Znam dosta sportista koji su hipohondri,iskreno manje onih koji su u teretani,jer da su takvi verovatno ne bi smeli da popiju ni vitamin-C ,jer bi sutra tokom celog dana i slucajni mig pripisali njemu.
Nema vajde od tripova.Mladi smo,jaki,ambiciozni,ne treba to trositi na bespotrebne posete lekaru i opterecivanje samog sebe.Narocito ne treba ugrozavati svoj APETIT

Sigurna sam da ima i sportista koji su hipohondri
Ne treba sebi leptiti etikete i dijagnoze..
Živi normlano, opusti se - to je najvažnije!
Onda doalzi i apetit i bolji trening.
na silu ćeš samo povećavati tenziju.. samo pokreni misli u drugom pravcu - zanimaj se drugim stvarima...

Nisam znao da postoji spisak i poznatih hipohondra , hvala bogu pa medju njima nema sportista

U mom slucaju je najgore bilo to sto kada sam se preterano brinuo za zdravlje nisam imao apetit , sto mi najvise treba !!

Hipohondar živi u jednom zagušljivom, zatvorenom svetu, zaokupljen vlastitim nepostojećim bolestima. Budno motri na svoje telo. Žudno se hvata svakog žiganja, svakog i najamnjeg bola, svake i najbeznačajnije nepravilnosti kao dokaza da je teško, verovatno neizlečivo bolestan. Njegove umišljene bolesti postaju glavni, ponekad jedini istinski važan sadržaj njegovog života.

Obaveštava se o bolestima, opseda lekare, podvrgava se terapijama, ali nije zainteresovan da ozdravi jer, uostalom, i nema od čega. Teško je uvreĂ°en kada mu kažu da je zdrav i da mu ništa ne fali. One koji ne veruju u njegove bolesti smatra svojim smrtnim neprijateljima. I da se smejes i places!

Ovo je spisak poznatih hipohondara:

Hans Christian Andersen (1805-1875), danski knjizevnik,
Frederic Chopin (1810-1849),pijanista,
Emily Dickinson (1830-1886),pesnikinja,
John Locke (1632-1704), britanski filozof...

UH kad sam bila mladja strasno sam se tripovala po tom pitanju.
Omiljeno tadasnje stivo mi je bilo Porodicni lekar u 2 toma,predebele i hiljadu puta izlistane.
Svasta sam izmisljala,mislim da je to mojoj mami najteze palo,jer nisam bila od onih
teskih slucajeva koji idu kod lekara,nego nju gnjavila.
Nekako je prestalo,hm kad sam porasla , mada ovog puta imam neki drugi fazon.
Da tripujem da me boli nesto?!
Cim sam nezadovoljna, mene nesto fizicki "zaboli".Joooj sad sam se setila,letos mi je trnula leva ruka kad su mi ustanovljeni poviseni trigliceridi.
Cudna je psiha...

"Briga o zdravlju je fiziološka i sasvim normalna pojava. Sasvim je ok paziti na sebe, izbegavati faktore rizika, ići redovno na kontrole. Ipak nekad briga za zdravlje prerasta u opsesiju. A ako je uz tu opsesiju o zdravlju vezana i ideja o postojanju neizlečivog oboljenja onda takvo stanje sa pravom anzivamo "hipohondrija".
Opsesivna briga za zdravlje jednako pogaĂ°a muškarce i žene, a ako traje duže od šest meseci, reč je o poremećaju koji je izlečiv. Milioni ljudi pogrešno tumače uobičajene bolove, ali ako lična dijagnoza traje duže od šest meseci, reč je o hipohondriji.

Hipohondrija može da se javi u svim starosnim i socijalnim grupama. Obično ljudi kroz šalu dodeljuju titulu hipohondra, ali u stvarnosti reč je o ozbiljnom poremećaju koji narušava kvalitet života."

Ovo je jedan deo teksta  (u delu Novo i zanimljivo) "Zabrinutost za svoje zdravlje"
Kao sto ste videli rec je o hipohondrama , ljudima kojima zabrinutost za zdravlje prelazi u opsesiju .Iz licnog iskustva znam koliko je tesko tako ziveti , pa se nadam da ce otvaranje ove teme pomoci i drugima koji imaju slicne "simptome"
Ovde ima dosta pametnih ljudi koji ce sigurno znati bar neki odgovor na postavljeno pitanje , ja sam jedan period proveo ovako i znam koliko tako nesto utice na psihu i raspolozenje a sto je najgore na ISHRANU !!!