Cool... Ali najjace ovo sa dzinovima tj skeletima visine 3 metra.. zamisliii te likove

10 Figurice iz Akambara
Figurice iz Akambara predstavljaju kolekciju malih keramičkih figurina navodno pronaĂ°enih u Akambaru, u Meksiku. Otkrio ih je Valdemar Julsrud u julu 1944. godine, sasvim slučajno, dok je jahao konja. Angažovao je lokalnog farmera da iskopa ostatak figurica, plaćajući mu za svaku pronaĂ°enu figuricu. On i njegovi pomoćnici iskopali su više od 32.000 figurica, koje su predstavljale najrazličitije pojave, od dinosaurusa do ljudi iz celog sveta, uključujući Egipćane, Sumerce i bradate Kavkasce. MeĂ°utim, prema istorijskim podacima, u vreme dinosaurusa nije bilo ljudi. Ukoliko su ove figure originalne, mogle bi biti dokaz da su ipak u isto vreme postojali i ljudi i dinosaurusi, što bi ozbiljno poljuljalo teoriju evolucije i poslužilo kao podrška literalnoj interpretaciji Biblije. Do danas, ni arheolozi ni paleontolozi nisu prihvatili ovo otkriće kao verodostojno.


autor:Ivan MrĂ°en
preuzeto sa:  www.blic.rs

9 Kamenje Dropa
Arheološka ekspedicija je 1938. godine u pećinama na granici izmeĂ°u Kine i Tibeta pronašla veliki broj grobnica i zidova ukrašenih crtežima ljudi izduženih glava, zajedno sa slikama sunca, meseca i zvezda. Skeleti su bili nešto viši od dva metra, s ogromnim glavama. U grobnicama su pronašli i kamene diskove, prečnika oko 30 centimetara, sa rupom u sredini. Diskovi su imali urezane duple spirale, a nazvani su „kamenje Dropa“. Profesor Cum Um Nui iz Pekinga tvrdi da je vanzemaljska letelica pala u ovaj region pre 12.000 godina, a vanzemaljce je nazvao „dropima“. Oni nisu bili u stanju da poprave letelicu. Većinu vanzemaljaca je poubijalo lokalno stanovništvo, ali bilo je i slučajeva da su se neki venčavali s lokalnim stanovnicima, zbog čega je identifikacija skeleta otežana. Kamenje Dropa nestaje sa svih mesta širom sveta, i nije ga moguće videti ni u jednom muzeju.

8 Ljudska lobanja s rogovima
Tokom osme decenije 19. veka u Sejriju je pronaĂ°ena humka i u njoj čudne ljudske lobanje i kosti. Lobanje su imale rogove, a kosti kao da su pripadale ljudima visokim više od 2,1 metra, sahranjenim oko 1200. godine pre nove ere. To nije bilo prvi put da džinovske lobanje s rogovima budu iskopane u Severnoj Americi. Slične lobanje pronaĂ°ene su i u blizini Velsvila, kao i u Teksasu. Nekada su se rogovi smatrali simbolom kraljeva. Aleksandar Veliki prikazan je sa rogovima na glavi na nekim novčićima. U Mojsijevo vreme, rogovi su bili simbol autoriteta i moći. Kosti pronaĂ°ene u Pensilvaniji, u Sejriju, nestale su iz muzeja, gde su se nalazile, a mnogi tvrde da je reč o prevari, dok na nekim vebsajtovima stoji da su ovi predmeti vanzemaljskog porekla.

7 Mapa Stvoritelja
Godine 1999. profesor Aleksandar Čuvirov u dvorištu svog prijatelja iskopao je neobičnu kamenu ploču koja je bila toliko teška da je nedelju dana trajalo njeno vaĂ°enje iz zemlje. Ploča je nazvana „mapom Stvoritelja“. Visoka je oko metar i po, široka oko metar, debljine 1,5 metara, a teška je najmanje jednu tonu. Ploča predstavlja trodimenzionalni prikaz mape uralskog regiona. Nije poznata drevna tehnologija koja je korišćena za njenu izradu. Mapa sadrži i brojne natpise, a pretpostavlja se da je stara preko 100 miliona godina. Tekst ispisan na njoj do danas nije dešifrovan. Ako je reč o originalnoj ploči, onda možda predstavlja dokaz o postojanju drevne visokorazvijene civilizacije. Istraživači smatraju da bi ovakva trodimenzionalna mapa mogla da koristi za letenje. Kamena ploča se još ispituje, i nije dostupna pogledima javnosti.

6 Aluminijumski klin iz Ajuda
Aluminijumski predmet u obliku klina pronaĂ°en je dva kilometra istočno od grada Ajuda u Rumuniji, 1974. godine. Klin je iskopan na dubini od deset metara, zajedno sa dve kosti koje su pripadale mamutu. Ovo otkriće izazvalo je čuĂ°enje u naučnim krugovima jer je aluminijum otkriven tek 1808. godine. Da bi se napravio, potrebna je temperatura od hiljadu stepeni. Činjenica da je pronaĂ°en zajedno s mamutskim kostima govori da je predmet star najmanje 11.000 godina. Čuva se na nepoznatoj lokaciji.

