Dehidracija
Hidracija je od bitnog značaja i za održavanje stalne temperature tela. Već pri malom nedostatku vode javljaju se malaksalost, glavobolja, promena krvnog pritiska, opstipacije. Dehidracija u dužem vremenskom periodu dovodi do poremećaja u radu nervnog sistema, bubrega, jetre, a njena pojava vidljiva je i na koži. Kod blage dehidracije koža postaje suva, peruta se, pecka, izgleda starije, a može se pojaviti i osip. Promene se mogu uočiti i na noktima i kosi, a može doći i do pogoršanja izgleda celulita.

                                       Šta treba znati o vodama koje pijemo


 Optimalno je za odrasle osobe da piju oko dva litra vode dnevno. MeĂ°utim, treba voditi računa koju flaširanu vodu odabrati za piće, budući da se svaka razlikuje po svom hemijskom sastavu, pa se neke ne mogu piti u neograničenim količinama, upozoravaju stručnjaci Programa „Zdrava hrana - zelena jabuka” u poslednjoj brošuri pod nazivom „Sve o vodi koju pijemo”.

Tako, na primer, sa unosom i preko dva litra niskomineralizovane vode organizam neće biti preopterećen, dok mineralne vode većeg stepena mineralizacije ne treba koristiti kao jedini izvor za zadovoljenje dnevnih potreba za vodom, pošto one zbog svog posebnog sastava imaju specifično dejstvo i mogu da izazovu probleme u organizmu.


- Prirodne mineralne vode su podzemne vode koje su dobile naziv na osnovu sadržaja mineralnih soli i specifičnih osobina. A dele se na: prirodne vrloslabe, prirodne slabomineralne, prirodne mineralne i prirodne mineralne vode bogate solima. Na našem tržištu trenutno postoji oko 35 voda, a pažljivim čitanjem deklaracije svaki potrošač može dobiti osnovne podatke o osobinama i hemijskom sastavu flaširane vode, i tako odabrati onu koja mu odgovara. Prirodne mineralne vode povremeno treba menjati jer sve one u adekvatnoj količini blagotvorno utiči na zdravlje ljudi. U tom smislu može se reći da ne postoji najbolja voda - kažu stručnjaci ovog programa.

Da bi se održala higijenska ispravnost flaširane vode, stručnjaci preporučuju da se veća pakovanja čuvaju u frižideru nakon otvaranja, a prilikom kupovine potrebno je proveriti datum proizvodnje i rok trajanja.


Optimalna količina unosa vode zavisi od godina života, aktivnosti, klime, hrane koja se konzumira i začina u njoj. Za odrasle osobe idealna količina vode bila bi oko dva litra dnevno, s tim što veća aktivnost, toplija klima i upotreba začinjene hrane traže veće količine ove tečnosti. Više vode treba da piju i deca i adolescenti.

Voda se pije izmeĂ°u obroka jer konzumiranje vode s hranom razreĂ°uje želudačne sokove, što može oslabiti varenje i dovesti do težine u stomaku i nadutosti. Najbolje je da se uzima pre jela ili jedan sat posle jela. Naročito je bitno ne zaboraviti vodu izmeĂ°u obroka, kao i jednu čašu vode ujutro i jednu pre spavanja.
Ono što treba znati jeste i to da vode ohlaĂ°ene ispod minus osam stepeni (iz frižidera) mnogo brže prelaze iz stomaka u intestinalni trakt i svojom temperaturom utiču na rashlaĂ°ivanje organizma, što je naročito važno za vreme toplih dana i posle fizičkih aktivnosti.


- Ukus hladne vode je osvežavajući i po pravilu treba da se pije polako i u malim gutljajima. Pored toga, hladna voda pospešuje izlučivanje toksičnih materija iz kože, čime joj daje bolji ten i podstiče rad bubrega - objašnjavaju stručnjaci.
S druge strane, unos tople vode (oko 12 stepeni) smanjuje izlučivanje želudačne kiseline, gorušicu, nadutost i podrigivanje.

autor:Marija Škrbić
izvor:Blic