućava oporavak celog oporavak meniskusa posle povrede.

Značaj meniskusa otkrije se, kao i kod većine stvari u životu, kad ih nema....
Bez meniskusa težina tela se neravnomerno rasporeĂ°uje po zglobnim površinama butne i potkolene kosti i što dalje dovodi do trošenja hrskavice, a ubrzo i do upale zgloba (artritisa). Dakle zdravlje meniskusa je od izuzetne važnosti za zdravlje i funkciju zgloba kolena.
Povrede meniskusa nastaju najčešće kod sportista usled naglog pokreta i velike sile, ali se javljaju i kod starijih osoba zbog degenerativnih bolesti. Najčešći način traumatskog oštećenja meniskusa nastaje kada se savijeno koleno naglo uvrne. U takvim slučajevima često strada i prednji ukršeti ligament i unutrašnji kolateralni ligament, naročito kada je u pitanju povreda u futbalu (udarac sa strane).

Ako doĂ°e do povrede meniskusa javljaju se sledeći simtomi:
1.bol u kolenu
2.otok kolena
3.bolnost pri pritisku na meniskus
4.nemogućnost pokreta u kolenom zglobu

Kako se dijagnostikuje povreda meniskusa? Uglavnom na osnovu načina povrede i pažljivog pregleda kolena. Često se urade i snimci pomoću rentgena i/ili magnetne rezonance. Rentgen će isključiti neke druge uzroke simptoma dok će se magnetom baš videti meniskusi.
Kada se ustanovi povreda meniskusa pre svega se savetuje ono što inače radimo akd se povredimo – mirovanje, imobilizacija i led na povredu. Dalje će odlučiti lekar ortoped.
Nije svaka povreda meniskusa za operaciju. Postoje odreĂ°eni kriterijumi (veličina i mesto povrede na primer) na osnovu kojih će hirurg odlučiti šta dalje. Ako bolovi inisu jaki i finzkija kolena nije značajno oštećena operacija se izbegava. Ako do operacije doĂ°e, tj ako su simptomi jako izraženi meniskus se može delom ili u potpunosti odstraniti ili se na neki način može „zakrpiti“ ako povreda nije velika.


Natrol MSM glukozamin 
http://www.pansport.rs/new/catalog/index.php?id=NI044

Dymatize Joint repair
http://www.pansport.rs/new/catalog/index.php?id=DY311

Universal Jointment sport
http://www.pansport.rs/new/catalog/index.php?id=UN046

Universal Animal Flex
http://www.pansport.rs/new/catalog/index.php?id=UN467