5 Deset zapovesti iz Los Lunasa
Ovaj veliki kamen pronaĂ°en je u blizini Los Lunasa u Novom Meksiku, oko 56 kilometara južno od Albukerkija. Neki naučnici smatraju da je natpis na paleo-hebrejskom, koji je uklesan u kamenu, zapravo skraćena verzija Deset zapovesti. Na četiri mesta nalazi se reč „JHVH“ ili Jahve. Prvi put ga 1933. godine pominje profesor Frank Hiben. Njega je do kamena odveo neimenovani vodič, koji je tvrdio da je kamen pronašao kao dečak, osamdesetih godina 19. veka. Ukoliko je to tačno, nije moguće da se radi o falsifikatu, jer učeni ljudi tog vremena nisu znali za paleo-hebrejsko pismo. Neki naučnici odbacuju mogućnost da je reč o originalnom kamenu, zbog brojnih stilističkih i gramatičkih grešaka, a drugi dodaju da kamen nije autentičan zbog upotrebe moderne hebrejske interpunkcije. Zbog njegove težine (težak je više od 80 tona) nikad nije premešten u neki muzej. Ulaznica na mesto gde se kamen nalazi košta 25 dolara.

4 Mapa Pirija Reisa
Topkapi palata u Istanbulu bila je zvanično i glavno sedište otomanskih sultana od 1465. do 1856. godine. Palata je 1929. godine pretvorena u muzej, kada je pronaĂ°ena mapa kartografa Pirija Reisa. Odmah je privukla pažnju, jer je predstavljala jednu od najranijih mapa Amerike, i bila jedina mapa iz 16. veka koja je prikazivala Južnu Ameriku sa njenom pravom geografskom dužinom. Polovina mape, iscrtane na koži gazele, pokazuje zapadnu obalu Evrope, Severnu Afriku i brazilsku obalu. Najneobičnije na ovoj mapi je njen prikaz Antarktika, koji je otkrila ruska ekspedicija 1820. godine. Mnogi su postavili pitanje kako je turski admiral pre pet vekova mogao da označi topografiju kontinenta, vrlo detaljno ali bez leda, kada se zna da je pokriven snegom hiljadama godina. Neki pretpostavljaju da je Otomansko carstvo posedovalo to znanje od nekog oblika civilizacije iz ledenog doba.

3 Džinovi iz Severne Amerike
Ljudski skelet dužine 3,6 metara i sa dva reda zuba iskopan je u Lompok Ranču, u Kaliforniji, 1833. godine. Dvadesetak godina kasnije, iskopan je ljudski skelet dužine tri metra u Zapadnoj Virdžiniji, a 1895. godine u humci u blizini Toleda u Ohaju pronaĂ°eno je 20 skeleta, postavljenih u sedeći položaj i okrenutih ka istoku. Spisak sličnih otkrića je poveliki. Godine 1947. objavljeno je otkriće 32 podzemne pećine u blizini granice izmeĂ°u Nevade i Kalifornije, a skeleti pronaĂ°eni u njima bili su dužine oko 2,7 metara. O istom otkriću govorio je desetak godina ranije neki čovek koji je, navodno, napravio dogovor sa muzejem Smitsonijan. Neki su tvrdili da su njegove dokaze ukrali i sakrili naučnici darvinisti kako bi zaštitili teoriju o evoluciji.

2 Runski kamen iz Kensingtona
Olaf Oman, farmer iz Kensingtona, pronašao je 1898. godine ogroman kamen s uklesanim slovima. Kamen je visok 77,5 centimetara, širok 40 i debljine 15 centimetara. Devet godina posle otkrića, Hajmler Holand s Univerziteta u Viskonsinu objavio je da je uspeo da dešifruje natpise na kamenu, i da kamen potiče iz 1362. godine, a da su slova uklesali skandinavski istraživači, gotovo 130 godina pre Kristofora Kolumba. Ako je priča o kamenu tačna, znači da su Vikinzi posetili Minesotu 1362. godine, što bi zahtevalo prepravljanje svetske istorije i geografije. Kamen i dan-danas ostaje misterija, a može se videti u muzeju u Aleksandriji, u Minesoti.

Za mnoge iskopine ni posle decenija istraživanja naučnici ne mogu da ponude iole logičan odgovor kako su i kada nastale:

1 Torinski pokrov
Torinski pokrov predstavlja laneno platno s likom čoveka kome su nanete fizičke povrede na način koji odgovara raspinjanju Isusa Hrista. Platno uvijeno u crvenu svilu čuva se od 1578. godine u srebrnom kovčegu u kapeli u katedrali Svetog Jovana Krstitelja u Torinu. Po verovanju mnogih hrišćana u njemu je sahranjen Isus Hrist, i stoga predstavlja jednu od najvećih relikvija hrišćanstva. MeĂ°utim, 1988. godine, laboratorijskom analizom sadržaja radioaktivnog izotopa ugljenika, ustanovljeno je da platno istkano izmeĂ°u 1260. i 1390. godine. Mnogi su tada doveli u pitanje poreklo uzorka koji je ispitivan. Italijanski fotograf Sekondo Pija napravio je 28. maja 1898. godine prvu fotografiju pokrova i bio je zaprepašćen onim što je otkrio. Na negativima se videla slika pozitiva, što je navelo na ideju da je sam pokrov neka vrsta negativa. Stručnjaci su ustanovili da slika pre ima mogućnost pretvaranja u trodimenzionalnu sliku, nego što je fotografski negativ. Ovu osobinu istraživači nisu mogli da kopiraju. Po jednoj teoriji, slika na platnu je, jednostavno, naslikana. Polemike oko pokrova često su dovodile do suprotstavljenih mišljenja nauke i religije. Torinski pokrov i danas ostaje jedno od najmisterioznijih istorijskih otkrića.