VITAMIN B3
                                              (Nikotinska kiselina, Vitamin PP, Niacin, Niacinamid)

Vitamin B3 je poznat još od 1867. godine. U periodu od 1937. do 1939. on je sintetizovan i tada je definitivno utvrĂ°eno dejstvo preparata, bilo prirodno izolovanog iz jetre bilo sintetički dobivenog. Smatra se najboljim sredstvom za sniženje holesterola u krvi. Ustanovljena je i znatno smanjena stopa smrtnosti osoba koje su obolevale od infarkta, ukoliko su koristili ovaj vitamin.

Termin niacin se obično koristi za dva oblika vitamina B3, a to su nikotinska kiselina i nikotinamid.


Biohemijska i biološka uloga

Nikotinska kiselina, je vitamin koji se stvara u organizmu od svog prekursora - esencijalne aminokiseline - triptofana. Ovo stvaranje nikotinske kiseline se dešava kako u biljkama, tako i kod većine životinja.

Nikotinska kiselina se apsorbuje u tankom crevu u obliku nikotinata.

Veoma važnu ulogu ovaj vitamin ima u snižavanju nivoa holesterola u krvi, kao i u zaštiti od raznih kardiovaskularnih bolesti. Ova osobina je primećena još početkom 50-ih godina 20. veka, kada se uvidelo da nikotinska kiselina snižava nivo holesterola i triglicerida u krvi. Tek kasnije, 1975. godine ovo je i potvrĂ°eno.

Važnu ulogu vitamin B3 ima i u diabetesu, a olakšava i migrene. Pretpostavlja se, iako još nije naučno dokazano, da olakšava i problem artritisa (upalu zglobova) i snižava pritisak krvi. Bitan je za sintezu seksualnih hormona (estrogena, progesterona, testosterona), kao i kortizona, tiroksina i insulina. Ovaj vitamin je nephodan za zdravo stanje nervnog sistema i funkcionisanje mozga.

Vitamin B3 je sastojak, po svojoj strukturi, dva slična koenzima:

    * nikotinamid-adenin-dinukleotid (NAD) i
    * nikotinamid-adenin-dinukleotid-fosfat (NADP)

Ova su jedinjenja koenzimi mnogih oksidoredukcionih reakcija. Oni su univerzalni, po svojoj rasprostranjenosti i biološkoj ulozi.

Niacin je uslovan naziv za nikotinsku kiselinu, da se ne bi mešala sa nikotinom koji se nalazi u duvanu. U organizmu se nikotin ne pretvara u nikotinsku kiselinu!

U ćelijama jetre oko 60% ukupne količine NADP nalazi se u mitohondrijama, a 40% u citoplazmi.


Izvori vitamina B3

Čovek zadovoljava potrebe za nikotinskom kiselinom unošenjem visokoproteinske hrane, koja sadrži triptofan (kao što je posno meso, jetra, riba, pivski kvasac, bubrezi, belo živinsko meso), ali isto tako i materije koje sadrže i samu nikotinsku kiselinu (kao što su nerafinisano zrnevlje i cerealije, kvasac, mleko, pečeni kikiriki, lisnato povrće).

Ovaj se vitamin nalazi u znatnim količinama u istim proizvodima, u kojima je dokazano i mnogo vitamina B2 i B6 (kvasac, pirinač, ljuska pirinča, avokado, smokve, suve šljive i slično).

U mlečnim, a naročito u mesnim proizvodima nalazi se mnogo esencijalne aminokiseline triptofana, iz koje se, u organizmu, stvara nikotinska kiselina. Antipelagrijsko svojstvo proizvoda životinjskog porekla vezano je upravo za ovu činjenicu.

