to je odličan puls. pojedinačni preskoci nisu ništa strašno,tokom 24h javlja se veći broj preskoka (iako ih uglavnom nismo ni svesni). dobro je što nemaš problema u naporu....

Uu Bogte.. Bolje da nisam procitao ovu temu.. Pronasao sam sebe u prvom postu... Srce mi ujutro kad ustanem  kuca oko od 44 do 48 odkucaja u minuti... Uvece posle treninga kad bukvalno sidjem sa bajka i utrcim u kucu da merim pritisak tad mozda naguram nekih 60 otkucaja u min...A bavim se dizanjem tegova sto me bas i ne povezuje sa ovim sportovima izdrzljivosti ...
Naime sve bi to bilo lepo i bajno da ja u zadnjih dve godine nisam popio 2  no kreatina... Shock therapy , stari x pand i evo sad pijem horse power...
Sto se tice samog srca nisam primetio nikakve probleme u toku treninga ili posle treninga... Jedino mi se pre desavalo naprimer kad ne treniram duze od 2-3 dana zbog praznika  uvece kad sedim pred kompom srce mi onako zaigra.. kao da poskoci onako malo i preskoci jedan takt
To mi se desavalo i kad nisam koristio NO reaktore tako da nisam povezao te simptome sa no boosterima...
Valjda srce naviklo svaki dan od 5 do 8 opterecenje.. pa kad dodje vikend 2 dana odmora pa jos npr u ponedeljak praznik neki onda uvece kad sedim pred kompom kao da srce trazi odredjenu dozu opterecenja pa malo preskoci...
Za sad to regulisem setnjama i drugim sportskim aktivnostima.. Kad ne mogu u teretanu  odem pa se prosetam do grada, protrcim malo do druga u komsiluku i tako , znaci bilo koji vid fizickog opterecenja samo da se srce malo "zadovolji"
I da kucnem u drvo od nove godine pa do sad ni jednom mi srculence nije skoknulo u grudima! 

slažem se sa danijelom. ono što je važno: suverena metoda za problem sa srcem u naporu - test opterećenja. opteretiš srce, prati se ekg, ukoliko srce ne podnosi napor adekvatno uoči se problem. odlična metoda i zlatni standard u sportskoj kardiologiji. posebno rekreativci u srednjim godinama (još ako imaju pozitivnu anamnezu trebalo bi da se istestiraju). siguran sport je najbolji sport! 

Slažem se da su tegobe onda verovatno usled disanja ali i dalje važi da ako imaš sportsko srce NO reaktori nisu za tebe

To je dobro. Onda bez brige, verovatno su to medjurebarni mišići i pripoji koji budu osetljivi pri udahu. vodi računa da se uvek zagrevaš dobro i da odmaraš mišiće....

Neosjeca se za vreme vjezbe,vec po zavrsetku serije  pri udisju vazduha..super mi je i srce i krvna slika,idem na redovne sistematske preglede

NO nije uzrok tegoba sa srcem, već je načinom na koji deluje u organizmu ukazao na moguć problem sa srcem. Radi se o tome da je NO vazodilatator, tj. širi krvne sudove u mišićima i na periferiji našeg tela. Ukoliko postoji problem sa srcem ovaj mehanizam opterećuje srce slično kao i trening visokog intenziteta - dovodi do pojave tegoba. Znači, rešenje ne bi trebalo da bude samo izbacivanje no reaktora, već i kontrola srca.....
Naravno, golicanje koje navodiš ne mora (i verovatno nije ništa ozbiljno, ali...)

Onda bi L-Karnitim bio i i bolja solucija,a zelja mi je da uzmem Animal Cuts...I celo vreme se cimam za srce,pio sam od BSN-a NO samo pre treninga,i po koji put u extreminm naporima moze se i osjetiti tenzija oko srca,nista ozbiljno ali se osjeti,..a opet koliko jos ima profesionalnih sportista koji imaju isti sindom a to neznaju i uzimaju NO i nije im nista...u svakom slucaju treba biti oprezan..

Šta ti znači tenzija oko srca? Ako je to stezanje i bol onda ni u kom slučaju ne smeš da uzimaš NO reaktore.

MOgao bih to da opisem kao golicanje slabog inteziteta,i prekinuo sam sa uzimanjem reaktora

Onda bi L-Karnitim bio i i bolja solucija,a zelja mi je da uzmem Animal Cuts...I celo vreme se cimam za srce,pio sam od BSN-a NO samo pre treninga,i po koji put u extreminm naporima moze se i osjetiti tenzija oko srca,nista ozbiljno ali se osjeti,..a opet koliko jos ima profesionalnih sportista koji imaju isti sindom a to neznaju i uzimaju NO i nije im nista...u svakom slucaju treba biti oprezan..

Šta ti znači tenzija oko srca? Ako je to stezanje i bol onda ni u kom slučaju ne smeš da uzimaš NO reaktore.

SPORTSKO SRCE

Intenzivni višegodišnji treninzi dovode do promena na srcu. Postoje po vrsti napora i opterećenja srčanog mišića dve grupe sportova:
-sportovi statičkog napora (sportovi snage - BB)
-sportovi dinamičkog napora (sportovi izdržljivosti - plivanje, trčanje, bicklizam).
Većina sportova predstavlja kombinaciju ove dve vrste napora.
Ove dve vrste napora remodeliraju srce na različite načine (dve vrste sportskog srca):
-statički - izazivaju koncentričnu hipertrofiju (zadebljanje zidova srca bez proširenja šupljina)
- dinamički - izazivaju ekscentričnu hipertrofiju (proširenje zidova srca praćeno proširenjem šupljina)
Naravno postoje neke granice do kojih je fiziološki zadebljanje srčanog mišića.....
Svakako, koncentrična hipertrofija je nepovoljnija za srce, te je dobor kombinovati vežbe snage sa kardio treningom.
Ako imaš tegobe sa srcem u fizičkom naporu, treba uraditi test opterećenja - prati se rad srca (ekg) pri fizičkom naporu. Posle toga znaš da si bezbedan 

Onda bi L-Karnitim bio i i bolja solucija,a zelja mi je da uzmem Animal Cuts...I celo vreme se cimam za srce,pio sam od BSN-a NO samo pre treninga,i po koji put u extreminm naporima moze se i osjetiti tenzija oko srca,nista ozbiljno ali se osjeti,..a opet koliko jos ima profesionalnih sportista koji imaju isti sindom a to neznaju i uzimaju NO i nije im nista...u svakom slucaju treba biti oprezan..

A zašto ne sme NO boostera kod sportoskog srca? Zato što postoji veća opasnost od infarkta.

Sagorevači rade na drugi princip od NO boostera pa bi možda počela sa nekim manjim dozama (bilo kog sagorevača pa videla kako osoba deluje na njih...

VEC NEKO VREME DOBIJAM PREPORUKE DA NE BIH SMEO DA PIJEM NO-REAKTOR ZBOG SPORTSKOG SRCA,INTERESUJE ME KOJI SAGOREVACI MOGU LOSE DA UTICU U OVOM SLUCAJU I DA LI DA IH KORISTIM KOJE I KOLIKOJ MERI?


reniranja u disciplinama izdržljivosti dolazi do povećanja srca.
to je fiziološka pojava , to jest normalna adaptacija srca na povećane fizičke napore koji to zahtijevaju od srca. najveća su povećanja srca kod trkača na duge staze, biciklista, veslača itd.
prosječni volumen srca u odrasla muškarca je oko 760 ml, dok se kod sportaša u disciplinama izdržljivosti mogu naći srca i s volumenom čak 1700 ml.
osim povećanog obujma, sportsko srce ima usporen puls kad organizam nije pod opterećenjem.
to je razumljivo, jer prošireno srce pumpa dovoljnu količinu krvi i uz malo otkucaja.
ta se bradikardija obično kreće izmeĂ°u 40 i 50 otkucaja u minuti, što obično zabrine liječnika koji je uoči, osobito ako se on ne bavi posebno sportašima. štoviše, u ekstremnim slučajevima puls može pasti i na 32 otkucaja u minuti. primjerice, kenijac samson kimobwa, svojevremeno svjetski prvak na 10000 metara, imao je u mirovanju puls samo 29 u minuti.
sportsko srce dijelom je posljedica hipertrofije srčanih stijenki, a dijelom dilatacije klijetki.
povećanje srca u sportaša nije stabilna pojava, jer ako doĂ°e do prestanka sportske aktivnosti, srce se postupno smanjuje te poprima približno volumen nesportaša.

Registrirane su srčane frekvencije u mirovanju od 30 otkucaja u minuti kod biciklista, ali najčešća frekvencija kod sportaša iznosi 40 otkucaja u minuti.Kod treniranih sportaša značajno je veća količina krvi koju srčani mišić izbaci u jednoj minuti, cca 90 ml. Kod netreniranih on iznosi prosječno 70 ml. U netreniranih muških osoba prosječni obujam srca iznosi 760 mj u ženskih 680 ml. Različita sportska opterećenja uzrokuju i različite promjene na srcu. Najveća sportska srca nalazimo kod sportova izdržljivosti, skijaši trkači i biciklisti, sa obujmom srca preko 1100ml, kod plivača, hrvača i dugoprugaša oko 1000ml, nogometaši oko 900 ml, sprinteri i gimnastičari oko 800 ml. Najmanji obujam meĂ°u sportašima imaju golferi ispod 700 ml. U Hrvatskoj je naĂ°eno najveće sportsko srce kod vaterpoliste Mirka Sandića, koji je do tada (1973 god.) bio registriran u svjetskoj literaturi, 1700 ml. Uvećanje srčanog mišića javlja se kao adaptacijski ali i obrambeni mehanizam na teška, kontinuirana tjelesna opterećenja te omogućava sportašima postizanje vrhunskih rezultata. Da li će kod sportaša doći do povećanja srca i u kojem stupnju ovisi o vrsti sportske aktivnosti, intenzitetu treninga, duljini sportskog staža , spolu i konstituciji sportaša. Tako u sportovima izdržljivosti,npr biciklizam, skijaško trčanje, plivanje, veslanje dolazi do najvećeg povećanja srčanog mišića i proširenja srčanih šupljina. Nasuprot tome, sportovi kraćeg i jačeg opterećenja npr dizači utega, sprinteri imaju povećanje srca uz manje povećanje srčanih šupljina.

Iako se sindrom sportskog srca može smatrati fiziološkim čudom, njegove karakteristike mogu predstavljati problem u razlikovanju od opasnih stanja. U tom smislu su potrebna redovita praćenja sistematski i  preventivni te kontrolni pregledi sportaša po točno definiranom postupniku o zdravstvenoj skrbi sportaša.

 Na kraju je važno naglasiti da je „sportsko srce“  zdravo srce koje sportašima pruža veće izglede za dulji i zdraviji život


http://www.markopolosport.net/index.php?option=com_content&view=article&id=508:sportska-medicina-sportsko-srce&catid=65:sportski-ivot&Itemid=97

http://porodicnidoktor.com/380,ta-je-sportsko-srce-.html