Treba napomenuti i činjenicu, da je kukuruz vrlo siromašan triptofanom. Zbog toga ishrana samo kukuruzom dovodi do deficita niacina i bolesti pelagre.
Sadržaj vitamina B3 u nekim prehrambenim proizvodima
Namirnica    Sadržaj vitamina B3
(µg / 1 g namirnice)
Jetra    2500
Suv kvasac    600
Pšenične mekinje    300
Meso    45
Riba    30
Hleb    29
Krompir    14
Pirinač (poliran)    6
Šargarepa    3
Mleko    1



Avitaminoza

Nedovoljan sadržaj ovog vitamina u hrani kod ljudi izaziva bolest koja se naziva pelagra. Ova bolest je povezana i sa deficitom triptofana i piridoksina. Najveća karakteristika ove bolesti je promena na koži (dermatit). Koža tada postaje grublja, pri čemu se narušava metabolizam pigmenata kože, a u teškim slučajevima se pojavljuju i čirevi. Pri ovoj bolesti dolazi i do promene u sluzastoj opni usne duplje, zatim narušavanju se funkcije crevnog trakta, a moguća je i pojava dijareje. U teškim slučajevima narušava se i funkcija nervnog sistema, a ujedno slabe i umne sposobnosti. To može biti početak težih mentalnih poremećaja.

Hipervitaminoza

Ukoliko se nikotinska kiselina (ovo se ne odnosi na nikotinamid) unosi u velikim dozama (obično preko 100 miligrama ili više dnevno) dolazi do "niacinskog crvenila". Tada dolazi do pojave crvenila, svraba, zajapurenosti, peckanja najčešce na licu, rukama i u gornjem delu grudnog koša. Dolazi i do gastrointestinalnih (crevnih) poremećaja. Ovo se sve dešava usled sposobnosti nikotinske kiseline da širi krvne sudove. Svi ovi poremećaji kod većine ljudi nisu fatalni, ali kod nekih mogu izazvati i veoma neprijatne glavobolje, dijareju, grčeve, mučninu.


Preporučene dnevne količine

Dnevna potreba odraslog čoveka za ovim vitaminom se procenjuje na oko 15 do 20 miligrama, dok kod dece, do desete godine starosti, ova vrednost iznosi od 5 do 6 miligrama dnevno. Kod dece iznad 10 godina neophodna količina niacina se procenjuje na 9 do 13 miligrama dnevno. Potreba za nikotinskom kiselinom znatno može da se menja u zavisnosti od intenziteta i karaktera rada.


Upotreba vitamina B3 u medicini

U svrhu profilakse i lečenja pelagre, može se upotrebiti kako nikotinska kiselina, tako i njen amid, nikotinamid. Svi simptomi pelagre mogu, upotrebom niacina, nestati već u toku jednog dana.

Nikotinska kiselina se koristi i kao sredstvo za detoksifikaciju organizma. Naime, nikotinska kiselina može da očisti organizam od velikog broja otrovnih materija, raznih zagaĂ°ivača, pa čak i od nekih narkotika. Ova osobina vitamina B3 je tek nedavno otkrivena. Primećeno je da ovaj vitamin, uz ostalu terapiju, može smanjiti pometnje, koje nastaju upotrebom narkotika kao što su LSD i njemu slični. Neki smatraju da ovaj vitamin može delimično da očisti organizam čak i od heroina. Ovaj vitamin se veoma uspešno koristio u programu rehabilitacionog centra za zavisnike od narkotika u Los AnĂ°elesu. Pokazao se uspešan i u detoksifikaciji organizma od nekih bojnih otrova koji su se koristili u ratu u Vijetnamu.

Solidan uspeh niacina se ogleda i u lečenju i prevenciji od šizofrenije (grupa duševnih bolesti gde dolazi do poremećaja ličnosti) i nekih drugih mentalnih poremećaja.

Niacin pomaže uspostavljanje zdravog stanja sistema za varenje i ublažava gastrointestinalne poremećaje (poremećaje creva). Zatim daje koži zdraviji izgled, sprečava ili olakšava migrenu, pojačava cirkulaciju krvi i snižava visok krvni pritisak, ublažava napade proliva, pomaže odstranjivanje bolova kod raka i lošeg zadaha iz usta. Snižava holesterol i trigliceride.


preuzeto sa: www.chem.bg.ac.rs

Jel moze nesto opsirnije o vitaminu Niacin i zasta je dobar.